Čovek koji je odoleo zovu vlasti i moći

Profesor je spojio intelektualnu živost i prodornost sa istrajnim radom i pisanjem iz pozicije liberala XX veka, slobodnu pravnu i političku misao, uprkos permanentno nepovoljnom društvenom okruženju, spojio je porodicu i prijatelje i naporan društveni angažman.

Dobrosav Mitrović je rođen 2. novembra 1933. godine u Valjevu, gde se školovao do upisa na Univerzitet. Studirao je na Pravnom fakultetu u Beogradu, a diplomirao je 1956. godine. Specijalizovao se na Međunarodnom fakultetu za uporedno pravo u Strazburu, kao i u Luksemburgu, a potom u Madridu. Doktorirao je na Pravnom fakultetu u Beogradu 1965. godine.

Radio je kao asistent i naučni saradnik u Institutu za uporedno pravo, potom kao docent i vanredni profesor na Pravnom fakultetu u Nišu, gde je predavao Međunarodno privatno pravo i Uporedno pravo, na Fakultetu političkih nauka u Beogradu, a predavao je Međunarodno privatno pravo i Međunarodno privredno pravo. Više od deset godina radio je kao asistent i predavač na Međunarodnom fakultetu za uporedno pravo u Strazburu. Sudelovao je kao naučni istraživač na brojnim međunarodnim projektima Centra za međunarodne studije u Beogradu. Pred sam kraj profesionalne karijere bio je profesor Pravnog fakulteta Univerziteta Union u Beogradu, u čijoj naučnoj i nastavnoj izgradnji je sudelovao kao predsednik matične komisije i gde je predavao Međunarodno privatno pravo i Arbitražno pravo.

Veliki deo profesionalnog entuzijazma posvetio je Spoljnotrgovinskoj arbitraži u Beogradu, a jedno vreme bio je i njen predsednik. Posvećenost arbitražnom pravu pokazao je radeći dugo kao član Međunarodnog arbitražnog suda Međunarodne trgovinske komore u Parizu.

Bio je član brojnih međunarodnih i domaćih profesionalnih organizacija, a ona koja mu je donela najveću profesionalnu satisfakciju bila je Međunarodna akademija za uporedno pravo u Parizu. Sudelovao je i obavljanju važnih pravnih državnih poslova. U jednom od njih, profesorov prodoran pravnički duh je bio od naročitog značaja: kao član Komisije za sukcesiju SFRJ, bio je šef delegacije za pregovore o sukcesiji i odlučujuće je doprineo njihovom uspešnom okončanju.

Napisao je preko sto naučnih monografija, rasprava i članaka iz oblasti međunarodnog privatnog, arbitražnog i trgovinskog prava.

Boba Mitrović je umro 4. decembra 2016. godine.

Radeći svoj posao – i profesionalni i društveni – profesor Mitrović je pokazao jednu retku osobinu intelektualca danas i ovde: odoleo je zavodljivom zovu vlasti i moći. Taj životni stav nije menjao od najmlađih dana, a on je odredio osnovne predmete njegovih profesionalnih interesovanja. Discipline kojima se bavio prepoznaju se po prekoračivanju granica – geografskih, nacionalno-pravnih, ideoloških. Profesor je živeo i stvarao u obeshrabrujućem društvenom okruženju, naročito nepovoljnom za slobodnu pravničku misao. Uprkos tome, on je nenametljivo, ali uporno uspevao da odbrani jednu od suštinskih pravnih vrednosti: privatno pravo ne sme da odustane od svojih bitnih načela, ma gde nastajalo i ma gde i kako se primenjivalo.

Profesor Mitrović je znao da privuče i okupi kolege raznih generacija. Bila je čast i zadovoljstvo, naročito zadovoljstvo, sarađivati i razgovarati sa njim, deliti brojne pravne vrednosti, ali o nekima i polemisati, čuti šarm njegovih argumenata i načina na koji ih je iznosio.

Dopuštao je, u nekim nezaboravnim prilikama da se vidi koliko nije bio konformista, iako je, možda, nastojao da takav utisak ostavi. Znao je da sudeluje na sasvim privatnim promocijama naučnih dela u vremenima kada se zvanične nisu mogle organizovati. Profesor Mitrović, u odelu stroge elegancije, biranim rečima, dobro pripremljen, govorio je kao da promoviše knjigu na nekom najvišem naučnom forumu, a ne u stanu, pred tek tridesetak ljudi. Njegov gospodski stav, njegovo poštovanje prema knjizi i autorima, uprkos izvesnoj spoljašnjoj otrcanosti auditorijuma, bio je ključ njegove privatne i profesionalne ličnosti: ono što radiš, radi lege artis, bez obzira na okolnosti, bez obzira na publiku.

Poslednja tužna publika profesora Bobe Mitrovića, ostala bez njegove žive reči, nedavno se oprostila od njega. Ovaj oproštaj nije zaborav. Profesor će biti dobro upamćen, biće pominjan, jer njegova tako visprena misao, tako živi duh ne mogu iščeznuti iz sećanja ljudi koji su ga voleli i poštovali. Profesor i gospodin ostaje na svetloj strani uspomena.