Primamljivo je porediti izmišljene futurističke priče, bilo distopijske ili drugačije, sa onim što bi moglo zaista i da se dogodi.
Najuspešnije su u stanju da prežive test vremena i zadobiju poverenje nove publike čak i kada se ispostavi da njihova predviđanja nisu bila tačna.
Tako se, na primer, večiti rat iz romana1984 Džordža Orvela nije dogodio te 1984. godine, niti su se interplanetarna putovanja iz Kjubrikovog filma 2001: Odiseja u svemiru ostvarila do početka novog milenijuma.
Bez obzira na to, ove priče ostale su relevantne i decenijama kasnije, pre svega zahvaljujući pronicljivom pogledu na vanvremenske teme kao što su autoritarizam i ljudska evolucija.
Zvezdane staze su sa 11 televizijskih serija i 13 filmova u poslednjih sedam decenija neminovno predvideli i prikazali nekolicinu događaja iz budućnosti, ali koji se nikada nisu ispunili u stvarnosti.
- O ljudskosti u dubokom, mračnom svemiru: Zašto su Zvezdane staze i dalje tako popularne
- Nasleđe animiranih ‘Zvezdanih staza’ 50 godina kasnije
- Šta se krije ispod peska „Dine“ – priča koja je promenila svet
- O psihoistoriji i slobodi: Čemu nas uči „Zadužbina“ i zašto svi treba da je pročitaju
U originalnoj seriji iz 1960-ih godina, Kan – najpoznatiji negativac iz Zvezdanih staza – gledaoce upoznaje sa „Eugenijskim ratovima“, ogromnim konfliktom započetim tokom 1990-ih kao posledica eksperimenata genetskog inženjeringa.
Kasniji nastavci su predvideli čak i mnogo teža vremena, pa bi tako Treći svetski rat i „post-nuklearni horor“ trebalo da počnu 2026. godine.
Takve prognoze totalne propasti ključne su za funkcionisanje franšize koja skicira trnoviti put čovečanstva na putu ka idealizovanom 23. i 24. veku u kojem se radnja Zvezdanih staza uglavnom i odvija.
Iako sve te predskazane katastrofe deluju kao prenaglašene, one ipak zvuče realno, što može da objasni veliku popularnost franšize – patnja proživljena kao posledica teških grešaka ipak može da odvede čovečanstvo u pravcu mnogo prosperitetnijeg i miroljubivijeg društva.
A prema navodima iz Zvezdanih staza iz 1990-ih godina, jedna od najvećih grešaka čovečanstva na naplatu dolazi 2024. godine.
Za razliku od ostalih proročanstava globalnih katastrofa u seriji, sa ovom greškom sadašnjost može mnogo više da se poistoveti.
Radi se o beskućništvu, grešci čovečanstva da ga prepozna kao realan problem i društva koje se nije bavilo rešavanjem tog problema.
Ta tema deo je Zvezdanih staza u dvodelnoj epizodi pod nazivom Prošlo vreme, emitovanoj u januaru 1995. godine.
U ove dve epizode komandant Sisko i njegova posada slučajno upadaju u vremenski vrtlog koji ih iz njihovog svemirskog broda i 24. veka, vraća u San Francisko iz 2024. godine.
Pošto se probude iz hibernacije nakon puta kroz vreme, Siska i jednog od članova njegove posade, doktora Bašira, policajci identifikuju kao beskućnike.
„Postoji zakon koji ne dozvoljava spavanje na ulicama“, kažu oni konfuznim putnicima kroz vreme.
Siska i Bašira odvode u ograđeni deo grada, poznat i kao Svetilište.
Tada saznajemo da je taj kvart napravljen da bi beskućnici i nezaposleni bili odvojeni od ostatka društva.
„U ranim 2020-im godinama, ovakva mesta su postojala u svakom velikom gradu u SAD-u“, Sisko objašnjava Baširu.
Nakon toga Sisko, ekspert za istoriju 21. veka, shvata da je trenutak njihovog dolaska značajan datum.
On se priseća da bes prouzrokovan Svetilištem 2024. godine dostiže tačku ključanja koja rezultira „jednim od najnasilnijih događaja u američkoj istoriji“.
Sisko kaže i da će pobuna koja se sprema „promeniti stavove javnosti po pitanju Svetilišta, da će ono biti uništeno i da će nakon više od stotinu godina Sjedinjene države konačno početi da se bave rešavanjem društvenih problema“.
- Artur Klark: Književna dela koja su predvidela svemirska putovanja
- Suze na kiši: Kako je Roj Beti ipak dobio večni život
- Čovek koji je izmišljao fantastične svetove i savetovao političare – Herbert Džordž Vels
- BBC na srpskom: Šta smo gledali na malim, srednjim i velikim ekranima u 2023.
Pogledajte video: Zna li Luk Skajvoker da džedaji žive u Srbiji i imaju nešto da mu poruče
Inspiracija za Svetilište
Posle ove istorijske lekcije o 21. veku, idealista Bašir je šokiran.
On priznaje da nije poznavao ovaj istorijski period jer ga je uvek smatrao „previše depresivnim“.
To se može smatrati i nekom vrstom posrednika za sličan osećaj gledalaca koji se suočavaju sa istim problemom.
Upravo je ta nelagodnost bila i ključna inspiracija za scenariste ove dve epizode, koji su verovali da Amerika iz sredine 1990-ih takođe zanemaruje probleme beskućništva.
U dokumentarcu koji je dodatak DVD izdanju ove sezone Zvezdanih staza, producent i koscenarista Ajra Stiven Ber se priseća posete Santa Moniki, gradu u američkoj saveznoj državi Kaliforniji.
„Bio je divan dan“, seća se Ber.
Međutim, brzo je primetio kako se „beskućnici nalaze svuda“, a „turisti prolaze pored njih kao da su deo neke scenografije“.
Ber i koscenarista Robert Hjuit Volf su ovu ideju razradili do krajnjih granica i zamislili kako bi bliska budućnost mogla da izgleda ako bi beskućništvo u potpunosti bilo ignorisano.
Tako je bila rođena ideja o Svetilištu.
Stiven Pimpar, predavač Kersi škole za javne politike na Univerzitetu Nju Hempšir, ovaj koncept poredi sa stavovima američke vlade o beskućništvu tokom 1990-ih godina.
„Svetilište služi samo da bi sklonilo beskućnike sa ulica i sakrilo ih od pogleda javnosti“, kaže on za BBC Kulturu.
„To možemo da vidimo i u savremenim primerima iz vremena kada su epizode i napisane. Tako je, na primer, u San Francisku u vreme gradonačelnika Arta Agnosa, postojala grupa beskućnika koja je podigla kamp ispred Gradske skupštine. Zvali su ga Kamp Agnos. On je doveo policiju i sravnio ga sa zemljom.“
Pimpar takođe navodi i politiku koju je u Njujorku vodio gradonačelnik Rudi Đulijani tokom 1990-ih – deo njegovog pristupa bio je da beskućnike ukloni iz vidnog polja građana.
Ovo se dešavalo uprkos ukazu o pomoći beskućnicima pod nazivom Stjuart B. Mekini koji je predsednik Ronald Regan potpisao nekoliko godina pre toga.
Taj ukaz je obezbeđivao novac za pomoć beskućnicima.
- O „ocu epske fantastike“: Zašto su Tolkinove priče i dalje tako popularne širom sveta
- Teri Pračet – blesavost i apsurd kao kritika i ogledalo društva
- Vidimo se u snovima: Priča o Sendmenu, „strip azbuci“ koja je promenila svet
- Supermen: Dan kada smo poverovali da čovek može da leti
Danas Svetilište onima koji su učestvovali u produkciji ove dve epizode izgleda još verodostojnije.
„U predvečerje 2024. godine ovo Svetilište izgleda kao da bi i danas moglo da se nađe na naslovnim stranama medija“, kaže Majkl Okuda koji je na epizodama Prošlo vreme radio kao umetnički direktor.
Njegova supruga Deniz, koja je takođe radila u umetničkom delu tima koji je učestvovao u produkciji Dubokog svemira 9, slaže se sa takvim stavovima.
„Očigledno je da nismo uspeli da adresiramo probleme sa beskućništvom u američkim gradovima“, kaže ona.
„Broj ljudi bez doma je buknuo u periodu nakon emitovanja ovih epizoda“.
Američki Biro zadužen za popis stanovništva je 1990. godine otkrio da u celoj zemlji postoji 228.621 beskućnik, dok je američko Odeljenje za stanovanje i urbanizam je 2023. godine ovaj broj beskućnika procenio na 653.100 osoba.
Bez obzira na sve, Pimpar veruje da ovaj očigledno negativni trend proizvode politike koje se samo trude da sakriju probleme, umesto da se uhvate u koštac sa njima.
„To možemo da primetimo u retorici koja vlada i ovih dana“, tvrdi on.
„Žalimo se što viđamo previše beskućnika na ulicama, umesto da se žalimo na probleme koji im onemogućuju da imaju sklonište.“
Ovakav stav dominira i u epizodama Prošlo vreme.
Pored teme koja se tiče Svetilišta, postoji i paralelni tok radnje u kojem se sve vrti oko viših društvenih slojeva u San Francisku.
Kada se tema Svetilišta pomene na ekskluzivnoj zabavi, jedna od prisutnih je iznenađena i očigledno nesvesna njegovog postojanja: „Ja sam mislila da to više ne rade“, kaže ona, misleći na odvođenje beskućnika.
„A zašto bi prestali?“ pita se druga posetiteljka. „To je jedini način da sklone te ljude sa ulica.“
Ništa se ne menja
Vizija o Svetilištu iz serije Zvezdane staze: Duboki svemir 9 nikada se nije ostvarila.
„Nemamo ograđene tvrđave u koje prisilno odvodimo beskućnike, ali zato imamo različite modele kampova koji služe za sankcionisanje“, objašnjava Pimpar.
Tako, na primer, u Las Krusezu, u Novom Meksiku, postoji odredište poznato pod imenom Kamp Nada u kojem beskućnici mogu da podignu šatore i tu imaju pristup tekućoj vodi i struji.
U San Dijegu, u Kaliforniji, postoje „mesta za bezbedno spavanje“ – kampovi otvoreni u skladu sa zabranom njihovog postavljanja u gradu.
Pimpar smatra da su ovi zvanični kampovi „za mnoge ljude bolji nego ništa, jer za njih alternativa i ne postoji“.
Međutim, čak i ovakve, dobrotvorne politike, bolje od onih iz vizije Zvezdanih staza o 2024. godini, predstavljaju samo privremeno rešenje.
U epizodama Prošlo vreme, situacija se drastično menja samo kada situacija postane u toj meri nepodnošljiva da postane inspiracija za revolt.
To je poprilično sumoran zaključak, ali ostaje u skladu sa porukom Zvezdanih staza kako je put ka egalitarizmu komplikovan i težak.
„Zvezdane staze ne obećavaju utopijsku sutrašnjicu“, objašnjava Majkl Okuda.
„One u stvari upozoravaju na to šta bi moglo da se desi ukoliko ne iznađemo dobra rešenja.
„Zvezdane staze u svakom slučaju poručuju da bi sutrašnjica mogla da bude dobra ako budemo bili pametni, vredni, moralni, empatični i ukoliko budemo delovali inkluzivno.“
Pimpar ističe, prema njegovom mišljenju, ključnu repliku iz Prošlog vremena.
U sceni u kojoj doktor Bašir objašnjava radnici socijalne službe da situacija u Svetilištu nije njena krivica, ona odgovara: „Svi mi to govorimo sebi i nikada se ništa ne menja“.
„To je centralna poruka ovih epizoda“, kaže Pimpar.
„Ne možemo samo da odmahujemo rukama i govorimo kako je sistem preglomazan da bismo mogli da ga promenimo. Tako i dolazimo do ovakvih okolnosti. U stvarnom svetu postoji mnogo stvari koje bismo mogli da preduzmemo po pitanju teme beskućništva.“
Majkl i Deniz Okuda imaju sličan pogled na poruku iz Prošlog vremena, ukorenjenu u originalnoj viziji tvorca Zvezdanih staza Džina Rodenberija.
„Zvezdane staze su oduvek nosile političke poruke“, kaže Deniz.
„Od samog početka, Rodenberi je i stvorio Zvezdane staze ne bi li koristio alegoriju“, dodaje Majkl.
Na samom početku 2024, Svetilišta nema ni na vidiku i na taj način bismo i morali da gledamo ove dve epizode.
Iako su se predviđanja o 2024. godini i bukvalno pokazala neistinitim, ove epizode u sebi nose alegorijsku istinu koja se bavi načinom na koji Amerika tretira problem beskućništva.
U isto vreme to je i istina koja odzvanja mnogo šire i govori o tom nesrećnom impulsu koji ljude tera da skrenu pogled sa patnje.
Kao i mnoga druga velika dela iz žanra naučne fantastike, Zvezdane staze nastavljaju da opstaju čak i kada još jedan od predskazanih datuma prolazi bez ispunjavanja predviđanja.
Epizode Prošlo vreme iz Dubokog svemira 9 ostaju tužno relevantne i tako će biti sve dok beskućništvo bude postojalo.
Bez obzira u kojoj se godini nalazili.
Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
