Asocijacija na ZSO: Narativi političara deset godina isti, a Srbima na severu Kosova se životne okolnosti pogoršavaju

Kada će, da li će i u kojoj tačno formi Zajednica zaživeti niko sa sigurnošću ne može da kaže, ali se razgovori i pregovori dve strane nastavljaju, a Beograd i dalje čvrsto insistira na tom pitanju.

I to je sve što jasno opisuje i sažima deset godina od kako je u Briselu premijeri Kosova i Srbije, Hašim Tači i Ivica Dačić, potpisali Prvi sporazum o principima koji regulišu normalizaciju odnosa, poznatiji kao Briselski sporazum. Ulogu sponzora i posrednika imala je Ketrin Ešton, visoka predstavnica EU za spoljnu politiku i bezbednost.

Nema tu potrebe za previše pametovanja o propalom projektu, osim ako namera potpisnika iz Srbije nije bila ZSO nego sve drugo što je Beograd ispunio.

Deset godina je prošlo od potpisivanja a narativ političara ostaje isti, dok se Srbima na severu Kosova životne okolnosti pogoršavaju, puca se na njih, pale im se automobili, nema Srba u kosovskoj policiji niti u sudovima, zakazani su izbori na koje ne žele da izađu, kosovski naprednjaci iz Srpske liste vedre i oblače svakim delom života…

Potpisnik Dačić kaže prevarili su nas, Vučić, kojem su pregovori teško padali jer je morao da spava na podu i jede tunjevinu, dok se piše ovaj tekst ćuti.

Beograd za izostanak ZSO krivi Prištinu, ona sve vreme nastoji da umanji nadležnosti Zajednice i uskladi ih sa Ustavom Kosova, a međunarodna zajednica je deceniju praktično nevidljiva.

Sada, kada se prisustvo SAD na terenu itekako oseća, vidi se da je „čvrsta ruka“ Zapada nedostajala svih ovih godina. Vlasti u Beogradu i Prištini puštene su da grade svoja utvrđenja sve dok ne ratuju jedna s drugom. I to im je Briselski dogovor omogućio, ali i Evropa koja se bavila svojim problemima.

Ako je verovati rečima međunarodnih predstavnika ZSO je ključna obaveza Prištine pa ostaje nada da će biti povučeni neophodni potezi koji će dovesti do ulaska u proces stvaranja ZSO.

Ako ne Beograd, sada u liku Aleksandar Vučića, biće opet nasamaren a što je još važnije Srbi na Kosovu u vakuumu između dve države, jedne koju ne priznaju i koja im se nameće i druge koja kao sve čini da iz zaštiti i sačuva i spasi ono što se spasti da.

Briselski sporazum dakle ostaje istorija i asocijacija na propalu ZSO.

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.