Zrenjanin se još pre nekoliko godina upisao na mapu ekoloških problema Srbije, najviše zbog nekvalitetne pijaće vode.
Međutim, stanovnike ovog grada u Vojvodini više godina muči još jedan problem – izuzetno jak neprijatan miris koji dopire iz preduzeća Prekon, obližnjeg pogona za preradu životinjskog otpada i tera ljude da se „hermetički zatvore u domove“.
„Reč je o užasnom smradu koji izaziva nagon za povraćanjem, mučninu i glavobolje“, kaže za BBC na srpskom Vlada Dragić, stanovnik naselja Ruža Šulman, smeštenog svega dva kilometra od kafilerije.
Duško Radišić, pomoćnik gradonačelnika Zrenjanina, svestan je ovog problema jer živi u naselju Dositej Obradović, do kog takođe dopire smrad koji se oslobađa iz Prekona.
„Zamolili smo vlasnike da investiraju u dodatnu opremu koja bi sprečila emisiju neprijatnih mirisa“, kaže Radišić za BBC na srpskom i dodaje da to nije pomoglo, te da je jedina preostala opcija preseljenje pogona.
- Kakvu vodu piju Zrenjaninci
- Dokle ćemo živeti sa opasnim otpadom
- Koji su najveći ekološki problemi Balkana
Dragić, koji kao aktivista već godinama vodi bitku sa ovim preduzećem, kaže da nepodnošljiv smrad oseti čak 40 hiljada stanovnika u nekoliko naselja.
„Jutros je duvao južni vetar i terao smrad ka okolnim naseljima. Čitavo jutro nam se javljaju ljudi sa mučninama i ne možete da zamislite kakav je osećaj kada to krene da se uvlači u kuću, u nameštaj.“
Smrad koji dolazi odatle, kaže Dragić, ne može rečima da se opiše, a u Zrenjaninu se osećao i kada smo razgovarali u utorak ujutru.
Iako su poslednjih nedelja nezadovoljni Zrenjaninci protestovali ispred Prekona, aktivisti tvrde da rešenje zasad nije ni na vidiku, već samo u obećanjima gradske vlasti i vlasnika preduzeća.
Od birokratije do građanske neposlušnosti
Problem neprijatnih mirisa u Zrenjaninu traje već najmanje petnaest godina, kaže za BBC na srpskom Aleksandar Jankov, predsednik udruženja Za zeleni Zrenjanin.
„Ljudi ne mogu da otvore prozor, to je užasan smrad“, opisuje Jankov, čiji roditelji žive u jednom od naselja do kojih dopiru isparenja.
Kaže da su ljudi dugo ćutali, ali da poslednje dve godine sve glasnije izražavaju nezadovoljstvo. Prvo su pokušali da problem reše preko institucija.
„Pre dve godine je gradski inspektor podneo krivičnu prijavu. Kako to nije urodilo plodom, ja sam takođe pre dva meseca podneo krivičnu prijavu protiv pravinih i odgovornih lica za krivično delo zagađenje životne sredine.“
Samo tokom juna, jula i avgusta prošle godine, stanovnici naselja Zeleno Polje, Dolja, Ruže Šulman i Dositej Obradović podneli su više od 70 prijava komunalnoj miliciji zbog neprijatnih mirisa koji su dopirali iz pravca preduzeća Prekon.
Ne možete da izmerite jačinu smrada
Dragić kaže da su se obraćali svim relevantnim institucijama u zemlju, ministru za zaštiti životne sredine, delegaciji Evropske unije ali i predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću.
Međutim, aktivisti ističu da je ogroman problem to što ne postoje parametri kojim može da se utvrdi intenzitet neprijatnih mirisa.
Sa tim se slaže i Duško Radišić, pomoćnik gradonačelnika Zrenjanina, koji u svom komšiluku takođe oseća smrad iz Prekona.
„To je problem u svim sredinama koje imaju kafileriju. Teško je nabaviti dokaze, jer smrad ne može da se izmeri, pa sudovi tu ne mogu da pomognu“, kaže Radišić za BBC.
On dodaje da je prvo rešenje koje su gradske vlasti predložile bilo zatvaranje pogona, ali nisu imali pravnih osnova za takav potez.
„Svakog dana prijavljujemo smrad komunalnoj miliciji, samo jutros su primili stotinak poziva građana“, kaže Vlada Dragić.
Kako kaže, od gradskih vlasti i kompanije Prekon su 2018. godine dobili obećanje da će pogon, koji Zrenjaninci nazivaju kafilerijom, do kraja godine ugraditi filtere koji bi rešili problem zagađivanja.
Do toga, tvrde, nikada nije došlo, pa su rešili da uprkos teškim mirisima izađu na ulicu.
Ukoliko vas je ova priča zainteresovala, pogledajte zašto će Zrenjaninci dva puta razmisliti pre nego što popiju čašu vode sa česme.
„Ispred kafilerije ima nekakvih zelenih površina i tu smo posadili drva, jedno pedesetak sadnica, sa ciljem da drveće smanji širenje smrada“, kaže Jankov.
Poslednje dve nedelje organizuju i proteste ispred same zgrade Prekona, kojima prisustvuje sve više nezadovoljnih Zrenjaninaca.
„Prolazimo kolima pored kafilerije, trubimo, bacimo smeće u dvorište firme i okačimo transparente“, priča Jankov.
Fejsbuk grupa Stop kafileriji broji skoro tri i po hiljade članova.
„Ljudi su očajni jer ne mogu ništa da urade“
Pogon za preradu životinjskog otpada u Zrenjaninu postoji od 1984. godine. Od 2006. godine nosi naziv Prekon, a 2010. firmu kupuje kompanija Matijević, jedna od najpoznatijih srpskih firmi za proizvodnju mesa.
Kako je Matijević povećavao broj mesara u Srbiji, povećavao se i obim posla u Prekonu, samim tim i intenzitet i učestalost neprijatnih mirisa, tvrde stanovnici Zrenjanina.
Vlada Dragić kaže da su ljudi „očajni jer osećaju da ne mogu ništa da urade po pitanju smrada“.
„Ovde je direktno pogođeno oko 40.000 ljudi. Pogotovu leti, tada je neizdrživo“, kaže Dragić.
Zrenjaninka Tijana Šijaković izjavila je ranije za agenciju Beta da neprijatan miris budi građane u tri sata ujutru, prenosi portal 021.
„Tada postoje dve mogućnosti – da zatvorite prozore, a smrad ostane u kući ili da ih otvorite i glavu zagnjurite u jastuke“, rekla je ona tada.
Prekon: „Poštuju se svi standardi“
Do trenutka objavljivanja teksta, iz kompanije Prekon nisu odgovorili na pitanja BBC novinara.
U razgovoru za agenciju Beta ranije u julu, direktor Prekona Slavko Popović izjavio da „firma posluje po zakonu i da se poštuju svi standardi predviđeni za tu vrstu delatnosti“.
On je dodao da je rukovodstvo spremno da, uz pomoć lokalne samouprave, izmesti prerađivačke pogone van gradske zone.
Istakao je i da Prekon nije kafilerija, da se tu ne uništavaju leševi životinja, već se prerađuje životinjski otpad kategorije 3 iz klanične proizvodnje.
Od tog otpada se dobija protein životinjskog porekla, topljena mast, međuproizvod za laboratorijske reagense, koji se takođe primenjuje u farmaceutskoj industriji i kozmetičkim proizvodima.
Alternativna rešenja
Kako tvrdi pomoćnik gradonačelnika, gradska vlast je ranijih godina pokušavala da nađe zajedničko rešenje sa firmom Prekon.
„Zamolili smo vlasnike da investiraju u dodatnu opremu koja bi sprečila emisiju neprijatnih mirisa“, kaže Radišić.
„Nažalost, ugrađena tehnologija nije dala rezultate.“
Aleksandar Jankov sumnja da su filteri uopšte ugrađeni, jer od prošle godine i obećanja gradskih vlasti i direktora Prekona do danas nije osetio pozitivnu promenu u vazduhu.
„Ljudi su poverovali, ali to se nije desilo.“
Pomoćnik gradonačelnika kaže da je sada na red došla poslednja opcija – iseljavanje Prekona.
Da li je ovo kraj?
U razgovoru za BBC, Radišić kaže da je pre dva meseca doneta odluka da se firma Prekon izmesti.
„Jedna od opcija je da se napravi neko javno-privatno partnersvto sa kompanijom Energo-zelena iz Inđije i da se tu prerađuje životinjski konfiskat“, kaže Radišić.
Druga opcija je da se izmesti na drugu, bezbednu lokaciju.
Radišić je za portal Zrenjanin danas izjavio da se sa ovakvim predlozima „slažu obe strane“.
Osvrnuvši se na tu vest, Jankov ističe da se nada da će pogon „biti izmešten negde gde nikome drugom neće praviti problem“.
Iako ne može da kaže precizan datum kada će Prekon biti izmešten, pomoćnik gradonačelnika kaže da se nada da će se to desiti do kraja godine.
A do tada, po svemu sudeći, smrad će se sa vremena na vreme osetiti.
„Da može da se zaključa kafilerija, da imamo pravni osnov za to, mi bismo to danas uradili“, objašnjava Radišić.
Za razliku od optimističnih prognoza lokalne vlasti, oni koji su najviše pogođeni ovim problemom, poput Vlade Dragića i njegovih komšija – ne veruju dok ne vide.
„Naše poverenje je poljuljano, ali ako su to zaista istinske namere, mi ćemo podržati i pozdraviti svaku takvu odluku“, kaže on za BBC i dodaje da stanovnici i dalje imaju zahteve.
„Želimo od Grada da dobijemo napismeno šta će se raditi i po kojim fazama, kao i da se osnuje nezavisni nadzorni odbor koji će pratiti iseljenje“, dodaje.
Dragić kaže da su komšije spremne da „isteraju ovaj problem po svaku cenu“.
„Mi u 21. veku u Evropi nemamo dve osnovne stvari – čistu vodu i vazduh“, zaključuje.
Ovakvi građanski pokreti sve su češći i u drugim delovima Srbije.
Pogledajte kako su Belocrkvani oterali opasni otpad.
Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
