Da se u Srbiji bira „najsportskiji grad“, Zrenjanin bi svakako bio među glavnim kandidatima, ako ne i najozbiljniji favorit.
Stanovnici ovog grada i njegove okoline kroz istoriju su osvojili 23 olimpijske medalje, pa ne čudi što je Zrenjanin nedavno odlukom Evropske asocijacije prestonica i gradova sporta (ACES Europe) proglašen za jedan od gradova sporta 2021.
„Kako smo i dosad imali etiketu grada sporta, ova je titula odgovarajuća“, kaže za BBC Žoltan Ivanica, rukometni trener iz Zrenjanina.
Glavni kriterijum za dodelu nagrade su ulaganja u sportsku infrastrukturu i programe namenjene deci, mladima i osoba sa invaliditetom.
U odnosu na broj stanovnika, to je grad u Srbiji koji ima najviše učesnika Olimpijskih igara.
Među onima koji su proneli slavu zrenjaninskog sporta su odbojkaši Vladimir i Nikola Grbić, fudbaler Nenad Bjeković, atletičarka Ivana Španović, košarkaš Dejan Bodiroga, odbojkašice Maja Ognjenović, Jovana Brakočević, Brižitka Molnar, plivač Ivan Lenđer i Ferenc Kemenj, član prvog Međunarodnog olimpijskog komiteta.
- Ekološki problem Zrenjanina koji se ne vidi, ali se oseća
- Koje je boje tvoja voda
- Kako smo postali velesila: „Košarka je ovde tradicija, lanac uspeha i dalje živi“
Priznanje evropske asocijacije čije je sedište u Briselu dobijali su ranije gradovi iz Slovenije, Bosne i Hercegovine i Hrvatske.
Ono ne donosi novčanu nagradu, a na sajtu organizacije koja dodeljuje priznanje, navodi se da je jedna od pogodnosti za gradove dobitnike mogućnost dobijanja evropskih sredstava za projekte.
„To je priznanje za dosadašnje delovanje uz uvažavanje aktivnosti koje će se sprovesti u 2021. godini“, kaže za BBC na srpskom Simo Salapura, pomoćnik gradonačelnika i šef tima za kandidaturu Zrenjanina.
On tvrdi da ova nagrada posledica ulaganja u sportski sistem grada.
„Zato je ovo stvar za ponos, a da biste nešto dobili morate nešto prvo da date. Ulažete u sebe, unapređujete infrastrukturu, u organizacije i tako u sistem u celini“, napominje Salapura.
https://www.instagram.com/p/CDlLRkelMGS/?igshid=1l0jxdz2jzeyi
„Od Ferenca Kemenja do svih naših sportista i olimpijaca, Zrenjanin je važio za grad koji je puno dao sportu, od masovnosti, entuzijazma do ulaganja“, napominje i Ivanica.
- „Čuvaj se svete, plave čete“: Kako su odbojkašice Srbije postale kaznena ekspedicija
- U Evropi nema boljih – odbojkaši Srbije osvojili zlato
- Srbija: Od toplog doma do Doma za nezbrinutu decu – i nazad
Ko je Ferenc Kemenji?
Zrenjaninci su prošlog meseca obeležili 160 godina od rođenja Ferenca Kemenja, člana prvog Međunarodnog olimpijskog komiteta.
Rođen u tadašnjem Velikom Bečkereku, školovao se u Štutgartu, Budimpešti i Sorboni, gde se upoznaje sa Pjerom de Kubertenom.
Zajedno s njim radiće na organizaciji prvih modernih igara u Atini, a kasnije se bavio i pedagoškim radom i učestvovao u međunarodnom mirovnom pokretu.
Kemenji ima spomen bistu u rodnom Zrenjaninu i spomenik u Budimpešti.
Kakva je korist od titule Evropskog grada sporta?
Praktično – mala, simbolički – značajna.
„Nema tu nikakve finansijske koristi, niti ćemo verovatno dobiti neku Olimpijadu mladih, ali je veliko priznanje i obaveza, za sve dalje“, navodi Ivanica.
Na sajtu organizacije kao jedna od pogodnosti za gradove dobitnike ističe se mogućnost dobijanja evropskih sredstava za projekte.
Na istom mestu se tvrdi i da nagrada donosi veću medijsku pokrivenost za dobitnike priznanja.
Prethodnih godina, ovo priznanje je dobitnicima otvaralo priliku za održavanje više međunarodnih manifestacija, ali zbog pandemije korona virusa pitanje je da li i kako Zrenjanin u 2021. može da nastavi taj trend.
Pokoravanje Atlantika – kako je Peđa postao najstariji čovek koji je preveslao okean:
Kako iskoristiti nagradu?
„Nama je problem kad dobiješ nešto što nije opipljivo i zato je potrebno da ovo ljudi koji vode klubove shvate na pravi način i okrenu se svim kategorijama od dece do rekreativaca, tek onda smo uradili pravu stvar“, napominje rukometni trener Ivanica.
Sad je prilika, smatra, da se više pažnje usmeri ka rekreativnom sportu posebno kog srednje generacije, koja nema naviku da se na taj način opušta, posebno u kontekstu pandemije korona virusa i brojnih otkazanih sportskih takmičenja.
„Ljudi treba da shvate da posle posla umesto da sede pred televizorom, mogu da odu u prirodu ili voze bicikl, što je neuporedivo zdravije“, dodaje on.
Da je ovo dobar povod da se i mladi okrenu sportu smatra i 22-godišnja Zrenjaninka Ivana Ćirić, koja je deset godina trenirala odbojku, a sad se bavi folklorom i ide u teretanu.
„Uvek je kod nas vladao sportski duh i to je deo kulture“, kaže Ivana za BBC.
- „Tko leti, vrijedi“ – u čemu je tajna srpske atletike
- Kako engleski fudbalski klub pomaže deci u Srbiji
- Zašto Crvena zvezda i Partizan imaju navijače od Vardara do Triglava
Nabrajajući brojne sportske velikane koje je iznedrio Zrenjanin, ističe i Filipa Bartolea, člana lokalnog Hendi sport kluba za osobe sa poteškoćama u razvoju.
On je osvojio dve srebrne medalje za Srbiju na Specijalnoj olimpijadi u Abu Dabiju.
„Prepoznali su angažovanost i trud. Ima još problema, kao taj sa vodom, ali nadam se da će se i to rešiti. Kad bismo to uspeli, bilo bi još boljih rezultata“, navodi ona.
Trener Omladinskog džudo kluba „Proleter“ Tomislav Kohajm radi sa svim selekcijama i svim uzrastima.
U okviru projekta pod pokroviteljstvom Svetske džudo federacije on ima 50 učenika kojima drži časove džudoa u Osnovnoj školi „Petar Petrović Njegoš“ u Zrenjaninu, koje pohađaju mimo časova fizičkog.
Titula koju će sledeće godine dobiti Zrenjanin može mnogo da im znači, jer će međunarodni džudo turnir za mlade kategorije koji organizuju već 38 godina sada 39. put moći bolje da promovišu, a nadaju se i dovođenju nekog evropskog ili super kupa.
„Super stvar i dobra promocija grada, ne samo sportski, već u svim sferama“, ocenjuje Kohajm.
Kritike i reakcije na društvenim mrežama
Neki se raduju, a mnogi i kritikuju. Mogu se pročitati i komentari da je ova vest „i smešna i tužna“, kao i da klubovi nemaju grejanje, opremu, a da roditelji i prijatelji finansiraju takmičenja, putovanja i hranu.
Ipak, najčešće se govori o problemu vode.
Zrenjanin nosi i neslavni rekord da već više od 15 godina nema vodu za piće.
Zrenjanin je proglašen za Evropski grad sporta 2021. godine!
Kako će se tuširati?
— Miloš☭ (@Srem_Ski) August 5, 2020
Zrenjanin evropski grad sporta za 2021. godinu. Stranim sportistima ćemo objasniti da se ne jede kad iz kade izađu prljaviji nego što su ušli jer ova voda je lekovita. Ona leči malariju, antrax, kancer, kovid i plus štedi struju jer posle samo jednog kupanja svetlite u mraku. pic.twitter.com/zyRDGlRboZ
— Razvratna Raspuštenica (@razvratna) August 6, 2020
Zrenjanin EVROPSKI GRAD SPORTA! Da li je moguće da grad bez pijaće vode bude GRAD SPORTA, PA JOŠ UZ TO I EVROPE?!
— Dr. Manojlović S. Miki (@ManojlovicDr) August 6, 2020
Stanovnici Zrenjanina smatraju da sport ne treba posmatrati isključivo kroz te probleme.
„Naravno da mi smeta što nemamo pijaću vodu i što smrdi kafilerija, to mi smeta kao Zrenjanincu, ali sport ne treba da stane zbog toga što nema vode.
„Te dve stvari ne mogu da povežem“, napominje Kohajm.
Ko je još dobio ovo priznanje prethodnih godina?
Jedan od ovogodišnjih dobitnika nagrade je i hrvatski grad Zadar.
Postoje kategorije manjih gradova do 25.000 stanovnika i većih u kojima živi do pola miliona ljudi, kao i kategorija regiona i prestonica sporta.
U kategoriji glavnog grada (ili grada koji ima više od pola miliona stanovnika) bira se samo po jedan – ove godine je to Malaga, a 2021. biće Lisabon.
Za 2022. je dobio Hag, Glazgov za 2023. Đenova 2024, a u toku su kandidature za 2025.
Inače, ovo priznanje dodeljuje se od 2007. godine
Pre Zrenjanina i Zadra, ta nagrada je više puta stizala u region – domaćini su bili Bijeljina, Čekovec, Sisak, Banjaluka, Maribor i Krško.
Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
