Atentat na logiku: Kako je tvrdnja o ugroženosti Vučićevog života stekla status „religijske dogme“

I poput svih ostalih dogmi, ni ova ne sme da se preispituje. Svaki takav prestup predstavlja tabu, a sankcije variraju. Najčešća kazna je da vas proglase za izdajnika, petokolonaša, nekog ko priziva atentat ili u najmanju ruku sa simpatijama gleda na napore da se Vučiću pomrse računi.

Pošto je Danas odavno već anatemisan, sa olakšanjem može da se konstatuje očigledna istina – ne postoji jedan kredibilan dokaz koji ukazuje da je Vučiću ikada od 2012. do danas život bio ugrožen.

Nije bio kada je početkom godine otvarao spomenik Stefanu Nemanji, a ni kada je pre neku godinu otišao na komemoraciju u Srebrenicu. Nije bio ni kada je pronađeno oružje u Jajincima, a ni kada je NIN objavio naslovnicu na kojoj se pored Vučića vidi puška.

Da bismo izbegli zabunu, niko ne može da tvrdi da Vučić nije bio bezbednosno ugrožen. Ali sa mirnom savešću možemo da tvrdimo da uverljiv dokaz da je to tako nikada nije objavljen.

To što će naprednjaci i ostali koji se tako osećaju da se utrkuju u tome ko će glasnije da vikne “atentat”, nije dokaz. Masna slova na naslovnicama tabloida još manje.

Jedine institucije koje mogu da daju takve podatke su bezbednosne službe, policija i tužilaštvo. Prve dve, ruku na srce, to ne bi smele da objavljuju pošto su uglavnom angažovane u delovima krivičnih postupaka koji su po zakonu tajni. To nam ostavlja tužilaštvo, kao jedinu adresu sa koje bi mogla da dođe uverljiva potvrda da se sumnja da je neko planirao ubistvo predsednika. A takve potvrde do sada nije bilo.

Uzmimo poslednja dva primera koja su poslužila kao startni pucanj za horsko naricanje nad Vučićevom sudbinom – iskaz svedoka okrivljenog Srđana Lalića i hapšenje grupe “Vračarci”.

Lalić jeste rekao da je grupa razmišljala o promeni vlasti i atentatu kao poslednjoj opcij. Te tvrdnje su tužilaštvu mesecima morale biti poznate, a i pored toga nisu, koliko je poznato, pokrenuli predistražni postupak.

Što se tiče Vračaraca, kada su hapšeni rečeno je da su planirali Vučićevo ubistvo, ali se u rešenju suda vidi da se oni ne sumnjiče za planiranje atentata.

Dok nadležno tužilaštvo ne shvati ozbiljno tvrdnje da je planirano Vučićevo ubistvo, nema razloga zbog kojeg bi to učinili građani. Reći to je mnogo manji prestup od besramne političke eksploatacije teme atentata u zemlji koja u svojoj istoriji ima više ubijenih vladara, nego onih koji su umrli prirodnom smrću.

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.