Gromki zvuci miniranja za stanovnike grada na reci Pek nisu nikakva novina, slušaju ih decenijama, gotovo svakodnevno, u ovom kraju istočne Srbije poznatom po mnogobrojnim rudnicima.
Međutim, 5. juna je Majdanpečane iznenadila, a mnoge i uznemirila zaglušujuća buka sa Starice, praćena oblakom dima i survavanjem stena sa vrha planine.
Vladimir Božić, jedan od aktivista organizacije „Ne dam/Nu dau“ i odbornik u lokalnom parlamentu, na samom izlazu iz naselja pokazuje kuće u čija su dvorišta padale kamenice.
„Mi koji živimo dole, morali smo da znamo da će tako nešto da nam se desi, a ne samo da nam sruče planinu na glavu“, govori 42-godišnji Majdanpečanin za BBC na srpskom.
- Šutiranje u borskom rudniku: Može li izvinjenje da reši sukob na poslu
- „Najviše se plašim države“ – meštani sela u okolini Bora ostaju bez vode, dok im kuće pucaju
- Jedinstveni nadimci u jedinstvenom gradu u Srbiji
Miniranje je sprovela kineska kompanija Ziđin, većinski vlasnik Rudarsko-topioničarskog basena Bor, pod čijim okriljem radi i Rudnik bakra Majdanpek, „u sklopu mera predostrožnosti, zbog sanacije opasne stenske mase na planini Starica“.
„Projekat sanacije realizovan je prema zahtevima Ministarstva rudarstva i energetike, svi radovi uredno su prijavljeni nadležnim institucijama i izvedeni su u skladu sa nalogom rudarske i geološke inspekcije“, navodi Gorica Tončev Vasilić iz Službe za odnose s javnošću kompanije Serbia Zijin Copper u pisanom odgovoru za BBC na srpskom.
Snimak miniranja koji je uplašio stanovnike grada podno Starice proširio se Srbijom, a pojedine meštane naterao i na protest.
Već 11. juna održan je i prvi protest, a borba se iz grada ubrzo preselila u planinu.
„Odlučili smo da se popnemo ovde, napravimo kamp i da ih na svaki način, pre svega fizičkim prisustvom, onemogućimo da je dalje besomučno ruše“, govori Božić.
„Ako ti neko ruši detinjstvo, tamo gde si ubrao prvu pečurku, uhvatio prvog zeca, onda je to neprihvatljivo za svakog slobodoumnog čoveka, pa i za nas“, dodaje.
Tako su se aktivisti njegove organizacije sredinom juna pešice, sa bagažom na leđima, zaputili ka vrhovima Starice, ne znajući, kaže, sa čime se suočavaju.
Na prethodno miniranom platou zatekli su celokupnu mehanizaciju – bagere, kamione, bušilici, ali su oni vremenom pomereni.
Nedugo potom, dodaje Božić, pridružili su im i ostale opozicione stranke iz majdanpečke skupštine i nezadovoljni građani, što je dovelo do nastanka pokreta „Ne damo Staricu“.
Jezdeći krivudavim, šumskim putevima, obgrljenim šumom i gustim rastinjem, terenskim vozilom se prvog dana septembra polako uspinjemo do platoa na planini ispod čije površine se nalazi nekoliko tona eksploziva, kako tvrde aktivisti.
BBC nije mogao da proveri ovu informaciju iz drugih izvora.
Par desetina metara uzbrdo je kamp koji su aktivisti Majdanpečani postavili ne bi li sprečili dalje miniranje planine, za mnoge simbol i identitet grada.
„Starica meni znači život, zadnju kap krvi daću za nju“, smireno, ali odlučno govori Dragan Dmitrović Grga, držeći se za volan, u pokušaju da ukroti vozilo po klizavom terenu.
Zašto je miniran deo planine
Kompanija Serbia Zijin Copper Bor – ogranak Majdanpek, prijavila je izvođenje radova Opštinskoj upravi 24. decembra 2021. godine po Uprošćenom rudarskom projektu rasterećenje kosina u jugozapadnom delu Severnog Revira, po članu 106. Zakona o rudarstvu i geološkim istraživanjima, navodi Lidija Binđesko, načelnica opštinske uprave, navodi u pisanoj izjavi za BBC na srpskom.
Prethodno je „rudarska i geološka inspekcija i stručnjaci u oblasti bezbednosti prethodno pregledali visoku i strmu padinu“ i utvrdili veliki broj pukotina u stenskoj masi, „što bi za posledicu moglo da ima iznenadno obrušavanje“, navode iz Službe za odnose s javnošću kineske kompanije.
„Konstatovali su da su pukotine na litici koja je okrenuta prema gradu dugačke više od 100 metara i široke oko 30 centimetara i da zahtevaju hitnu sanaciju“, navodi Tončev Vasilić.
Sve nadležne institucije saglasile su se da kompanija „u najkraćem mogućem roku izradi projekat, izvede rudarske radove i na taj način otkloni potencijalne bezbednosne rizike od obrušavanja dela planine Starica u blizini urbanog područja“, dodaje.
Odmah posle miniranja početkom juna, stiglo je i saopštenje Ministarstva rudarstva i energetike u kojem piše da je rudarska inspekcija „konstatovala da je neophodna hitna sanacija raspucale stene sa ciljem sprečavanja klizanja i obrušavanja“.
„Pre početka sanacije, kompanija ‘Ziđin Koper’ izvršila je pripremne radove, pribavila potrebne saglasnosti, izradila projekat i prijavila radove, a kako bi se zaštitio grad od odronulog materijala koji se pojavljuje tokom miniranja, urađena su i dva zaštitna kanala“, piše u saopštenju Ministarstva.
‘Gerilska‘ borba za simbol grada
Preskačući crvenu traku i znak na kome piše Stop – Zabranjen pristup miniranje, aktivisti hitaju ka litici odakle se vijori zastava Srbije.
Nedaleko odatle podignut je i kamp, do koga stižemo uzanom stazicom preskačući krečnjačke stene i zaobilazeći grmlje i drveće.
Prostor gde su se aktivisti ulogorili opasan je crvenim i žutim strunama, a na jednoj je okačena i kesa puna limenki, kao svojevrsni vid alarma.
„Ovo nam je terasa, tu pijemo jutarnju kafu ili čaj“, pokazuje Božić mesto odakle se kao na dlanu vidi čitav Majdanpek i delić površinskog kopa „Severni revir“.
Pored improvizovane terase, aktivisti su od kamenja i stena napravili oganj za loženje vatre usred kampa, pored koga se nalazi i kuhinja, na šta ukazuju razbacani tiganji, šerpe, konzerve i jedna plinska boca.
Tu, kaže Božić, njegov saborac Grga kuva najbolji pasulj i kupus.
- Crkva Svetih apostola Petra i Pavla u Majdanpeku – između mita i stvarnosti
- Strndžanje – erotski vlaški običaj između stvarnosti i mita
- Kladovski kavijar – od hrane za siromašne do luksuznih trpeza
Pada kiša i sklonište nalazimo pod ceradom postavljenom iznad klupa sa sunđerastom podlogom i trpezarijskog stola na kome je, između ostalog, skoro prazna flaša vode.
I upravo snabdevanje vodom im predstavlja najveći problem na ovoj lokaciji, jer se najbliži izvor nalazi nekoliko kilometara od kampa.
„Sve smo ručno donosili kroz ovu šumu, balona koliko hoćeš, a i posle kada smo dobili ladu“, dodaje drugi član ove organizacije Mladen Vladić koji je prethodnu noć proveo u kampu.
Vozilo su, kao i mnoge druge potrepštine, dobili na korišćenje od prijatelja koji podržava njihovu akciju.
Aktivisti kažu da je isprva u kamp dolazilo oko 40-50 ljudi svih uzrasta, dok trenutno, pošto nema nikakvih aktivnosti na vrhu, organizuju isključivo danonoćne tročlane straže.
Rotiraju se po smenama, a spavaju u šatorima koje su digli u kampu.
Incidenti
Relativno mirnu blokadu remetile su sitne trzavice između aktivista i kineske kompanije, ali je 20. avgusta, prema rečima aktivista, grupa radnika obezbeđenja porušila kamp.
Na straži je tada bio i Mladen Vladić koji se sa ostalim aktivistima, po dogovoru, sklonio u šumu kada je video da prilaze kampu.
„Oni su krenuli na juriš odozdo, a pošto imamo izlaz odavde za slučaj opasnosti, povukli smo se“, gotovo vičući priča 50-godišnji stanovnik Rudne Glave, sela kraj Majdanpeka.
Kaže da je tada čuo jednog radnika obezbeđenja kako viče da ne „bacaju stvari i rasturaju kamp“.
„Pozvali su nas da priđemo, bilo je napeto i grozno, i dali nam minut da iznesemo zastave pokreta koje su bacili u blato“, dodaje.
Slučaj su prijavili policiji, a potom se vratili u kamp sa pripadnicima MUP-a koji su legitimisali radnike obezbeđenja.
„Nama je prvobitno rečeno da je naš zadatak da obezbedimo deo od oko 300 metara od mesta miniranja kako niko ne bi bio povređen, a ne da rušimo kamp“, rekao je za list Danas, Saša Cvetković pripadnik obezbeđenja, koji je „odbio naređenje nadređenih“.
Iz kompanije Ziđin navode da malobrojni aktivisti „sve vreme opstruiraju projekat kampujući na planini Starica“, a da su nekoliko puta „bez bezbednosnih dozvola ulazili u zonu projekta uništavajući bušotine i opremu“.
„U samo jednom od takvih rušilačkih napada na mašine firme Jinshan (Jenšan), koja izvodi radove na kopu ‘Severni revir’, pričinjena je šteta toj firmi u iznosu preko 100.000 dolara.
„Vandalizam je tada – 20. avgusta prijavljen policiji i uviđaj je obavljen“, navodi Tončev Vasilić iz Službe za odnose s javnošću kineske kompanije.
Dodaje da su i druge „vanredne situacije“ prijavljivali policiji i „zadržali sve izveštajne i dokazne materijale o tome“.
Aktivisti kažu da je komunikacija između njih i kineske kompanije do sada bila minimalna.
Božić ističe da su jednom prilikom razgovarali sa predstavnikom kompanije Jenšan, podizvođača radova, preko prevodioca, ali da je ubrzo dijalog prekinut.
Postojali su, dodaje, i obostrani pokušaji, dodaje, da se sa kompanijom Ziđin dogovori potencijalni sastanak, ali bezuspešno.
„Trenutno nemamo nikakvu komunikaciju, jedino su nam udelili poziv za parnični postupak“, naglašava Božić.
- „Buna protiv mafije“, kamp na Šodrošu i Novi Sad na vodi – zašto je napeto u Srpskoj Atini
- O rudniku i cijanidu: Hoće li „zlatna groznica“ razboleti Homoljske planine
- Gornje Nedeljice, dan posle povlačenja zakona: „Ništa nije gotovo, borba tek predstoji“
Tužba i parcela 624/1
Kamp je, prema tvrdnji aktivista, podignut na parceli 624/1, čiji je vlasnik Republika Srbija, dok pravo korišćenja ima javno preduzeće „Srbijašume“, kako stoji i u katastarskim dokumentima.
U tužbi koju su aktivisti dali BBC-ju na uvid, a kojom Ziđin tuži devetoro članova grupe, piše da je tužilac, odnosno kineska kompanija „vlasnik katastarske parcele 624/1, potes Usarija“, ukupne površine 290 hektara.
Na tom potesu se nalazi i minirano područje.
„Ova parcela na terenu predstavlja rudnik koji tužilac koristi po osnovnu ugovora sa Republikom Srbijom, što je opštepoznata činjenica od 2018. godine.
„Na ovoj parceli tužilac obavlja rudarsku delatnost i istu ima u zakonitoj državini“, piše u tužbi.
Vrednost spora je 5.000 dinara, a od tuženih se takođe traži da „prestanu sa uznemiravanjem prava svojine pretpostavljenog vlasnika-tužioca, tako što će prestati da ulaze i zaustavljaju rad tužioca na parceli 624/1″.
BBC novinari nisu mogli da potvrde verodostojnost tužbe u Osnovnom sudu u Majdanpeku.
Iz kompanije Ziđin navode da „parcela jeste u državnom vlasništvu, ali ju je država Srbija dala na korišćenje kompaniji i to sa jasnim ciljem – da se otklone sve potencijalne opasnosti od obrušavanja stenske mase“.
„Ministarstvo rudarstva i energetike uputilo je zahtev kompaniji da sanira sve potencijalne opasnosti, a ‘Srbijašume’ koja je korisnik te parcele, saglasila se s tim da se radovi izvedu“, navodi Tončev Vasilić, ispred kompanije Ziđin.
Šta dalje?
Dok kiša pada sve snažnije, a kapi koje udaraju o ceradu zadaju jači ritam, aktivisti poručuju da se njihova nenasilna borba za „dušu Srbije“, planinu Staricu, nastavlja.
„U kampu ćemo da boravimo dokle god bude potrebe, ne interesuje me jesen, zima, mi smo odlučni da priču isteramo do kraja i koliko god je potrebno, mi smo tu“, obećava Božić.
Iako su mišljenja Majdanpečana o njihovoj akciji i miniranju Starice podeljena, vetar u leđa im, naglašavaju, daje rastuća, javna i tajna, podrška.
„Rođen sam u ovom gradu, tu mi je grob oca, a okolo su sve naše planine – moja je Bukova Glava, ženina Kulma Mika, možete da ih dohvatite.
„Nama Starica nije samo brana Majdanpeka, već i svih imanja, celo predivno Homolje i ovako se ja grčevito borim za nju“, kaže Mladen Vladić.
Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
