Barjak socijalne pravde je u našim rukama

Pojam socijalne pravde je kompleksan i svako pod njim podrazumeva nešto drugo, ali je generalno prihvaćen pojam da pod socijalnom pravdom podrazumevamo mogućnost jednakih šansi za sve ljude.

Sa građanskom jednakošću (rasna, rodna, verska ravnopravnost) gotovo se svi slažu, dok je situacija sa raspodelom dobara kompleksnija, jer tu dolazi do izražaja ljudska sebičnost i pohlepa.

Suprotno onome u šta većina ljudi veruje, socijalna država je izvorno izum desnice. Konzervativac Oto fon Bizmark je mrzeo socijalizam, ali je bio krajnje pragmatičan državnik. On je shvatio da ako ne osigura sigurnosnu mrežu radnicima pod kojom je podrazumevao: starosnu penziju, zdravstvenu zaštitu, radničko osiguranje u slučaju nesreće, da će se oni okrenuti socijalizmu. Zato je obezbedio da radnici budu zadovoljni, stvaranjem prve socijalne države u svetu.

U savremenom svetu jedino država i njene institucije imaju mehanizme vođenja i sprovođenja socijalne politike.

PUPS socijalnu pravdu posmatra kao proces a ne kao rezultat. Pod tim podrazumevamo fer distribuciju resursa i šansi ali i odgovornost. U tom kontekstu naš cilj je da podstičemo socijalnu solidarnost između građana.

Vlasništvo nije ključan problem u razvoju ekonomije, kako to mnogi žele da prikažu. Na to ukazuju brojni primeri u svetu. Kao primer uspešne reforme ekonomije često se uzima Singapur, pa u časopisima Ekonomist i Wall Street Journal možete pročitati hvalospeve o slobodnoj trgovini i o prijateljskom stavu Singapura prema stranim investicijama. Međutim, niko ne govori o tome da je gotovo celokupno zemljište i 85 odsto stanova vlasništvo države, a 22 odsto BDP ostvaruju firme koje su u državnom vlasništvu, dok je svetski prosek devet odsto.

Javnosti, svim našim članovima, koalicionim partnerima, političkim protivnicima poručujemo da se opredeljenje naše partije u pragmatsko-političkoj ravni kreće unutar uskog prostora između ekonomske efikasnosti i socijalne podnošljivosti, tek oživljene ekonomije i osiromašenog stanovništva. U tako suženom okviru tegobne tranzicije koja dugo traje, više je nego ograničen prostor za doktrinarnu doslednost socijalne politike, a da pri tome ne uvažavate stvarnost.

Na brojne anomalije i paradokse koji su prisutni u našem društvu, mi kao partija reagujemo i ukazujemo i po tome nas prepoznaju. Nas kao partiju i svakog njenog člana treba da karakteriše poštenje, čast, humanost, pravičnost, skromnost jer samo kao takvi imamo moralno pravo da kažemo, da drugi moraju da budu bolji nego što jesu.