Posetioci Beogradske tvrđave mogu danas do 16 časova uživo da vide Pobednika (FOTO)

Foto: M: Đošić

Foto: M: Đošić

Na poduhvatu rekonstrukcije i restauracije spomenika su udruženim snagama radili Zavod za zaštitu spomenika kulture grada Beograda i Građevinski fakultet Beogradskog univerziteta.

– Kroz sve pukotine i rupe od metaka je ulazila voda, koja je pravila ogromna oštećenja na konstrukciji. Praktično, to je dovelo do toga da su neki delovi skulpture bili odvojeni od drugih. Postojala je opasnost da neki delovi skulpture, a i sama skulptura u nekom delu padne sa postolja, rekla je za Danas Nevenka Novaković, autorka projekta rekonstrukcije.

Kako je objasnila, od samog postavljanja spomenika postojala su mikro pomeranja, pa je učvršćivanje temelja sprečilo njegovo dalje pomeranje. Za statičku sanaciju je bio zadužen Građevinski fakultet.

– Radovi su završeni, mogu da ih nazovem spasavalački radovi spomenika zato što je skulptura bila više oštećenja nego što smo predvideli tokom samog projekta, navela je Novaković.

Ovo je drugi Meštrovićev spomenik rekonstruisan uz pomoć Zavoda za zaštitu spomenika kulture grada Beograda, pored Spomenika zahvalnosti Francuskoj. Nakon detaljnih ispitivanja, Zavod je doneo zaključak da je neophodna potpuna rekonstrukcija Pobednika.

– Svi znamo da je prethodno samo jedna sajla držala spomenik, i bila je u jako lošem stanju. Posle pucanja te sajle, moglo se desiti ono najgore. MI smo predupredili to, izjavila je za Danas Olivera Vučković, direktorka Zavoda.

Kako je objasnila, rekonstrukcija je podrazumevala tri segmenta. Prvi se odnosi na statičku stabilnost temeljnih ostataka postamenta, zatim rekonstrukcija i restauracija stuba, i samog spomenika.

– Treba naglasiti da postament nismo vratili u potpuno ravan položaj, kako je to bilo na početku. Statički smo ga ojačali i posle ovoga, kako su pokazala merenja, nije došlo do bilo kakvih pomeranja, rekla je Vučković.

Ona je dodala da su u Smederevu sve do juče paralelno vođeni radovi na stubu i bronzanoj skulpturi.

– Pored čuvenih rupa, 32 rupe od metaka za koje svi već nekako znaju, ispravljene su nepravilnosti na nosu, urađena je noseća konstrukcija kako bi Pobednik na stubu bio potpuno stabilan. Sa stuba su skinute tamne naslage, kore i patine koje nisu bile dobre na tom stubu, navela je Vučković.

Za sutra je najavljeno postavljanje bronzane skulpture na postament koje će trajati od 11 do 13 časova. U to vreme će Gornji grad Beogradske tvrđave biti zatvoren za posetioce.

– Izazov je bio skinuti Pobednika, odneti ga i zatim vratiti. U današnje vreme je to izuzetno hrabar i odgovoran potez koji je mogla da zvrši samo čvrsta i jaka ekipa. Ja sam imala sreću da radim sa takvom ekipom, sa kolegama iz Zavoda, sa Građevinskog fakulteta, dr Zoranom Kuzmanovićem koji je jedan od najboljih vajara kada govorimo o restauraciji i rekonstrukciji, zaključila je Vučković

Vesić: Uloženo oko 200.000 evra

„Prošle godine doneli smo odluku da se „Pobednik“ restaurira, uloženo je oko 200.000 evra, te je 10. oktobra spomenik spušten sa postamenta i prenet u atelje vajara Zorana Kuzmanovića, da bi danas ponovo bio na Kalemegdanu“, izjavio je danas zamenik gradonačelnika Goran Vesić i pozvao građane da pogledaju spomenik.

On je istakao da je malo događaja oko kojih svi delimo ista osećanja i koji izaziva ovakve emocije, kao što je vraćanje spomenika „Pobedniku“ na prepoznatljivo mesto.

„Svi mi koji se danas nalazimo na platou, počev od novinara i policije, pa sve do radnika koji izvode radove, imamo osećaj da se dešava nešto važno. Isti taj osećaj imali su građani Beograda 1928. godine, kada je „Pobednik” ovde postavljen. Istorija spomenika kaže da je trebao da bude deo velike fontane na Terazijama, sa četiri lava i manjim postamentom. Tri godine pre Prvog svetskog rata, Beogradska opština naručila je tu fontanu, ali je nakon početka rata postalo jasno da novca za fontanu nema i ostao je izliven samo „Pobednik“, rekao je Vesić.

On je podsetio na to da je Beogradska opština kupila skulpturu i ostavila je u magacinu na Senjaku, gde je stajala nekoliko godina. Ipak, naveo je Vesić, 1928. godine neko se setio da 10 godina nakon završetka Prvog svetskog rata nemamo spomenik kojim bismo obeležili godišnjicu, pa je „Pobednik” ponovo postao aktuelan.

„Tada je ponovo došlo do neslaganja kada je predloženo da spomenik bude postavljen na Terazijama, jer su razna udruženja bila protiv tog predloga. Tadašnji predsednik Beogradske opštine je, ne znajući verovatno šta više da radi, doneo odluku da spomenik bude postavljen na mesto na kojem se i danas nalazi, što je i učinjeno u oktobru 1928. godine. To je prava odluka, jer veličina i monumentalnost ovog spomenika nikada ne bi došli do izražaja između svih zgrada na Terazijama. Tako je „Pobednik” postao simbol Beograda i nema panorame ili razglednice iz srpske prestonice na kojima on nije prikazan“, dodao je Vesić.

Prema njegovim rečima, ovaj spomenik već 91 godinu „čuva” naš grad, ali je već desetak godina bilo poznato da je „Pobednik” u lošem stanju.

„Postament se nakrivio za oko 30 centimetara od svoje ose, popustile su sajle koje su pričvršćivale skulpturu za postament i postojala je opasnost da mač otpadne, tako da je jača oluja praćena vetrom zaista mogla da napravi problem. Ovakvu priliku Beograđani su imali još samo 1928, a spomenik će već sutra ponovo biti na postamentu. Zahvaljujem svima koji su učestvovali u procesu restauracije – Zavodu za zaštitu spomenika kulture Grada Beograda, vajaru Kuzmanoviću i drugima koji su obavili svoj deo posla. Ne mogu da ne podsetim na sva pisanja sa društvenih mreža koje su po spuštanju spomenika sa postamenta „brujale“ o navodnom pretapanju, prodaji i sličnim besmislicama. Kada su u pitanju simboli grada i neke trajne vrednosti, svi bismo trebali da se slažemo i da ne bude podela“, zaključio je Vesić, koji je obišao i izložbu posvećenu rekonstrukciji „Pobednika“, upriličenu na platou spomenika.

https://www.instagram.com/p/B8gFOAtJE93/?utm_source=ig_web_copy_link&fbclid=IwAR1n5tfpUTMVdhNhpZWcy57NW07r48apPggUNMusNYm3fTC7d-EKvZJhd64