Ketlin Folbig, žena koju su svojevremeno opisivali kao najgoreg serijskog ubicu Australije, pomilovana je pošto je sud na osnovu novih dokaza utvrdio da nije ubila četvoro sopstvene dece.
Ona je provela u zatvoru 20 godina pošto je porota donela odluku da je ubila sinove Kejleba i Patrika i ćerke Saru i Loru.
Ali najnovija istraga i dokazi pokazali su da su deca umrla prirodnom smrću.
Slučaj ove 55-godišnjakinje opisan je kao jedan od najvećih grešaka australijskog sudstva.
- Majka koja je ubila petoro svoje dece eutanizovana
- Policija traga za imenima 22 ubijene žene
- Serijski ubica priznao 90 ubistava
Folbig, koja je uporno tvrdila da je nevina, osuđena je 2003. na zatvorsku kaznu od 25 godina, za ubistvo troje dece i ubistvo iz nehata sina Kejleba.
Svako od dece umrlo je iznenada između 1989. i 1999, starosti između 19 dana i 19 meseci, a tužioci su na suđenju tvrdili da ih je ona ugušila.
Prethodne žalbe i odvojena istraga o ovom slučaju iz 2019. godine dali su veću težinu posrednim dokazima u prvobitnom suđenju.
Ali u novoj istrazi, koju je vodio penzionisani sudija Tom Betharst, tužioci su prihvatili da su istraživanja o mutacijama gena promenila njihovo shvatanje smrti dece.
Majkl Dejli, državni tužilac Novog Južnog Velsa saopštio je da je Betharst imao čvrst stav da postoji opravdana sumnja da je Folbig kriva za svako krivično delo.
Kao rezultat toga, guverner Novog Južnog Velsa potpisao je odluku o potpunom pomilovanju i naredio da se Folbig odmah pusti iz zatvora.
„Za nju je to bilo 20 godina dugo iskušenje… Želim joj mir“, rekao je Dejli, dodajući da se saoseća i sa Kregom Folbigom, ocem dece.
U istrazi 2022, advokati Folbig ukazali su da je neverovatno da četvoro dece iz jedne porodice umire prirodnom smrću.
Bezuslovno pomilovanje ne poništava osude za Folbig, rekao je Dejli.
O tome će odlučiti Krivični apelacioni sud, ako Betharst odluči da ponovo otvori slučaj. Taj proces bi mogao da potraje i do godinu dana.
Ako presude Folbig budu poništene, ona bi mogla da tuži vladu za milione dolara odštete.
Mogla bi da dobije i nagodbu sličnu onoj kao Lindi Čemberlen, koja je 1992. godine zbog pogrešne presude za smrti njene ćerke Azarije dobila 1,3 miliona dolara.
„Nemoguće je shvatiti nepravdu koja je naneta Ketlin Folbig – bol zbog gubitka dece i skoro dve decenije u najstrožim zatvorima zbog zločina za koje je nauka dokazala da se nisu desili“, rekla je njena advokatkinja Rajni Rego.
Folbig su na kapiji zatvora dočekali prijatelji koji su godinama vodili kampanju za njeno oslobođenje, a Dejli je apelovao na privatnost kako bi mogla da nastavi sa životom.
Pravo mora biti „osetljivije na nauku“
Suđenje 2003. bilo je usredsređeno na posredne dokaze, pre svega na dnevnike u kojima je pisala o borbi sa majčinstvom.
Ali nije bilo fizičkih dokaza o gušenju ili povredama dece koja su predstavljena na suđenju.
U nedavnoj istrazi, stručnjaci su sugerisali da su dnevnici mehanizam suočavanja i da je malo verovatno da bi svo četvoro dece moglo biti ugušeno bez ikakvog traga.
Ali ključni dokaz je otkrio tim imunologa, a to je da su ćerke Sara i Laura, imale genetsku mutaciju koja može izazvati iznenadnu srčanu smrt.
Takođe su otkriveni dokazi da su njeni sinovi, Kejleb i Patrik, posedovali drugačiju genetsku mutaciju, povezanu sa iznenadnom epilepsijom.
Profesorka Kerol Vajnus, koja je predvodila istraživački tim sa Australijskog nacionalnog univerziteta, rekla je da je neobična genetska sekvenca odmah očigledna u DNK Ketlin Folbig, pre nego što su uzorci dece uopšte testirani.
„Uradili smo prvi test i pronašli varijantu [gena] koja je izgledala veoma sumnjivo… čak i tada, u novembru 2018, smatrali smo da je veoma velika verovatnoća, ako se nađe kod dece i da to bude krivac“, rekla je ona za BBC.
Profesorka je dodala da su širom sveta poznata samo 134 slučaja potencijalno smrtonosnog srčanog oboljenja povezanog sa genetskom mutacijom.
Ona je odluku o pomilovanju opisala kao prelep trenutak koji bi mogao da pruži nadu drugim ženama u sličnim situacijama.
„Obratili su nam se u vezi sa ženama koje su izgubile decu ili koje su optužene za nanošenje štete, a slučajevi izgledaju kao da su i oni sa teškim genetskim stanjima“, rekla je Vinus.
Iz Australijske akademije nauka kažu da slučaj pokazuje potrebu za reformom koja bi pravni sistem učinila „osetljivijim na nauku“.
Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
