Životna sredina i Niš: Seča stabala uznemirila stanovnike – „očekivali smo sadnju, ne ovo“

Nišlija Marko Mišić za sebe kaže da voli prirodu i da se bori za svako drvo.

Sa jezom je, kaže, pratio najnoviju seču stabala u centru grada koju su ekipe niškog „Zelenila“ sprovele ujutro 16. februara, dok je ostatak Srbije još obeležavao Dan državnosti.

„Bio sam užasnut da (gradske čelnike) nimalo ne zanima šta sugrađani misle o bilo čemu, guraju svoje bez trunke obzira“, navodi ovaj frilenser za BBC.

Zbog čega je na Trgu kralja Milana posečeno desetak stabala – uglavnom jelki i platana, BBC nije dobio odgovor od gradskih čelnika.

• Beogradska gondola: Seča, da, gradnja – još ne
• Da li je seča drveća u Košutnjaku po zakonu
• I novogodišnja jelka može da spasi planetu

Ovo je samo jedan u nizu slučajeva seče drveća u ovom gradu – prethodno su zbog tržnog centra na Bulevaru Nemanjića u novembru posečena stabla kedrova – što je izazvalo seriju protesta pisale su Južne vesti, jer je Niš često među najzagađnijim gradovima u Srbiji.

„Mnogo ljudi je sa gnušanjem juče stajalo i posmatralo u prolazu kako seku, ali je narod nekako uspavan i digao je ruke od svega“, kaže Mišić.

On ističe da je Niš godinama imao tradiciju da se za Novu godinu kite te jelke stare pola veka, sve „dok Srpska napredna stranka nije došla na vlast“.

„Da su hteli, mogli su da ostave makar jedno ili da odmah najave sadnju jedne rasne jelke u sredini zelene površine.

„Stradalo je i jedno drvo staro sigurno stotinak godina, odmah pored gradske kuće, verovatno se nije uklapalo u njihov `moderni` ambijent“, kaže Mišić.

Dodaje da je investitor koji obnavlja nekadašnji hotel Park, napravio podzemnu garažu sa izlazom na dva platana, od kojih je jedan navodno bio star 50 godina.

„Da li je greška arhitekte koji nije sagledao stanje na terenu ili samo demonstracija sile, ne znam“, ističe Mišić.

Da su građani Niša na seču stabala reagovali vrlo emotivno, potvrđuje i urednica portala Južne vesti Gordana Bjeletić.

Seča bila najavljena

Ona za BBC kaže da su reakcije takve, jer u centru grada i inače preovlađuje beton.

„To jeste bilo najavljeno, ali su ljudi mislili da će se od toga odustati, jer su posle najave isto bile burne reakcije i nadali su se da je seča završena.

„Koliko god da je to stajalo u nekom planu, za većinu je to bilo neočekivano“, kaže Bjeletić.

Zagađenost vazduha u gradu na Nišavi, koji je često neslavni „rekorder“ u odnosu na ostale, dodatno podgreva nezadovoljstvo sugrađana, dodaje.

„Ljudi su ogorčeni i uplašeni jer nemaju poverenja da bilo ko nešto preduzima po tom pitanju.

„Očekuju da budu akcije sadnje, a ne seče drveća“, ističe Bjeletić.

Gradske vlasti i nadležno komunalno preduzeće najavili su da će biti desetine stabala zasađene, ali se to ne dešava, dodaje.

U Nišu je ukupno je 27.000 stabala i ona se besomučno seku, saopštio je lokalni ogranak Pokreta Dveri, ocenjujući ovo kao „ekološki zločin“.

„Ima li drvoreda u Nišu u kome nije prepolovljeno bar jedno zdravo stablo?“, pita se ova stranka.

Prizor posečenih stabala, koji su bili simbol grada, rasplakao je jednu Nišlijku, a mnogi su prilazili i fotografisali stabla kako leže na zemlji uz komentar da je tužno to što vide i da nadležne za to treba da bude sramota, prenose Južne vesti.

Nadležni, ni u gradskom veću, ni u Javnom komunalnom preduzeću „Medijana“ u okviru kog posluje „Zelenilo“, nisu odgovarali na pozive i poruke redakcije BBC na srpskom.

Direktor „Zelenila“ Mihajlo Miljković je najpre bio na terenu, a zatim je, kako su rekli njegovi saradnici, otišao na službeni put.

Da će stabla biti posečena znala je i Olivera Milošević iz lokalne ekološke organizacije „Zeleni ključ„.

Javnost reaguje kasno – na posledice

Ona za BBC kaže da je dobro što je zaštita životne sredine došla u žižu interesovanja, ali da javnost uglavnom reaguje na posledice, umesto da se sve radi sistemski i institucionalno.

„Mi koliko možemo promovišemo građanski aktivizam da ljudi shvate da je kasno da reaguju kad neko dođe sa testerom.

„Nisam protiv seče, te jelke jesu štrčale na trgu, ali bi trebalo da se napravi balans između posečenih i posađenih stabala“, kaže Milošević za BBC.

Prema planu rekonstrukcije trga, stabala će biti samo po obodu, dodaje.

„Iz ugla urbane estetike (posečeno) drveće se ne uklapa u trg.

„Videla sam da je te jelke neko nekad zasadio posle proslave Nove godine, potpuno neplanski“, navodi ona.

Smatra da odgovornost snose i gradske vlasti koje nedovoljno transparentno informišu građane o planovima.

Kao magistarka tehničkih nauka u oblasti zaštite životne sredine napominje da mlado drvo ne može da zameni veliko stablo u proizvodnji kiseonika, ali da svejedno treba saditi drveće.

To je posebno važno u kontekstu zagađenosti vazduha, što je sve češći problem Nišlija.

Nivo štetnih PM čestica neretko pređe dozvoljene granice i po nekoliko puta, što ih svrstava na vrh tabele najzagađenijih gradova u Evropi, a nekad i u svetu, dodaje ona.

„Veza zagađenja vazduha i gradskog drveća itekako postoji.

„Drveće pomaže ne samo u apsorpciji zagađenja, već i u smanjenju temperatura leti i generalno za poboljšanje kvaliteta vazduha“, kaže Milošević koja je i aktivna planinarka.

Kako kaže, Grad Niš nema katastar zelenih površina – koji bi omogućio da se zna šta grad ima od drveća i koja su za seču, a koja bi trebalo čuvati.

„Ima dosta drveća koja su alergeni, pa zašto ne bismo njih zamenili nekim drugim vrstama u gradu?

„Bojim se da niko o takvim stvarima ne vodi računa, a ima pojedinaca i u gradskoj upravi koji znaju kako treba da se radi i njih bi trebalo konsultovati, umesto što se radi stihijski“, zaključuje ekološka aktivistkinja.

Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]