Gradnja metroa ispala iz šina: Hoćemo li i na metro gledati čežnjivo kao na auto-put Preljina – Požega?

Gradnja metroa praktično nije ni počela, a već se kasni godinu i po dana, podsetio je Nikola Jovanović iz Centra za lokalnu samoupravu dva dana kasnije.

Kako pomiriti ove dve vesti?

Činjenica je da je Jovanović u pravu – ugovor za izgradnju depoa na Makiškom polju još nije potpisan iako je rok za to bio februar 2022. godine. Međutim, bilo bi pogrešno iz toga zaključiti da metro neće biti završen 2028. godine.

Metro, koji se ne gradi linearno, već se paralelno izvode radovi na raznim tačkama, mogao bi – makar teorijski – zaista da bude spreman za upotrebu već za pet godina, ali to što se u startu kasni sa jednim od najznačajnijih delova tog projekta ni najmanje ne uliva nadu da će tako i biti.

Ministar Mali ne odustaje od tvrdnji da će sve na kraju biti kako je i planirano, pa će se tako četiri stanice sada raditi odjednom, a i druga linija metroa će se graditi paralelno sa prvom, tako da bude ispoštovan rok koji je za tu liniju postavljen na 2030.

Sa obilnom dozom dobronamernosti moglo bi se reći da je to izvodljivo, ali dosadašnji rezultati ove vlasti teško dam daju racionalnog osnova za takvo poverenje.

Jer, ako je vlast zaista kadra da sada toliko ubrza radove i uspostavi disciplinu, kako to do sada nije uspela? Kako je uopšte došlo do toga da se sa ugovorom za depo kasni godinu ipo dana?

Ili, recimo, kako očekivati da vlast sada završi sve radove u rekordnom roku i nadoknadi tih godinu ipo dana, kada je to ista vlast koja je odredila rok od 500 dana za zamenu pokretnih stepenica na podzemnoj stanici železnice Vukov spomenik?

Ako vam treba skoro dve godine da zamenite jedne stepenice, koliko vam treba da iskopate čitav jedan metro kroz ceo Beograd – uključujući i ko zna koliko pokretnih stepenica?

Još jedna stvar ne ide naruku optimistima.

Naime, ovoj vlasti nije ništa da kaže jedno pa onda sutra uradi drugo. Recimo, da jedan dan viceguverner Narodne banke Srbije kaže da nema razloga da se referentna kamata diže u narednih 12 meseci, o onda pet dana kasnije Narodna banka podigne referentnu kamatnu stopu. Ili da kaže da će jeftini stanovi biti građeni i za naučnike i lekare, pa da onda na te naučnike i lekare zaborave.

Ili da ujutro kažu da nam je potrebno mnogo više pedagoga i psihologa po školama, pa da na to zaborave do drugog dnevnika. I tako dalje i tome slično.

Građevinski rezultati ulivaju još manje poverenja u sposobnost države da ovako ambiciozan projekat uspešno i na vreme privede kraju.

Ko se seća Grdelice, brda koje se toliko puta srušilo na put da je BIA došla da ga ispita zašto pada, teško može da veruje u to da će se 2028. iko voziti prvom trasom beogradske podzemne železnice, onom trasom za koje su Milan Gurović i Aja Jung još odavno prodavali karte u predizbornoj kampanji SNS.

Koliko puta ćemo gradeći metro morati da prevrćemo kocke, kao što smo ih prevrtali na Trgu republike i koliko ćemo para potrošiti nekakve pevajuće fontane koje ne pevaju onako kako odavno ne peva ni ona na trgu Slavija?

Hoćemo li i na metro gledati čežnjivo kao što gledamo auto-put Preljina – Požega, beskrajno jednostavniji poduhvat od beogradskog metroa, koji kasni i kasni i kasni.

Možda i nećemo. Možda će Mali stvarno biti u pravu i za pet godina od danas građani Beograda će moći da se provozaju metroom od Železnika do Mirijeva.

Ali u ovom trenutku, to jednostavno ne deluje realno.

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.

Autor je urednik u Danasu.