Čija je Srbija, čiji je litijum, a čije je zdravlje građana?

Ovo bi možda bila osnovna logika trenutne stvarnosti u Srbiji nakon što je ministar zdravlja Zlatibor Lončar predstavio u utorak medicinski „tim za litijum“ koji će se baviti eventualnim posledicama po zdravlje ljudi kada budu proučili dokumentaciju, a u slučaju da dođe do rudarenja tog metala.

Kao što to obično biva kada je premalo direktnih odgovora na konkretna pitanja, polarizacija stavova u javnom prostoru desila se gotovo trenutno nakon formiranja tog tima i zbog činjenice da su četvoro od osmoro članova podržali Aleksandra Vučića na ranijim izborima.

Ruku na srce, to i nije razlog njihove diskreditacije uzevši u obzir da i lekari imaju pravo na svoj politički stav, ali jeste mala indicija u onoj osnovnoj logici s početka teksta da bi taj političar koga su podržali, a ministar iz partije tog političara ih okupio, mogao da ima uticaj na njihovo (stručno) mišljenje.

Ovu nedelju, osim tog tima za litijum, sekli su protesti građana protiv rudarenja litijuma, utisci Aleksandra Vučića o tim protestima, „lekarski glas“ protiv litijuma iz Gornjeg Milanovca, ali i otvaranje nekakvog kol – centra Vlade Srbije o litijumu.

Umirenje za građane nije stiglo jer nisu čuli konkretne odgovore na svoja pitanja i stavove, ali jesu reči Aleksandra Vučića da se „govorilo da treba struka da se pita, a kada je napravljen najbolji zdravstveni tim, rečeno je da to nisu najbolji lekari.“

„Najbolji su Topalko, Seka Aleksić, Ceca Bojković“, rekao je, između ostalog, predsednik države i dodao da:

„Moj posao je da brinem o našem zdravlju. Ja sam bolestan i lud, a oni su altruisti. Ne verujem da je moguće da verujete da ja, kao predsednik koji ima još dve i po godine mandata samo, da želim da otrujem svoje ljude na kraju svog mandata“.

Istovremeno, zdravstveni radnici Gornjeg Milanovca, njih 100, uputili su podršku borbi protiv rudarenja litijuma i bora u Srbiji i potpisali dokument u kojem se navodi da osećaju potrebu da ukažu na posledice koje će izazvati rudnici litijuma i bora ukoliko budu bili otvoreni.

„Zvanično smo prvi u Evropi po smrtnosti od zagađenja, a među prvima po smrtnosti od karcinoma, te smatramo da bi izlaganje isparenjima sumporne kiseline dovelo do nesagledivih posledica po zdravlje ljudi“, rekli su oni dodavši da „ovo nije politika! Ovo je pitanje opstanka“.

Konačno, u petak, ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović otvorila je rad kontakt centra Vlade Srbije za dobijanje informacija o projektu Jadar, a čiji je cilj „da zaustavi širenje dezinformacija o ovom projektu“.

Sve ovo desilo se za samo četiri dana ili 96 sati. Lekari, osim usamljenih pojedinaca, ostali su nemi, posebno većina onih iz tima za litijum, dok se psihijatri ne oglašavaju.

Oni, kao pomoć da se shvati i prihvati realnost i njen uticaj na zdravlje građana.