Izložba „Evropske žene u arhitekturi i dizajnu – 1918-2018”

Kroz projekat koji realizuje šest zemalja- Francuska, Holandija, Italija, Slovenija, Portugalija i Španija, najboljim autorkama i njihovim projektima dodeljena je po jedna godina. Ivanki Raspopović za Muzej savremene umetnosti dodeljena je 1965. godina, a LJiljani Bakić za halu „Pionir” 1973. godina, dok su se svi radovi 100 najboljih našli u knjizi „MoMoWo – 100 radova u 100 godina – Evropske žene u arhitekturi i dizajnu – 1918-2018”.

-Tokom jednog veka MoMoWo svakoj godini dodeljuje jedno arhitektonsko delo i jednu autorku, u svojoj velikoj digitalnoj bazi podataka, dok su knjiga i izložba samo izvod te baze. Ta vremenska osa prikazuje razvoj arhitekture u Evropi kroz prizmu ženskog stvaralaštva ali paralelno sa poliitičkim, ekonomskim i kulturnim dešavanjima u Evropi, značajnim opet za žene. Velika je čast i dobro je za celu struku da su se dve žene iz Srbije sa svoja dva projekta našle na toj listi, pogotovu danas kada je naša struka prilično marginalizovana, kako bismo se podsetili arhitektonskih vrednosti koje smo nekada imali i koje možemo ponovo da imamo. Muzej savremene umetnosti, ali i Muzeja „21. oktobar“, dela Ivanke Raspopović i Ivana Antića, su najikoničniji objeti muzejske arhitekture u staroj Jugoslaviji i lepi primeri modernizma kod nas. Kao izuzetan primer postmodernističke arhitekture uzeta je Hala Pionir, delo arhitektonskog para Dragoljuba i LJiljane Bakić, koji su projektovali mnogo objekata i naselja u Beogradu- kaže za Danas arhitekta Milena Zindović, koordinatorka programa koji će do 2. juna biti organizovan u Muzeju primenjene umetnosti, a koji objedinjuje dve gostujuće izložbe MoMoWo i domaću izložbu NJen krug, posvećenu istoj temi.

Projekat i knjiga „MoMoWo“ već su predstavljeni u Španiji, Lisabonu i Grenoblu, a iz Beograda nastavljaju u Amsterdam, LJubljanu i Torino. Posetioci Muzeja primenjene umetnosti moći će da pogledaju i izložbu NJen krug, koju je sa Milena Zindović sa kolegama iz Novog Sada Andreom Tamaš Dačić i Ivanom Stanojevim, pripremila još 2016, a koja je do sada prikazana na Mikser festivalu i u Parizu u Srpskom kulturnom centru.

– Izložba NJen krug takođe je u formi vremenske ose, ali počinje nešto ranije, 1900. godine, kada je Jelisaveta Načić diplomirala sa prvom generacijom arhitekata obrazovanih na beogradskoj Velikoj školi i traje do 1989. Prvi put kod nas prikazujemo jedan sveobuhvatan prikaz istorije arhitekture 20. veka kroz prizmu samo ženskih stvaralaca. Time se kod nas malo ko do sada bavio, pa su nažalost neke od autorki i objekti koje su gradile potpuno zaboravljeni- kaže Zindovićeva, koja je i jedna od osnivačica Ženskog arhitektonskog društva.

Program u Muzeju primenjene  umetnosti pratiće čitav niz događaja. Predavanje o MoMoWo projektu održaće koordinatorka iz Torina Katarina Frenkini, a stručno vođenje kroz izložbu biće organizovano 26. maja u 12 sati. Povezano sa Beogradskom nedeljom arhitekture koja je trenutno u toku, 20. maja Milena Zindović i Marija Pavlović vodiće već tradicionalnu šetnju Žene u arhitekturi. Do 20. maja Muzej će raditi i vikendom, a ulaz će biti besplatan, u sklopu akcije „Muzeji za 10“.

Biografije:

Ivanka Raspopović

Ivanka Raspopović rođena je 1930. u Beogradu, a završila Arhitektonski fakultet u Beogradu 1954. Najvažnije arhitektonske objekte projektovala je u saradnji sa Ivanom Antićem. Zgrada Muzeja savremene umetnosti za koju su autori 1965. dobili Oktobarsku nagradu, smatra se remek delom arhitekture socijalističkog modernizma u Jugoslaviji. Sa Antićem je projektovala i Muzej „ 21. oktobar“ u Kragujevcu. Autorka je projekta za zgradu Fabrike kablova u Jagodini, radničke kantine u Obrenovcu, TBC stadiona u Prizrenu, Robne kuće u Bečeju.Sa Slobodanom Mihajlovićem radila je na projektu industrijske zone u Priboju, na rešenju za drugu fazu Aerodroma Beograd, dva predajnika na Zlatiboru. Nakon smrti Ivana Antića nastavila je da se bori za očuvanje integriteta Muzeja savremene umetnosti kao spomenika kulture od nacionalnog značaja. Preminula je 8. juna 2015. U Beogradu.

LJiljana Bakić

LJiljana Bakić rođena je 1939. godine, a rad na polju arhitekture počela je 1962. Zaslužna je za realizaciju građevina kao što su Hala Pionir, stambena naselja u Beogradu Nova Galenika u Zemunu i Višnjička Banja, Zavod za rehabilitaciju nespecifičnih plućnih oboljenja u Soko Banji. LJiljana Bakić samostalno je projektovala Zavod u Soko Banji, a na tom projektu je primenila sopstvene ideje o psihološkom i sociološkom uticaju i aspektu arhitekture, vodeći računa o potrebama pacijenata Zavoda, ali i uticaju na njihovo ponašanje tokom boravka u tom objektu. U zajedničkom radu sa suprugom Dragoljubom Bakićem, osim Hale Pionir, projektovala je i Ledenu dvoranu Pionir, ali i pomenuta beogradska naselja. Malo je poznato da je LJubomir Bakić 1994. odbio da primi Veliku nagradu arhitekture koju je Savez arhitekata Srbije dodelio samo njemu, ignorišući LJiljanin rad, jer je svoja najbolja dela ovaj arhitektonski par projektovao zajedno.