Satelitski snimci pokazuju bušotinu gde je došlo do velikog curenja metana

BBC

Jedno od najgorih curenja metana zabeleženih u istoriji odvijalo se prošle godine iz zabitog izvorišta u Kazahstanu, pokazala je nova analiza dostavljena BBC timu za utvrđivanje činjenica.

Procenjuje se da je iscurilo 127.000 tona gasa kada je šikljanje izazvalo požar koji je besneo duže od šest meseci.

Metan je mnogo snažniji gas efekta staklene bašte od ugljen-dioksida.

Buzači Njeft, kompanija u čijem je vlasništvu izvorište, negira da je iscurila „značajna količina“ metana.

Prema Kalkulatoru za izračunavanje ekvivalenta gasa efekta staklene bašte američke Agencije za zaštitu životne sredine, posledice po životnu sredinu takvog jednog curenja mogu da se porede sa vožnjom više od 717.000 automobila na benzin godinu dana.

„Veličina i trajanje curenja su iskreno neobični“, rekao je Manfredi Kaltađirone, šef Međunarodne opservatorije za emisije metana pri Ujedinjenim nacijama.

„Bili su ekstremno veliki.“

mapa kazahstana, curenje metana

BBC

Curenje je započelo 9. juna 2023. godine, kad je prijavljeno šikljanje tokom bušenja na istraživačkoj bušotini u oblasti Mangistau, u jugozapadnom Kazahstanu, koje je izazvalo požar koji je besneo bez prekida sve do kraja godine.

Stavljen je pod kontrolu tek 25. decembra 2023. godine.

Lokalne vlasti su rekle za BBC da se trenutno radi na tome da se izvorište zalije cementom.

metan, koncetracija metana

BBC

Prirodni gas je prevashodno sačinjen od metana, gasa koji je bezbojan za ljudsko oko.

Ali kad sunčevi zraci prođu kroz oblak metana, on ostavlja jedinstveni otisak koji neki sateliti umeju da prate.

Ovo konkretno curenje metana prvo je istražila francuska geoanalitičarska firma Kajros.

Njihovu analizu sada su potvrdili Holandski institut za svemirsko istraživanje i Politehnički univerzitet u Valensiji, u Španiji.

Proučivši satelitske podatke, naučnici su otkrili da su visoke koncentracije metana bile vidljive u 115 puta između juna i decembra.

Na osnovu tih očitavanja, oni su zaključili da je iz jedne bušotine pobeglo 127.000 tona metana.

To bi moglo da predstavlja drugo najgore zabeleženo curenje metana prouzrokovano ljudskim faktorom.

Luis Guanter sa Politehničkog univerziteta u Valensiji, koji je pomogao da se potvrdi curenje, kaže da je „samo sabotaža Severnog toka mogla da ima veće curenje“.

U septembru 2022. godine, podvodne eksplozije probušile su dva cevovoda za prenos ruskog gasa u Nemačku – Severni tok 1 i 2 – ispustivši u atmosferu i do 230.000 tona metana.

Prema Međunarodnoj agenciji za energetiku, metan je odgovoran za oko 30 odsto porasta globalne temperature od Industrijske revolucije.

Iako na satelitska očitavanja mogu da utiču spoljni faktori kao što su oblačnost, naučnici kažu da su „potpuno sigurni“ da su iz ovog konkretnog izvorišta ispuštene ogromne količine metana.

„Detektovali smo oblake metana na pet različitih satelitskih instrumenata osetljivih na metan“, kaže Guanter.

„Svaki od ovih instrumenata meri metan na određeni način, ali mi smo dobili vrlo dosledna merenja iz svakog od njih.“

curenje metana

BBC

U saopštenju, Ministarstvo za ekologiju u regionu Mangistau potvrdilo je da je koncentracija metana u vazduhu prevazilazila zakonske granice u deset navrata između 9. juna i 21. septembra prošle godine.

Ministarstvo je reklo i da je, u satima posle prvobitnog šikljanja, nivo metana u vazduhu bio 50 puta veći od dozvoljenog.

Ali Buzači Njeft, kazahstanska kompanija u čijem je vlasništvu izvorište, negira tvrdnje da su iscurile ogromne količine metana.

Kompanija kaže da je njeno izvorište sadržalo „zanemarljive“ količine gasa i da bi svaki iscureli metan sagoreo pri izlasku iz bušotine.

Ona kaže i kako veruje da je samo vodena para iscurila u atmosferu, stvorivši velike bele oblake koji su bili vidljivi iz svemira.

„Pristupili smo ovoj situaciji odgovorno“, rekao je za BBC zamenik direktora kompanije za strateški razvoj Danijar Duisembajev.

Slika iz vazduha na kojoj se vidi vatra i oblaci dima koji izlaze iz bušotine

Instagram/Mangystau Ecology Department
Oblaci dima mogli su se videti iznad bušotine tokom šest meseci

Spoljno istraživanje koje je naručio Buzači Njeft, a u koje BBC nije dobio uvid, navodno dovodi u sumnju Kajrosove nalaze.

Prema kompaniji, istraživanje sugeriše da su sateliti pomešali druge gasove u atmosferi, kao što je vodena para, sa metanom i da naučnici nisu uračunali metan koji se već nalazio u vazduhu pre nego što je došlo do šikljanja.

Ali timovi koji su učestvovali u verifikaciji Kajrosove prvobitne istrage curenja negiraju ovo.

„Testirali smo potencijalni efekat vodene pare ili dima, i nismo našli nikakav signal da su oni uticali na naša merenja“, rekao je Guanter sa Politehničkog univerziteta u Valensiji.

On je takođe rekao da su naučnici tražili samo „pojedinačne metanske oblake“ i da na njihove metode nije mogao da utiče metan koji se već nalazio u atmosferi pre nesreće.

Kazahstan se obavezao da će smanjiti emisije metana

Zvanična istraga o uzrocima nesreće, koju je vodio Atirauov gradski Odbor za industrijsku bezbednost, pokazala je da Buzači Njeft nije pravilno obezbedio bušenje izvorišta.

Ona je takođe okrivila Zaman Energo, podizvođača, za brojne propuste u samom procesu bušenja.

Zaman Energo nije želeo da da komentar.

Kazahstansko Ministarstvo energetike je u saopštenju napisalo za BBC da je borba sa curenjem bila „složena tehnička operacija“ i da „ne postoji univerzalno rešenje za eliminisanje sličnih nesreća“.

A opet ovo nije prvi put da su ogromna curenja metana otkrivena u Centralnoj Aziji.

Kao i susedni Turkmenistan, Kazahstan je zabeležio desetine događaja „super-emitovanja“, što je izraz koji naučnici koriste da opišu incidente gde su velike količine metana ispuštene u atmosferu.

Ali Guanter kaže da se događaj primećen u oblasti Mangistau ističe čak i među njima.

„To je najveće curenje metana od ‘normalnih’ ljudskih aktivnosti koje smo ikada otkrili“, rekao je on.

Klimatski eksperti iz Pratioca klimatske akcije kažu da se, uz projektovano povećanje proizvodnje prirodnog gasa, Kazahstan suočava sa rizikom od novih curenja metana iz gasovoda.

Na prošlogodišnjem klimatskom samitu COP28, Kazahstan se pridružio Globalnom obećanju za metan, dobrovoljnom sporazumu više od 150 zemalja o smanjenju emisija metana za 30 odsto do 2030. godine.

Dodatno izveštavanje: Rajhan Demitri i Dilmurad Avalbaev iz BBC Monitoringa.


Pogledajte i ovaj video:

Tim iz Srbije otkriva kako krave mogu manje da zagrevaju planetu
The British Broadcasting Corporation

Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari