Neispričane priče Aleje velikana (FOTO)

Posle 15 godina, konačno je pronađena lokacija koja će odgovarati kulturnoj sredini i našim duhovnim načelima – Novo groblje, u Ruzveltovoj ulici. Od prve sahrane davnog 17. avgusta 1886. godine, ovo groblje postaje kulturna institucija, objasnila je danas Violeta Obrenović, istoričarka umetnosti.

Nekoliko desetina ljudi okupilo se danas na Novom groblju u sklopu besplatne tematske šetnje „Priče o žiteljima starog Beograda“, da sazna manje poznate detalje iz života onih koji su učestvovali u kreiranju kulturne i duhovne slike Beograda 19. i 20. veka. Ovo je priča o književnicima, “tragičnim” ženama, državnicima, trgovcima, boemima, “kraljevima čokolade” i jednoj ekscentričnoj milionerki.

Prvi spomenik u Aleji velikana podignut je u čast našeg velikog državnika, političara i istoričara. “Rođen u siromašnoj porodici, uz podršku prijatelja, odlazi u Sorbonu na dalje školovanje. Njegova velika želja je bila da postane istoričar, međutim, po povratku u Srbiju, nakon školovanja, dobija posao u Ministartstvu unutrašnjih poslova, koje je vodio Ilija Garašanin”, objasnila je Obrenovićeva. Reč je o Jovanu Ristiću.

Pored toga što je popularizovao Šekspira na našim prostorima, ostavio je i veliki politički doprinos. “Velike sile su velike, a mi smo mali, i treba da se uzdamo u se, u svoje kljuse”, savetovao je često Obrenoviće, kojima je ostao privržen do kraja svog života.

Pored Jovana Ristića nalazi se grobnica porodice Korać, u čijem hotelu je prenoćio Nikola Tesla, u svom jedinom obilasku Beograda, dok se pored njih nalazi grob “naše najtragičnije ličnosti” Katarine Konstantinović.

Kao jedan od svedoka atentata na kneza Mihaila Obrenovića za kojeg je trebalo da se uda, Katarina Konstatinović je bila ranjena, dok je njena majka, Anka Obrenović, u pokušaju da zaštiti kneza Mihaila, ubijena.

Kako je istakla Obrenovićeva, i pored svoje ogromne lepote, Katarina i Anka, nisu imale sreće u ljubavi. Anka je bila jedna od najobrazovanijih žena tog vremena, svirala je klavir, nosila dekoltirane hajine, imala je neverovatan šarm i harizmu i zato su je i prozvali “Lepim čudovištem”, dok je “ženska strana” Beograda zvala “Anka pomodarka”. S druge strane, Katarina je bila poznata kao “Crni dijamant”, kako je prozvao Čedomir Mijatović, zbog njenih tamnih i jakih očiju.

Posle atentata, Katarina se udala za generala Milivoja Petrovića Blaznavca, a nakon Blaznavčeve iznenadne smrti, Katarina se udala po drugi put, ovoga puta za bliskog rođaka sa majčine strane, Mihajla Bogićevića Ociku.

Nezaobilazne ličnosti koje čine “stari” Beograd jesu i čuveni “kraljevi čokolade”. Reč je o porodici Šonda, koja otvara jednu neobičnu bakalnicu, na uglu Uzun-Mirkove i Ulice kralja Petra. U ovoj prodavnici mogle su se naći “egzotične stvari”, poput limuna, pomorandži, duvana, uvoznih čokolada, likera, maslinki i urmi. Kako se zarada uvećavala, ubrzo otvaraju i bombondžinicu, a zatim i prvu farbiku čokolade, sa čuvenom čokoladom pod nazivom “Olga”. Ova fabrika bila je smeštena u Ulici cara Uroša 22, gde se sada nalazi zgrada modne kuće “Mona”.

Sad već proslavljena porodica Šonda dobija zadatak da napravi pehar za fudbalsku reprezentaciju, za takmičenje između splitskog “Hajduka” i srpske “Konkordije”. Ono čega se Mihailo, sin Koste Šonde, tada dosetio jeste štampanje sličica sa likovima fudbalera i izdavanje albuma. Kako bi spojio dva biznisa, osmislio je da se sličice pakuju u omot od čokolade. Tako je onaj ko je želeo da popuni album, morao da kupuje čokolade.

U biografiju ove porodice ubraja se i prvi bioskop Koloseum “sa 500 sedišta i ćevapima na pauzi”. Ovaj bioskop je kasnije promenio naziv u Bioskop Zvezda, koji danas i dalje neformalno postoji pod okupacijom mladih umetnika.

Poslednji spomenik u nizu podignut je u spomen Anastasa Jovanovića, jednog od prvih fotografa, čuvenog slikara i “dvoroupravitelja” kneza Mihaila Obrenovića. On je zaslužan za sve one sačuvane fotografije znamenitih ličnosti poput Vuka Karadžića, Miše Anastasijevića i Petra Petrovića Njegoša, u sklopu “Istorije” Andre Gavrilovića.

Grobnica u obliku piramide krije još jednu bogatu porodicu, koja dolazi iz Češke. “Kada govorimo o srpskom snu u 19. veku, govorimo o porodici Bajloni”, rekla je Obrenovićeva. Sem Bajlonijeve pijace, porodicu Bajloni mnogi povezuju sa pivom, međutim, njihov najuspešniji biznis je – brašno. Dobili su čak tri zlatne medalje za kvalitet brašna na svetskim izložbama u Parizu.

Fotografije: Dunja Rakić

Jedna od najvećih misterija “starog” Beograda je bilo ubistvo ekscentrične milionerke Drage Mitrićević. Razočarana u ljubav, kad je saznala da je muž vara sa drugom ženom, napravila je skandal na Terazijama, izbacila njegove stvari, i zatvorila se u svoju ogromnu vilu u Kralja Milana 5.

“Do tada lepa i otmena žena, počela je da se oblači u duge crne kapute, iskrzano krzno i izgužvane šešire. Nosila je svuda sa sobom dugačak crni štap kojim je terala sve koji su je provocirali”, objasnila je posetiocima groblja danas Obrenovićeva. Imala je životinje samo ženskog pola, a zbog svog ponašanja dobila je nadimak “Luka Ćerović u pantalonama”.

Nakon njene neobične posete dvoru, dr Vojislav Rašić, Dragin jedini prijatelj, primetio je da je već danima nije video u dvorištu. Nakon što je nestanak prijavljen policiji, ispostavilo se da je Mitrićevićeva ubijena “pre 15 dana” u svom podrumu.

Policija je sumnjala na mnoge, najviše na njenog nećaka i “večitog studenta”, Vojislava Jovanovića. Međutim, štampa je toliko pisala o tom slučaju da je na kraju državni vrh direktivom zabranio da se piše o njenom ubistvu.

Tek se godinama kasnije saznalo za Draginu posetu dvoru i sastanak sa kraljem Aleksandrom i direktorom banke. Smatra se da je njena ušteđevina od tri miliona dinara ukradena, i da je državni vrh direktno umešan u njeno ubistvo. Slučaj je ostao nerazrešen.

U nedalekoj blizini se nalazi grobnica “uvek namračenog i ozbiljnog”, kakva je i njegova portretna bista, Bore Stankovića. “Za ovog pisca se vezuje previše tragedija, od ranog gubitka roditelja, preko velikog siromaštva u detinjstvu, do spaljivanja prve zbirke pesama zbog oštre kritike i tužbe za kršenje autorskih prava od strane njegovog lika, Koštane”, napomenula je Obrenovićeva.

Poslednjeg dana svog života, Stanković je otišao u Narodno pozorište na izvedbu predstave svog dela “Tašane”. U toku same predstave mu je pozlilo, i tada su ga prevezli do kuće, gde ga je čekao lekar. Isto veče, Bora Stanković je preminuo, sa cigaretom u ustima.

Na kraju ove šetnje, iza velike grobnice u obliku piramide sa oštrim ivicama, krije se  kapela velikog književnika Branislava Nušića. Kako se veruje, Nušić je bio svestan da je mnoge povredio svojim oštrim jezikom, pa je podigao grobnicu sa oštrim ivicama kako mu ne bi oskrnavili grob.

U Aleji velikana sahranjene su mnoge znamenite ličnosti, a među njima su: general Miloš Vasić, muzikolog Miodrag A. Vasiljević, književnici Stevan Vladislav Kaćanski, Petar Kočić i Jovan Popović, arhitekte Branislav Kojić i Milorad Ruvidić, pesnik i političar Milan Kujundžić Aberdar, dobrotvori Ilija Milosavljević Kolarac i Velimir Mihaila Teodorović, političari Milan Pribićević, Miloš P. Savčić i Milan Srškić, operska pevačica Ksenija Jefimovna Rogovska-Hristić, scenarist i reditelj Vladan Slijepčević, književni kritičar i esejist Pero Slijepčević, kompozitori Kornelije Stanković i Stevan K. Hristić, profesor Dragoslav Todorović, političar i književnik Kosta Hristić, naučnik Jovan Cvijić.

Najava narednih tura kroz Novo groblje

Obilazak posvećen velikanima Velikog rata, povodom stogodišnjice Dana primirja u Prvom svetskom ratu, biće organizovan 4. novembra 2018. u 11 časova na Novom groblju, dok će obilazak srpskih heroina i dobrovoljnih bolničarki biti organizovan 18. novembra 2018. godine u 11 časova.