Životna sredina i princ Vilijam: Više od miliona evra za Kostariku i projekat očuvanja šuma

Država Kostarika i dva najbolja prijatelja koji se brinu o koralima na Bahamima su među dobitnicima prvih nagrada Ertšot (Earthshot).

Godišnje nagrade je pokrenuo britanski princ Vilijam, vojvoda od Kembridža, kako bi odao priznanje ljudima koji pokušavaju da spasu planetu.

U Londonu je objavljeno pet pobednika, od kojih je svaki dobio po milion funti (nešto više od milion evra).

Princu Vilijamu pridružile su se zvezde, poput Eme Votson, Dejm Eme Tompson i Dejvida Ojelovoa na ceremoniji u palati Aleksandra.

Ed Širan, Koldplej i KSI bili su među izvođačima, a kako se nagrada dodeljuje za doprinos u ekologiji, muziku je pokretalo 60 biciklista koji su okretali pedale na biciklima.

• Poruka princa Vilijama: Spasite Zemlju, umesto što se trkate ko će prvi u svemir
• Princ Vilijam i Dejvid Atenboro pokreću nagradu za spas planete
• Klimatske promene i hrana – čega neće biti na rafovima

Nijedna slavna ličnost nije doputovala u London na ceremoniju, za izradu pozornice nije korišćena plastika, a od gostiju je zatraženo da „uzmu u obzir okolinu“ pri izboru odeće, pa je tako Ema Votson nosila haljinu napravljenu od deset različitih haljina.

Ime Ertšot je odabrano da podseća na Munšot (Moonshot), ogroman američki projekat slanja prvog čoveka na Mesec šezdesetih godina prošlog veka dok je predsednik Sjedinjenih Američkih Država bio Džon F. Kenedi.

Bira se pet projekata za pronalaženje rešenja ekoloških problema planete.

U narednih deset godina, dodeljivaće se po milion funti za najbolje projekte.

Pobednici se biraju iz pet različitih kategorija, a među sudijama su bili i čuveni prirodnjak i TV voditelj, ser Dejvid Atenboro, glumica Kejt Blanšet i kolumbijska pevačica Šakira.

Pobednici

Zaštitita i obnova prirode:

• Republika Kostarika: Kostarika je bila zemlja koja je krčila većinu svojih šuma, ali je sada udvostručila broj drveća i smatra se uzorom koji će drugi slediti. Pobednički projekat je sistem kojim se lokalnim građanima plaća obnova prirodnih ekosistema što je dovelo do oživljavanja prašume.

Očistite naš vazduh:

• Takadžar, Indija: Prenosiva mašina stvorena za pretvaranje poljoprivrednog otpada u đubrivo tako da poljoprivrednici ne spaljuju polja i ne izazivaju zagađenje vazduha.

Oživite naše okeane:

• Koral Vita, Bahami: Projekat koji vode dva najbolja prijatelja koji uzgajaju korale na Bahamima, osmišljen da obnovi koralne grebene koji nestaju u svetu. Koristeći posebne rezervoare, razvili su način za uzgoj korala i do 50 puta brže nego što se to dešava u prirodi.

Izgradite svet bez otpada:

• Čvorišta grada Milana za otpad koji ostaje od hrane, Italija: Još jedan izazov je otpad – a grad Milano u Italiji osvaja nagradu za prikupljanje neiskorišćene hrane i davanje ljudima kojima je najpotrebnija. Inicijativa je dramatično smanjila otpad dok se svet bori protiv gladi.

Popravite našu klimu:

• AEM Elektrolajzer, Tajland/Nemačka/Italija: Pametan dizajn na Tajlandu koji koristi obnovljivu energiju za proizvodnju vodonika podelom vode na vodonik i kiseonik. Vodonik je čist gas, ali se obično proizvodi sagorevanjem fosilnih goriva

• Drveće „najbolje rešenje“ za klimatske promene
• Koliko je zagađeno zemljište u Srbiji
• Istraživanje EU: Jedan od osam smrtnih slučajeva povezan sa zagađenjem – Srbija na crnoj listi

U snimljenoj poruci koja je puštena na ceremoniji, princ Vilijam je rekao da je narednih deset godina „odlučujuća decenija“ za planetu.

„Vreme ističe“, rekao je.

„Decenija ne izgleda dovoljno dugo, ali čovečanstvo ima izvanredan uspeh u rešavanju nerešivog.“

Vojvoda je predložio da se vrhunski umovi, koji se bave svemirskih turizmom, okrenu spasavanju Zemlje.

Analiza

Dejvid Šukman, urednik iz oblasti nauke

Dok su zvezde iz sveta fudbala i muzike stizale na zeleni tepih, poruka je bila da ekološki izazovi zaslužuju istu pažnju kao i dodela Oskara.

Pobednički timovi su očigledno bili oduševljeni što su dobili tako visoko priznanje.

Sada je pitanje da li će njihovi projekti biti toliko veliki da naprave razliku u svetu.

Bilo da se radi o obnavljanju korala i šuma ili smanjenju otpada i emisije ugljen-dioksida, plan je da velike kompanije podrže ove uglavnom male projekte i pomognu im da postanu globalni.

Možda će proći godine pre nego što vidimo koliko dobro to funkcioniše u praksi, a neki projekti se neizbežno mogu pokazati efikasnijim od drugih.

U svakom slučaju, u odbrojavanju do velikog klimatskog samita u Glazgovu sledećeg meseca, pobednici nude nešto što je nedostajalo – osećaj optimizma.

• Reka na Novom Zelandu koja može da vas tuži
• Šest stvari koje nestaju zbog klimatskih promena
• Atenboro upozorava da je nastupila „klimatska kriza“

Među slavnim ličnostima na ceremoniji u nedelju uveče bila je i zvezda ostvarenja U stvari ljubav Dejm Ema Tompson, koja je žestoki protivnik rasprostranjenih loših navika ljudi, pre svega bacanja hrane.

„Da smo mojim roditeljima pokazali kako ljudi žive (danas), kako lutaju ulicama sa šoljicom kafe, odmah je bace, jedu, bace, sve bace, pitali bi – šta se ovde dešava“, rekla je dama Dejm Ema.

Zašto je ovaj momak namerno bacio 4.000 flaša u reku:

Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]