foto Miroslav Dragojević“Ovo je najveći skup još od sahrane Zorana Đinđića”, komentarisali su ljudi na protestu u Beogradu “Srbija protiv nasilja”, održanom nakon dva u našoj zemlji nezapamćena masovna ubistva.
Licitiralo se sa brojem okupljenih – vlasnik Pinka Željko Mitrović kaže 2.000, Vučić 9.000, a poslanik DS Srđan Milivojević 50.000 ljudi.
Na Tviteru se govori o oko 12.000 građana. Čak i da nije bilo tih 50.000, svakako se to veče ulicama Beograda prostirala reka ljudi. U tišini, dostojanstveno.
Jedan utisak je ipak najveći, pogotovo kad se čuju komentari o poređenju sa Đinđićevom sahranom – da li je zaista neko mora izgubi život da bi Beograd pokazao da je živ?
Bilo je protesta, čak i onih ne usko dnevnopolitičkih, ali nikada ovoliko ljudi nije izašlo kako bi izrazilo nezadovoljstvo.
S vremenom pomisliš da je grad mrtav, da su ljudi potpuno odustali, da i ono malo nade koja kod građana postoji, polako iščezava. A onda jedan pogled na kolonu koja se prostire od Londona do Terazija, odnosno do Terazije vidiš ljude, već iza nisi siguran jesu li to protestanti ili fatamorgana, potpuno opovrgne takvo razmišljanje.
Iako je protest vrlo lako mogao skliznuti u političko manipulisanje, to nije bio, ali hodaš i pitaš se koliko je sve ovo moralno.
Da li je zaista potrebno da do promene se dolazi nakon nečije smrti?
Pitaš se šta to govori o ovim ljudima, o društvu, državi… Mnogo pitanja, malo odgovora. Šetaš jer ti je lakše da tako podneseš toliko smrti, krvi, toliku tragediju. Brojnost te ostavlja bez reči, ali ne može da ti ne bude tužno što se većina budi tek kad udari glavom u zid.
Kad sam bio manji na raskrsnici Cvijićeve i Takovske na semaforu je stajao dodatni znak koji je vozače pozivao da ugase svoje motore dok čekaju zeleno svetlo.
Na njemu je pisalo “Brinimo o vazduhu pre nego što vazduh ugledamo”.
Ovo društvo o vazduhu brine samo kada ga vidi, kad se oseti da se guši. Tako je sa svakim drugim problemom, pa i najtežim tragedijama.
Opozicionari koji su skup i šetnju organizovali trenutno su nezavidnoj poziciji. Pitanje je šta dalje? Građana je i u Novom Sadu, Kragujevcu, Požegi…
Na potezu je vlast koja može da usvoji ili ne usvoji zahteve, koji jesu politički, ali neka politika je dovela do ovog stanja u zemlji, do sveprisutnosti nasilja i oružja.
Neki ljudi u REM-u su branili rijalitije, ćutali na tuče i psovke kojima ovi programi obiluju. Neki ljudi na vlasti su takođe to branili… Pre svega od odnosa vlasti prema zahtevima zavisiće masovnost skupa najavljenog za petak.
Jutro nakon protesta – 16. femicid od početka godine. A vlast se bavi Milovanom Brkićem.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
