Suncem okupani proplanak, omeđen ozelenelim gajem odakle dopire cvrkut ptica, nabujalim rastinjem i zasadom sunokreta, zatečeni je pejzaž pred jedan junski sumrak na vrhu park-šume Kraljevica, simbola Zaječara.
„Ovo su pluća našeg grada i sad ćeš ti ovde da kopaš rudu.
„Ako nam i ovo upropaste, zakopali su Zaječar, možemo samo da se selimo“, besno priča stanovnik ovog grada na istoku Srbije, dok u društvu supruge šeta ovuda vodeći belgijskog ovčara.
Negde na tom potezu, prema tvrdnjama uznemirenih meštana, tokom maja su navodno viđeni kamioneti sa oznakama kineske kompanije Ziđin i oprema za koju su posumnjali da služi za geološka istraživanja terena.
Tog junskog predvečerja, na vrhu Kraljevice, osim Zaječaraca u šetnji sa ljubimcima i pokojeg automobila vlasnika okolnih vikendica, terenskih vozila i geološke aparature nije bilo.
„Nažalost, ne treba da strepimo ni oko čega, nema nikakvih istraživanja.
„Niti imamo rezultate nečega što nije bilo – da je bilo šta pronađeno na, oko i ispod Kraljevice, neko bi mene obavestio“, govori Boško Ničić, gradonačelnik Zaječara, za BBC na srpskom.
Međutim, iz kompanije Balkan eksplorejšn end majning doo Bor – BEM (Balkan exploration and mining doo Bor – BEM) potvrdili su za BBC na srpskom da su na delu brda Kraljevica „sprovodili geološka istraživanja u vidu geofizičkih ispitivanja tla“ i da je to urađeno po zakonima Srbije.
„BEM-ovi geofizički radovi na konkretnom projektu su počeli početkom maja 2023, ali su trenutno privremeno završeni i za sada nema daljih planova“, kažu iz ove firme za BBC na srpskom.
Obrada prikupljenih podataka je već završena, te na „osnovu do sada obavljenih istražnih radova, nisu dobijeni povoljni rezultati istraživanja“, dodaju.
- Zašto se minira planina iznad Majdanpeka i ko su ‘gerilci’ sa Starice
- „Najviše se plašim države“ – meštani sela u okolini Bora ostaju bez vode, dok im kuće pucaju
- Šutiranje u borskom rudniku: Može li izvinjenje da reši sukob na poslu
Ministarstvo rudarstva i energetike je 27. septembra 2021. izdalo rešenje kojim je privrednom društvu Balkan eksplorejšn end majning „odobrilo geološka istraživanja bakra, zlata i prateće rudne mineralizacije na prostoru Kraljevica“.
Ova firma je, prema podacima iz Agencije za privredne registre, tada imala adresu u Beogradu, a danas u Brestovcu, kod Bora.
Odobrenje je dobijeno pošto su prethodno pribavljeni „uslovi Zavoda za zaštitu prirode Srbije i lokalnog Zavoda za zaštitu spomenika kulture pod kojima se mogu vršiti geološka istraživanja“, navode iz resornog ministarstva za BBC na srpskom.
Park-šuma Kraljevica udaljena je manje od deset minuta pešice od centra grada legendarnog glumca Zorana Radmilovića i Nikole Pašića, srpskog političara s kraja 19. i prve polovine 20. veka.
Za Zaječar i njegove meštane pored simboličkog, ima i veliki prirodni, istorijski, sportsko-rekreativni i kulturni značaj.
Na ovom pošumljenom brdu su brojni sportski kompleksi, poput starog i novog stadiona, hale i bazena, kao i važni kulturno-istorijski objekti, od tri bastiona iz 19. veka, do spomenika borcima Timočke bune i žrtvama fašizma, takozvana „Vešala“.
Kako je sve počelo?
Ministarstvo rudarstva i energetike je prvo rešenje za vršenje geoloških istraživanja na prostoru Kraljevice izdalo 2012.
Tri godine kasnije, u medijima su se pojavili tekstovi koji ukazuju da na toj lokaciji možda postoji rudno blago.
„Po dosadašnjim saznanjima, postoje ozbiljni nagoveštaji da su nalazišta u Nikoličevu i Kraljevici po geološkom potencijalu veoma slični ležištu Čukaru Peki (kod Bora) gde je otkriven početni resurs od 65 miliona tona rude, iz koje je moguće dobiti oko 1,7 miliona tona bakra i 98 tona zlata“, prenele su Novosti.
Istraživanje je radila kanadska kompanija „Rezervoar minerals“ u saradnji sa američkom korporacijom „Friport Mekmoran“, da bi se kasnije menjali „vlasnici dozvole za istražne radnje“.
Nekoliko godina kasnije, u novembru 2021. na društvenim mrežama pojavio se dokument kojim beogradska firma Balkan eksplorejšn end majning na osnovu rešenja Ministarstva rudarstva, obaveštava gradsku upravu da počinje geološka istraživanja Kraljevice.
Boško Ničić pretpostavlja da je dokument verodostojan, ali dodaje da to „obaveštenje ništa ne znači“.
„Takvih obaveštenja smo dobili 20, pa nikad nisu uradili ništa – oni najave, to im je valjda postupak jer su dobili istražno pravo, i ništa više od toga nije bilo“, kaže gradonačelnik Zaječara.
Prema podacima sa sajta Agencije za privredne registre, kompanija Balkan eksplorejšn end majning doo Bor je u stoprocentom vlasništvu Zijin (Hong Kong) Resources Limited.
„Ta kompanija je u vlasništvu Ziđina, tako da smo tehnički njih uhvatili na terenu pre mesec dana“, govori Jelena Anasonović iz neformalnog ekološkog udruženja Eko Istok za BBC na srpskom.
Iz BEM-a napominju da njihovu kompaniju „Ziđin deli sa drugim pravnim licima“, te da nemaju „nikakvog pravnog odnosa“ sa Srbija Ziđin Koper (Serbia Zijin Cooper).
Srbija Ziđin Koper je kompanija koja posluje u sastavu Ziđin Majning grupe, većinskog vlasnika Rudarsko-topioničarskog basena Bor, pod čijim okriljem su četiri timočka rudnika, kao i najnoviji, Čukaru Peki, otvoren oktobra 2021.
- Kinezi dolaze i u Bor
- Ona radi u rudniku, da li joj je život lak
- O rudniku i cijanidu: Hoće li „zlatna groznica“ razboleti Homoljske planine
Iako je dopis zabrinuo mnoge Zaječarce, usledilo je zatišje, sve do maja ove godine.
Dejan Perić iz Zaječarske inicijative, lokalne nevladine organizacije, koja otpočetka prati razvoj situacije, kaže da mu je jednog dana javljeno da se na vrhu Kraljevice „postavljaju sonde, priključuju kablovi na neku aparaturu i nešto ispituje“.
Odmah je otišao do tog mesta, blizu spomenika „Vešala“, gde su u okolnom žbunju pronašli opremu i fotografisali je.
„Raspitali smo se i saznali da su te sonde za neka preliminarna geološka istraživanja, možda čak i neka obeležavanja“, govori Perić za BBC na srpskom.
Ispitivanje terena na Kraljevici vršeno je geofizičkom metodom audio frekventne magnetotelurike, „koja predstavlja standardnu metodu pri ispitivanju tla tokom osnovnih geoloških istraživanja“, kažu iz BEM-a.
U upotrebi je, dodaju, od 1978. godine, sprovodi se direktno na terenu, potpuno je bezopasna za ljude i životnu sredinu i „bazira se na korišćenju prirodne vremenske varijacije zemljinog magnetnog i električnog polja za merenje električne otpornosti ispod površine“.
‘Najveći problem je što niko nema pravu informaciju’
Izvršni direktor Zaječarske inicijative Danko Nikolić kaže da je reakcija građana bila „vrlo negativna i zabrinjavajuća s obzirom na simbolički značaj koji Kraljevica ima za grad“.
„A najveći problem je što niko nema pravu informaciju, što bi bilo normalno.
„Ako već postoje neka saznanja javnih institucija o tome šta se radi, bilo bi dobro da narod zna da li su tamo neka istraživanja, a ne da sve bude obavijeno velom tajni“, govori on za BBC na srpskom.
Jelena Anasonović iz neformalne grupe Eko Istok kaže da su ove istražne radnje povezane sa kopom u Boru i rudnikom Čukaru Peki, te da je „sasvim izvesno da će do, ne samo istraživanja, nego i potencijalnog rudarenja, doći ukoliko se meštani oko toga ne pobune“.
„Ne želimo da kroz nekoliko godina, možda i brže, postanemo novi Bor i da rudnik nikne na obodima grada.
„Postavljamo i pitanje da li nam je to potrebno s obzirom na nizak postotak rudne rente koji je država ugovorila, gde faktički kupujemo naše zlato i naše rude“, dodaje aktivistkinja.
Rudna renta u Srbiji je jedna od najnižih u Evropi i iznosi tri odsto za ugalj, pet za metalne rude, dok je najviša za naftu i gas, sedam odsto od prihoda.
Pored lokaliteta Kraljevica, koji se pruža dvadesetak kilometara južno od grada, gotovo do sela Borovac, na teritoriji Zaječara postoji još nekoliko istražnih polja bakra i zlata.
Prema dokumentaciji koju je Eko Istok dostavio BBC novinaru, to su lokaliteti zavedeni pod imenima „Deli Jovan“, gde dozvola traje do avgusta 2024, „Brestovac zapad“ i „Oblež“, do septembra i oktobra ove godine.
Za Kraljevicu dozvola traje do 12. novembra 2024.
Istražne dozvole su navodno istekle za obližnja sela Nikoličevo, lokaliteti – zapad i istok, i Gamzigrad, ali zaječarski aktivisti sumnjaju da su u međuvremenu izdate nove.
Svi ovi lokaliteti su ucrtani i obeleženi oker bojom na mapi Srbije sa sajta Ministarstva rudarstva i energetike, što znači da je ta teritorija predviđena za istraživanje.
Kraljevica kao deo odrastanja i sigurno mesto
Za Milicu Pavković Kraljevica je „deo odrastanja – generacijama unazad“ i „jedan od najvećih razloga“ zašto je zaljubljenik u prirodu, šumu i mir.
„Tome od rođenja učim sina – da je čuva, ceni i voli.
„Mislim da i on shvata koliko smo bogati jer je šuma tako blizu grada, a tako daleko od gradske vreve“, govori 36-godišnja Zaječarka za BBC na srpskom.
Ona smatra i da se rudnici „ne otvaraju zarad neke dobrobiti“, te da je „šteta koju mogu načiniti ljudima, flori i fauni očigledna“.
Kaže da na primeru obližnjeg Bora već imaju uvid u to kako stvari funkcionišu u praksi, gde se „ljudi razboljevaju, a mladi teško oboljevaju“, što nju kao „samohranu majku dodatno plaši i uznemirava“.
„Samim tim znači da smo na rubu propasti, i moraćemo da napuštamo rodni grad, dom koji su naši preci u mukama stvarali i ostavljali nam za bolji život.
„Iskreno, to ne može baš tako kako su zamislili“, borbeno dodaje Pavković.
Prema publikaciji „Unapređenje upravljanja kontaminiranim lokalitetima u Srbiji“, Instituta za javno zdravlje Batut iz 2020, „za sve maligne tumore osim tumora kože, postoji značajno veći rizik u oboljevanju, i kod muškaraca i kod žena“ u Boru.
- Zaječarski bastioni – Od vojnih utvrđenja iz 19. veka do pašnjaka za stoku
- Od industrijskog džina Srbije do „groblja fabrika“: Zaječar u raljama tranzicije
Vest o istraživanjima na Kraljevici Teodoru Genčić iz Zaječara je „zabolela“.
„Iz više razloga je nepravedna i besna sam, mislim da ne bi trebalo tako, kao i mnoge stvari, ali ovo stvarno ne bi smelo da se desi“, govori 23-godišnja filološkinja za BBC na srpskom.
Tokom odrastanja i školovanja je, kaže, mnogo vremena provodila na Kraljevici.
Nakon povratka u zavičaj posle studija, u poslednje vreme joj, dodaje, „predstavlja mir, beg i sigurno mesto gde može da ode“.
„Ali mi se nešto ta sigurnost polako i gubi. To je nesumnjivo povezano sa ovim stanjem“, dodaje Genčić.
Koji su mogući scenariji?
Iz kompanije Balkan eksplorejšn end majning navode da su „geološka istraživanja veoma složena, skupa i zahtevaju dosta vremena“, a da su njihovi preliminarni podaci u ovoj fazi – negativni.
„Statistički gledano veoma mali broj istraživanja dovede do eksploatacije, odnosno do otvaranja rudnika.
„Jednostavno rečeno, od procesa istraživanja do eksploatacije vodi dugotrajan, neizvestan i skup put“, ističu iz ove firme.
Dodaju da BEM „deli sve geološke rezultate Ministarstvu rudarstva i energetike“, te da izveštaj koji su im poslali „može biti otvoren za javnost“.
„Imajući u vidu da su geološka istraživanja u toku, ne može se govoriti o ležištima na ovom lokalitetu kao ni o količini bakra i zlata, dok god se Elaboratom o resursima i rezervama ne potvrdi količina bilansnih rezervi“, navode iz ministarstva.
BBC novinari su tražili izveštaj od resornog Ministarstva na uvid, ali on do objavljivanja teksta nije poslat.
- Zaječarske česme: Kada prirodno bogatstvo teče na svakom koraku
- Zaječarska gitarijada – od lokalnog muzičkog takmičenja do jednog od najstarijih rok festivala u Evropi
- Za dečija udruženja više nema mesta u gradskim prostorima u Zaječaru
Danko Nikolić kaže da Zaječarci mogu samo da nagađaju šta će se dalje dešavati.
„Da se pokaže ta premisa pogrešnog, da tamo nema dovoljno sirovine, da ne postoji ekonomska isplativost i to je za zajednicu najbolje jer se neće otvoriti rudnik“, smatra on.
„Mada i ako postoji, oni ne mogu odmah, bez dozvole države za eksploataciju da ga otvore, ali ako neko ulaže milione, to znači da je prilično dobro informisan i da raspolaže podacima koji ukazuju da tamo nešto postoji“, ističe on.
Opcija iseljavanja njemu trenutno „zvuči kao naučna fantastika“, ali je ne isključuje, budući da postoje primeri iz neposrednog okruženja, poput borskog sela Krivelj, čiji meštani već nekoliko godina čekaju na selidbu zbog proširenja tamošnjeg kopa.
Njegov kolega iz Zaječarske inicijative Dejan Perić kaže da ne moraju ljudi da se sele zbog eksploatacije, dovoljno je da se otvori neka topionica ili da gledaju u jalovinu, što „nije baš okruženje gde biste hteli da živite“.
On takođe ovde vidi dve sporne stvari – ekološku i strateško-ekonomsku.
„Šta će biti sa Kraljevicom i okolinom Zaječara, gde će da se kopa, hoće li eksploatacija biti podzemna ili površinska, gde će da se odlaže jalovina…
„A drugo – da li smo mi Srbija iz 19. i s početka 20. veka, pa da dolaze Francuzi i Englezi da kopaju ili ako nismo sposobni da se u ovom trenutku eksploatiše na održivi način, da sačuvamo za buduće generacije ako se opredele za to i tim profitom razvijaju državu“, objašnjava on.
‘Jedino se Zaječarci pitaju’
Zaječaru je potrebna javna rasprava „kakav je stav građana“ povodom ispitivanja i mogućeg rudarenja na Kraljevici, gde „grad treba da preuzme lidersku ulogu“, smatra Danko Nikolić.
„Cilj nam je da se ljudi uključe u diskusiju i da pokažemo da li su za to ili ne, možda i kroz neku peticiju.
„Jedini ko se ovde pita su samo Zaječarci“, dodaje.
Dejan Perić je svestan činjenice da u gradu postoje i drugačija mišljenja, te da neki meštani grada „piva i Gitarijade“, u ovome vide „kratkoročnu“ ekonomsku korist, ali da su ipak „većina“ oni koji tako ne misle.
„Ono što mene brine je da će po objavljivanju rezultata istraživanja biti isto kao i dosad, da neće biti javno nego će se samo pojaviti neko sa dozvolom za eksploataciju“, ističe on.
Jelena Anasonović se pita šta će se desiti „kad se Kinezi posle pet ili deset godina povuku i ovde ostave jalovinu, flotacijska jezera, zagađenu vodu i zemljište, bolesne ljude“.
„Džaba i ako je neko tih desetak godina primao platu od 100.000 kad smo suštinski mi svi kolektivno u velikom gubitku.“
Boško Ničić je bezmalo, sa prekidom od nekoliko godina, skoro dve decenije na čelu Zaječara i za to vreme je bilo, kaže, različitih istraživanja Kraljevice, ali poznavajući teren ove park-šume i neposrednu blizinu rudnika lignita „Lubnica“ u obližnjem, istoimenom selu, „nema šanse da se bilo šta pronađe“.
„Niti ima rezultata, niti obaveštenja.
„Nažalost, ovde nema ničega“, ocenjuje zaječarski gradonačelnik.
Kaže da, ukoliko bi rezultati bili pozitivni, lokalna samouprava ne bi mogla da spreči ovu kompaniju da počne sa eksploatacijom jer je „to stvar Ministarstva rudarstva“.
„Nije ništa pronađeno, tako da aktivisti mogu mirno da spavaju i nemaju potrebe da se brinu – više se brinem za Kraljevicu da je očuvamo kao park šumu.
„Jedino što ćemo da gradimo na njenom vrhu, ako nam Evropska unija da pare, je jedan pravi evropski azil za napuštene životinje“, zaključuje Ničić.
I pesimizam, i optimizam
Iako izlazi na proteste „protiv nasilja“ koji se proteklih nedelja organizuju na zaječarskim ulicama i delom odnose i na dešavanja oko Kraljevice, Teodora Genčić veruje da je „nažalost – to već gotova stvar“.
„Godinama je puštano korenje, a mi smo neinformisani, u strahu, zabačeni, nemamo mogućnost ni kapacitete da shvatimo neke stvari.
„Trebalo bi da dođu neki drugi, edukovani, možda mlađi ljudi sa više znanja i morala, da dođu ljudi koji poznaju struku i da nam kažu šta da radimo, pošto ja stvarno ne znam“, dodaje.
Milica Pavković očekuje da se „građani dodatno usprotive“ ovakvim namerama i da se „zajedničkim snagama izbore i sačuvaju grad, istoriju, živote ljudi i najvažnije dece“.
Kaže da je „jedino prihvatljivo rešenje potpuno obustavljanje istraživanja“, te da Zaječarce „očekuje borba i da se niko više ne plaši da ustane i krene putem pravde za prirodu i žitelje ovog mesta“.
„Ovo se neće završiti kako su namerili vlasnici rudnika.
„Tu smo da ih ispratimo kućama“, zaključuje Zaječarka.
Pogledajte video o zaječarskim česmama:
Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
