Životna sredina: Hoće li Rio Tinto ipak kopati litijum u Srbiji

Tačka je stavljena, ali je možda bilo samo poluvreme.

Posle višenedeljnih ekoloških protesta, vlasti su u Srbiji 2022. godine stopirale projekat „Jadar“ britansko-australijske kompanije Rio Tinto, ali je korporacija nedavno objavila nacrt studije uticaja na životnu sredinu ukoliko bi se izveo.

Oko otvaranja rudnika i iskopavanja litijuma u Jadru kod Loznice, na zapadu zemlje, ponovo se lome koplja.

Ekološki aktivisti i meštani najavljuju proteste, a predsednik Srbije Aleksandar Vučić kaže da je otvaranje rudnika „moguće 2028. godine, ali da kopanje neće početi bez garancija Nemaca“, koji su zainteresovani za proizvodnju litijumskih baterija za automobilsku industriju.

„Dok nam Nemci ne budu garantovali da će reke i planine biti čiste i da će odlaganje za deponiju biti u skladu sa najvišim evropskim standardima, nećemo ni da pokušavamo, ni da počinjemo“, rekao je Vučić.

• Rio Tinto u Srbiji – šta do sada znamo i šta piše u dokumentaciji
• Šta ukidanje prostornog plana Loznice znači za projekat Jadar i Rio Tinto
• Vlada Srbije stopirala projekat Jadar, ima li Rio Tinto osnov da traži odštetu

Samo što su završeni lokalni izbori u Srbiji, objavljen je dokument kompanije Rio Tinto na hiljadu strana, kako bi „zaustavili dezinformacije o ovom projektu“, kažu za BBC na srpskom,.

Studija je pokazala da projekat može da bude realizovan „u skladu sa najvišim domaćim i međunarodnim standardima zaštite životne sredine“, tvrde iz Rio Tinta u pisanom odgovoru.

Međutim, stručnjaci su podeljeni – jedni kažu da nema bezbednog načina za iskopavanje litijuma, drugi, koji su učestvovali u izradi studije Rio Tinta, govore da je to moguće.

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Nema o čemu da se raspravlja

Vladica Cvetković, profesor Rudarsko-geološkog fakulteta i član Srpske akademije nauka i umetnosti, pozivao je u septembru 2023.. na „pravu i argumentovanu javna rasprava“ da li Srbiji treba rudnik litijuma kod Loznice.

Gotovo godinu dana kasnije, ocenjuje da je još manja spremnost za dijalog onih koji se od početka protive projektu i njegovih zastupnika.

„Ne vidim da će obnavljanje dijaloga biti lako izvodljivo čak i u nekoj narednoj demokratskoj vlasti.

„Ali ono u šta sam prilično siguran jeste da će se svaka buduća vlast u Srbiji, bila totalno demokratska ili još korumpiranija od ove, truditi da dođe do eksploatacije litijuma“, navodi Cvetković u pisanom odgovoru za BBC na srpskom.

• Jadarit, Rio Tinto i šta o tome treba da znate
• Ko će rešiti sudbinu Rio Tinta u Srbiji
• Gornje Nedeljice, dan posle povlačenja zakona: „Ništa nije gotovo, borba tek predstoji“

Objavljena studija ne treba da bude predmet rasprave, jer je interna stvar kompanije, kaže Dragana Đorđević, profesorka sa Instituta za hemiju, tehnologiju i metalurgiju, za BBC na srpskom.

„Ona mora da se osloni na prostorni plan posebne namene, koji je ukinut, na projekat koji je takođe stopiran, a treba da joj prethodi i idejno rešenje koje kompanija nema, dakle, to nije nikakva studija.

„Ni sama kompanija, kako su naveli, ne garantuje niti snosi odgovornost za istinitost ili neistinitost objavljenih podataka“, kaže Đorđević.

Nedostaje i dokument koji treba da „objedini sve tri jedinice: rudnik, postrojenje za preradu rude i deponije, zato što je njihovo zajedničko dejstvo na okolinu veće od pojedinačnog“, kaže.

Prema Zakonu o proceni uticaja na životnu sredinu, Rio Tinto je stratešku procenu trebalo da dostavi sa drugom dokumentacijom da bi mogao da izgradi rudnik – ali nije.

U februaru 2022. godine, nedeljnik Vreme piše da je kompanija izradila studiju, ali je nije predala Ministarstvu za životnu sredinu, jer je vlada u međuvremenu obustavila projekat.

Višestruke posledice po životnu sredinu

Ekološki aktivisti, ali i stručnjaci, od početka se protive ovom projektu, smatrajući ga nepovratno štetnim za životnu sredinu.

Dragana Đorđević ocenjuje da će se kopanjem litijuma trajno uništiti kvalitetno poljoprivredno zemljište, zagaditi vazduh toksičnom prašinom i koncentrovanim sumpornim i hlorovodoničnim kiselinama.

Toksične rudničke vode, sa visokom koncentracijom bora i drugih štetnih materija, izlazile bi pod pritiskom na površinu zemlje, zagađujući podzemne vode reke Drine, rezervoara najkvalitetnijih voda u zapadnoj Srbiji, upozorava ona.

Stvoriće se i toksične otpadne vode, ali i desetine miliona tona opasnog otpadnog materijala, koji bi bio, kaže, hemijska tempirana bomba.

„Rudarenje kojim se odbacuje opasni otpad u prirodu gde ostaje u vidu jalovine ne može da se smatra ekološkim“, smatra Đorđević.

Ali autori studije za kompaniju govore drugačije.

Za izgradnju rudnika i eksploatacije jadarita bila bi korišćena najsavremenija oprema, kako bi se iskoristila što veća količina tog minerala iz ležišta, a istovremeno smanjila količina otpada i zaštitila životna sredina, kaže Nikola Lalić sa Rudarsko-geološkog fakulteta.

„Otpad iz podzemnog dela rudnika bi se odlagao na posebno projektovano mesto u neposrednoj blizini transportnih puteva i glavnih rudarsko-infrastrukturnih objekata, zaštićeno nepropusnom zaštitnom folijom“, objašnjava Lalić, jedan od učesnika studije, za BBC na srpskom.

Predviđeni su i odvodni slojevi, obodni kanal za prihvatanje atmosferskih i procednih voda sa odlagališta, koje bi se potom odvodile do bazena, a odatle ka postrojenju za prečišćavanje voda, objašnjava.

Rizika ili potencijalnih incidenata će biti kao i kod svakog industrijskog postrojenja, ali je u nacrtu sve popisano, a rešenja predložena, kaže Aleksandar Jovović, još jedan od autora studije.

„Šta god da izgradite, školu, bolnicu, uticaćete na životnu sredinu.

„Nesporno je da će se promeniti biodivirzitet na tih 200 hektara gde je planiran projekat, ali svi rezultati pokazuju da će uticaj biti gotovo zanemarljiv“, kaže za BBC na srpskom.

Studija je samo jedan od dokumenata potreban za dobijanje dozvole za dalji nastavak projekta, što ne znači da će i biti prihvaćen, ukazuje.

„Verujem da vlast želi da ga pokrene, ili bar tako deluje, da li će do toga doći, videćemo, jer sve predugo traje, a pitanje je i koliko je kompanija spremna da sedi skrštenih ruku, pošto su troškovi veliki.

„Mi ne branimo projekat, mi smo samo uradili prikaz na osnovu višegodišnjeg istraživanja, ali ne učestvujemo niti odlučujemo o tome da li će doći do njegovog otvaranja“, kaže u telefonskom razgovoru.

Pogledajte kako je bilo na jednom od raniji protesta zbog projekta Rio Tinta

‘Velika greška’

Gotovo godinu dana pošto je projekat zaustavljen, generalni direktor Rio Tinta Jakob Stošholm izjavio je da ta rudarska kompanija nije odustala od „Jadra“.

„ Realnost je da je to neverovatan resurs. To treba svetu, potrebno je Srbiji.

„Moramo da smislimo kako da to uradimo. Jedino što bih danas rekao je da nismo odustali“, rekao je Stošholm.

Posle odluke vlade o stopiranju projekta, Vučić je u više navrata govorio da je to bila velika greška i „da je Srbija uništena jer sam slušao gluposti i besmislice oko litijuma“.

„Rudnik u Jadru bi mogao da isporučuje 58.000 tona litijuma godišnje, što je 17 odsto proizvodnje električnih vozila u Evropi, odnosno 1,1 milion komada“, izjavio je predsednik Srbije.

Ukoliko projekat bude sproveden, mogao bi da obezbedi 90 odsto trenutnih potreba Evrope za litijumom i pomogne da kompanija Rio Tinto postane vodeći proizvođač litijuma, prenosi agencija Rojters.

Projekat Jadar

Geolozi kompanije Rio Tinto su 2004. utvrdili postojanje ležišta do tada nepoznatog minerala, nazvavši ga jadarit, po reci Jadar koja teče obroncima planine Cer i uliva se u Drinu.

Ispostavilo se da mineral sadrži litijum i bor, koji se koriste, između ostalog, u industriji keramike, stakla, baterija i maziva.

Litijum je glavna komponenta baterija koje se koriste u mobilnim telefonima i električnim vozilima i potražnja za njim neprekidno raste.

Svetska banka procenjuje da će globalno proizvodnja litijuma morati da se poveća za 500 odsto do 2050. godine.

Prema dosadašnjim saznanjima, ležište jadarita kod Loznice jedinstveno je u svetu i procenjuje se da se tu nalazi blizu 10 odsto istraženih izvora litijuma u svetu, rekao je za BBC na srpskomranije Vladimir Simić, profesor Rudarsko-geološkog fakulteta, za BBC.

Kompanija Rio Tinto se nadala da će projekat rudnika, vredan 2,4 milijarde dolara, pomoći da postane jedan od 10 najvećih svetskih proizvođača ovog minerala.

Prema ranijoj najavi Rio Tinta, projekat bi omogućio tri konačna proizvoda – litijum-karbonat od kojeg se prave baterije i električna vozila, borna kiselina i natrijum-sulfat.

Tapija je stavljena 2022, izgradnja rudnika trebalo je da počne 2023, a otvaranje je bilo planirano za 2026. godinu.

Neki meštani su od najave projekta prodali kuće, imanja, njive ovoj međunarodnoj kompaniji koja je više godina vršila istraživanja na tom terenu.

Do sada samo jedno od 52 domaćinstva na centralnom području gde je planiran razvoj rudarskih i prerađivačkih procesa, nije pristalo da proda imanja, tvrde iz Rio Tinta.

• O pravu i protestima u Srbiji: Koje zakone Vučić nije potpisao i zašto
• Šta treba da znate o izmenama Zakona o eksproprijaciji u Srbiji
• Kompanija Rio Tinto se izvinila zbog izgubljene radioaktivne kapsule

Protiv kompanije i širom sveta

Britansko-australijski gigant, koji posluje gotovo vek i po, nije se samo u Srbiji susreo sa protestima meštana i aktivista.

U septembru 2021, kompanija je optužena da je ispuštanjem otrovnih materija zagadila reke na Papua Novoj Gvineji.

Protiv otvaranja površinskih kopova litijuma, protestovali su i zemljoradnici na severu Portugala.

Ceo slučaj je primorao i premijera zemlje Antonia Koštu da podnese ostavku posle istrage o navodnoj korupciji u vezi sa koncesijama dodeljenim za rudnike litijuma.

„Projekat Jadar u Srbiji se uglavnom kritikuje na osnovu drugih litijumskih projekata (u svetu) koji sa njim u tehničkom, a ni u bilo kom drugom pogledu nisu uporedivi“, kažu iz korporacije.

Pogledajte i ovaj video: Kampovanjem protiv Rio Tinta u centru Beograda

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]