Deca, naše najveće bogatstvo

Smirivanju strasti – ispoljenih uglavnom i samo na društvenim mrežama, kako to već uobičajeno biva – nisu uspele da doprinesu ni kategorične tvrdnje predškolske ustanove „Pčelica“ da snimci nisu verodostojni, a da je količina hrane na njima tendenciozno smanjena.

Portal Niška inicijativa nedavno je naime plasirao fotografije dečijeg doručka koji čine jedna kifla sa slanim premazom ili parčence pice sa malo jogurta. Ručak su musaka sa tragovima mesa ili špagete sa „nevidljivim mesom“, a salata četvrtina kiselog krastavca. Za užinu se nudi trećina banane.

Glodur Inicijative Srđan Nonić kaže da su snimci autentični, a da je nakon njihovog objavljivanja u „Pčelici“ započeo lov na autore i izvore, kao i prinudno potpisivanje izjava zaposlenih u kojima se zahteva procesuiranje „odgovornih“.

U upravi ove gradske javne ustanove kažu da je reč o „lažnim i sramotnim“ tvrdnjama, da su dečiji obroci kvalitetni, kalorični i količinski adekvatni, te da njihova centralna kuhinja radi po Hasap standardu, a niški Institut za javno zdravlje uredno obavlja analize pripremljene hrane.

Sumnjaju da iza svega stoji „grupica zaposlenih koja na svaki način želi da diskredituje ustanovu i odgovorna lica vrtića, a pritom ne bira ni način ni sredstvo, pa udara tamo gde je naše društvo najosetljivije – na decu“.

Utisak je, nakon svega, da su „obični građani“ koji su reagovali na još jednu priču o „našoj deci“ više poverovali fotografijama nego demantiju. Može biti da je razlog to što u našim vrtićima, školama ili dečijim bolnicama siromašni obroci i nisu neka novost.

A možda i zato što je prilično jasno da se o onima na koje smo „najosetljiviji“ ne vodi dovoljno računa, pa je između ostalog oprema za bebe preskupa, udžbenici za osnovnu školu nisu besplatni, deo porodilišta su ruine, a sistem slep za izgladnelu i zapuštenu devojčicu koju nasilni otac drži zatočenu godinama…

Biće da je za „naše najveće bogatstvo“ potrebna bolja državna strategija u svim segmentima, više budžetskog novca i efikasnija institucionalna briga i kontrola. I da umesto proklamovane „osetljivosti“, vlast i nadležni ozbiljno zasuku rukave, u dečiju, našu i zajedničku korist.

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.