Životna sredina: Kada će Beograd dobiti fabriku za prečišćavanje otpadnih voda

Četiri puta sam jedva zaustavila potrebu da povratim.

Nesnosan smrad – mešavinu crkotine i truleži – pojačava sparina vrelog julskog dana.

Đubre je svuda unaokolo: odeća, igračke, flaše i usamljena drvena stolica na obali, a u vodi pluta žabokrečina i plastika.

Ovde se Topčiderska reka uliva u rukavac Save, pored Mosta na Adi u Beogradu.

Prelazim metalni ponton preko rečice i na desetak metara odatle su splavovi okruženi zarđalim buradima i čamcima koji se ljuljuškaju u penušavom mulju.

Ovde zadah prerasta u miris staničnog klozeta.

„Go*nara i most na go*nari, eto šta je ovo“, kaže mi jedan od meštana, pokazujući na reku, visoki most i obližnju crpnu stanicu gde se skuplja kanalizacija.

• Zašto su vode Srbije zagađene i kako da ih zaštitimo
• O smeću, splavovima i zagađenju: Kada će Sava i Dunav u Beogradu biti čisti
• Lekovi u rekama širom sveta opasnost po javno zdravlje, upozoravaju naučnici

Decenijama se fekalije direktno ulivaju beogradske reke na stotinak mesta.

Procenjuje se da je količina vodenog otpada u dvomilionskom gradu na ušću Save u Dunav za godinu dana jednaka zapremini 60.000 olimpijskih bazena.

Iako su sve gradske vlasti različitih političkih partija najavljivale fabriku za prečišćavanje otpadnih komunalnih voda – nijedna još nije izgrađena.

Da li je opasno za ljude?

Nema razloga za paniku, ali je potrebno rešiti pitanje otpadnih voda, kaže Konstantin Ilijević sa Hemijskog fakulteta u Beogradu.

„Postoji izreka ‘razblaženje je naše rešenje za zagađenje’, ona je u suštini tačna, jer imamo sreće što je Dunav u Srbiji jako velika reka, te količinu zagađenja koje ispuštamo može da razgradi, ako mu date dovoljno vremena“, kaže Ilijević za BBC.

Dobro je što evropski susedi prečišćavaju vodu, te Dunav u Srbiju stiže manje zagađen, ukazuje on.

Dunav, druga najduža evropska reka, u Beogradu upija fekalije mnogih domaćinstava, što iz kanalizacije, što iz septičkih jama koje koristi trećina stanovnika.

Posebno je loše u delu gde se Mirijevski potok izliva u dunavski rukavac kod Ade Huje, nedaleko od marine u Višnjici, nazvan u medijma „plutajuća deponija“.

„Ovo nije pitanje života i smrti, već sistema vrednosti – koliko je vama važno da se ne kupate u fekalijama“, kaže Ilijević.

Kada je njegov nemački kolega pre nekoliko godina preplivao ceo Dunav, preskočio je samo Beograd – upravo zbog zagađenja.

Pogledajte taj video:

Šta su otpadne vode?

Sve koje ispuštamo iz domaćinstava, fabrika, ili sa poljoprivrednog zemljišta.

Komunalne otpadne vode dom su za različite supstance, a nisu sve toksične, niti imaju direktan uticaj na ljudsko zdravlje, poput azota i fosfora.

,„Ali zbog hranljivosti, kad se nađu u rekama, dovode do bujanja algi i života,

„Ovo predstavlja ozbiljne probleme za ekosisteme, jer narušava ravnotežu“, dodaje Ilijević, naučnik koji se bavi hemijom voda.

Usled zagađenja, biljke i mikroorganizmi u vodi potroše kiseonik, koga tokom leta inače manjka, što može da dovede do pomora ribe.

Krajem jula se upravo to desilo u kanalu reke Vizelj, pritoke Dunava, gde su meštani beogradskog naselja Kovilovo danima gledali kako mrtve ribe plutaju po vodi.

Međutim, u otpadnim vodama su i otrovne supstance, poput sredstava za čišćenje i kućnu hemiju, kao i lekovi ili droge.

„Samo deo se metaboliše u našim organizmima, veći deo toga se izbacuje iz bubrega.

„Kad to umnožite na dva miliona stanovnika, i stigne do reka, utvrđeno utiče na živi svet“, kaže Ilijević.

Zaključci jedne studije su pokazala da hormoni u antibebi pilulama mogu uticati na neke vrste riba da dobiju odlike ženskog pola, podseća on.

Leti, kada nivo Save opadne, neprijatan miris se oseti i nekoliko kilometara nizvodno, u novoizgrađenom luksuznom naselju Beograd na vodi, kaže Branislava Sušić koja čisti šetalište uz reku.

„Voda ne deluje prljavo, ali ne bih se okupala, iskreno rečeno“, kaže ona uz osmeh.

„Skupljamo đubre koje reka nanese na betonsku obalu, „koliko možemo“, dodaje.

Problem čitave zemlje

Pre nego što Srbija postane članica Evropske unije, dužna je da prečišćava 90 odsto otpadnih voda u gradovima, a sada je tek na nekih 15 odsto, navodi agencija Rojters.

Analiza stručnjaka sa Prirodno-matematičkog fakulteta u Novom Sadu pokazuje da „u Srbiji postoji pedesetak postrojenja za tretman komunalnih otpadnih voda, od kojih otprilike trećina realno nije u funkciji, a preostala (uz nekoliko izuzetaka) samo formalno rade“.

„Rezultati tog rada ni u smislu zaštite životne sredine, niti u ekonomskom nisu zadovoljavajući“, navodi se u studiji načinjenoj po zahtevu Ministarstva infrastrukture.

Veliko Selo i velike najave

Nadležni rešenje vide u izgradnji fabrike za preradu otpadnih voda i najavljuju postrojenje u Velikom Selu, na desnoj obali Dunava, i Krnjači, na drugoj strani.

Izgradnja u Velikom Selu bi mogla da počne krajem 2025. ili početkom 2026. godine, kaže Goran Vesić, ministar infrastrukture.

„Veliko Selo je najveća fabrika za preradu otpadnih voda, ona pokriva milion i po ljudi u Beogradu“, kaže za BBC, mada je slično najavljivao i 2020. i 2023. godine.

Dok je bio gradski menadžer, on se bavio ovim pitanjima zajedno sa beogradskim preduzećima Vodovod i kanalizacija, ali gotovo ništa nije urađeno.

„To je zaista išlo sporo, zašto – ne znam, ali mislim da smo sad našli način da napravimo te dve velike fabrike“, kaže Vesić.

Za fabriku u Velikom Selu se očekuje povoljan kredit od Francuske, a kineska kompanija Cmek uključena je u izgradnju interceptora kojim se kanalizacija prikuplja od Ušća i celim beogradskim tokom Dunava i dovodi do budućeg postrojenja za preradu.

Vesić najavljuje da bi trebalo potom izgraditi još tri manje fabrike u okolini Beograda.

Gradske vlasti najavljuju još jedno postrojenje i predlažu Krnjaču, beogradsko naselje na levoj obali Dunava.

Teško je poverovati, ali domaćinstva sa te strane reke – poput delova Koteža i Borče, uglavnom nemaju kanalizaciju.

„Očekujemo da u toku leta dobijemo izvođače i za kanalizaciju i za postrojenje za prečišćavanje otpadnih voda u naseljima na levoj obali Dunava“, rekao je u maju

Aleksandar Šapić, gradonačelnik Beograda, očekuje da će tokom leta biti izabrani izvođači radova i za kanalizaciju i za postrojenje na sedmom po redu tenderu.

Prethodnih pet godina isti javni poziv nije uspevao, jer je „cena bila preniska“, objašnjava Šapić za BBC na srpskom.

Korak ispred države su privatni investitori, pa je u septembru 2023. otvoreno prvo industrijsko biološko postrojenje za preradu otpadnih voda, vredno pet miliona evra.

Ova fabrika koristi vodu iz Dunava u proizvodnji, i po prečišćavanju je vraća u reku.

Od januara 2026. sve kompanije koje u proizvodnji prave otpadne vode biće dužne da ih prečiste pre ispuštanja, rekla je ministarka životne sredine Irena Vujović.

‘Nije naučna fantastika, ali ne daje političke poene’

„Beograd je verovatno jedina prestonica u Evropi u 21. koja nema postrojenje za prečišćavanje otpadnih voda“, kao ni rešeno pitanje kanalizacije, kaže Anđela Ruvidić iz opozicionog Zeleno levog fronta.

Planovi postoje godinama, studije su urađene, ali nema političke volje, tvrdi inženjerka hidrotehnike.

„Vlast najavljuje i gradi pompezne kule, ali ovo je ispod zemlje, ne vidi se i ne mogu da dobiju jeftine političke poene“.

Izgradnja postrojenja „nije naučna fantastika“, ali je teže kad se ide ka ovakvim „megalomanskim projektima“, dodaje Ruvidić, odbornica u beogradskoj skupštini.

Rešenje nije jedno ogromno postrojenje za ceo Beograd, jer bi onda moralo sve da se spoji i uradi kompletna kanalizacija, smatra ona, kao i neke njene kolege.

„Ima više smisla da se na više mesta duž reka izgrade manja postrojenja koja bi se lakše kanalisala“,.

Pogledajte video: Jedre i čiste reke

Zašto se toliko čeka na fabriku?

Kamen spoticanja je neophodna značajna površina za gradnju bazena i reaktora takvih fabrika, kao i ogromna količina vode, kaže Konstantin Ilijević.

Iako su postrojenja skupa za gradnju, mogu i da donesu zaradu, na primer preradom komunalnih voda u biogas koji se koristi za ogrev i energiju.

„Ključni potrošač u vašoj kući je bojler, a onda tu toplu vodu bacate u životnu sredinu, umesto da se relativno lako iskoristi.

„I mulj koji ostaje posle prerade vode je bogat nutrijentima, supstancama koje se koriste za đubrenje“, napominje Ilijević.

Nekoliko je nivoa prečišćavanja vode – prvi, da se fizički ukloni što veći broj čestica i smanji zagađenje, drugi, da se omoguće biohemijski procesi u vodu, u velikim bazenima pod uticajem mikroorganizama, koji će tako prečistiti vodu slično kao u prirodi.

Tercijarni nivo je najviši stepen obrade, gde su uklanjaju preostali azot i fosfor do 70 odsto, navodi se u Vodiču za prečišćavanje otpadnih voda Naleda.

Beograd na vodi i u vodi kanalizacija

Na samom doku Beograda na vodi zatičem i Aleksa iz Ugrinovaca kako namešta ribolovački štap.

Kaže da već 14 godina peca u Beogradu na različitim mestima – oko Ade Ciganlije, na Novom Beogradu i u Zemunu, ali da voda „nigde“ nije čista.

„Sad kad bih dozvolio varalici da padne na dno ili bih izvadio uložak, ili kesu, ili ovo ćebe koje je tu godinu dana“, kaže i štapom mrda po muljavoj vodi.

Otkako je 2015. počela gradnja Beograda na vodi, svake godine je sve manje ribe i ulova, kaže Aleks.

„U Dunavu je nekad bila kečiga, sad je više nema, ostalo je malo bucova, somova, šaran se retko viđa“, kaže 28-godišnji tatu majstor.

Skreće mi pažnju da po vodi plutaju zeleni nepravilni komadi fekalija, dok stojimo tik uz veliku betonsku cev iz koje se izliva kanalizacija.

Nedaleko odatle, ljudi šetaju promenadom i tinejdžerke slikaju selfije uz mural i reku.

Nekada se kupao u Savi, ali sad ne bi ušao, kaže, „ni da mu plate“, kaže.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]