Deset godina KC Magacin

U pitanju su hiljade lokala. Mnogi od tih prostora su prazni i nekorišćeni i za njih u trenutnom stanju ne postoji dovoljan komercijalni interes da budu izdati. S druge strane, postoji i veliki broj organizacija, neformalnih grupa i pojedinaca koji se bave kulturom, socijalnom zaštitom i drugim delatnostima od šireg interesa zajednice, koji svoju potrebu za prostorom ne mogu da reše prema postojećim tržišnim pravilima. U svetu postoji jako puno različitih modela ustupanja prostora u javnom vlasništvu koji bi,  kada bi se primenili i kod nas, mogli da zadovolje i potrebe ovih organizacija, ali i da sačuvaju same prostore od propadanja, i donesu dobrobit zajednicama u kojima se nalaze. Od nege starih, skloništa za beskućnike, preko edukacije i okupljanja mladih, stvaranja novih mesta kulturne produkcije, izlaganja i izvo|enja programa, mesta za popravke bicikala ili za sportske aktivnosti…  Sve ono što nedostaje jednoj zajednici, kvartu, gradu moglo bi naći mesto u nekim od ovih prostora.

Jedan jako uspešan primer kako bi to moglo da izgleda nalazi se ne u Berlinu ili Amsterdamu, već baš u Beogradu. Pitate se šta je onda problem? Pa to što je ovaj primer uspešan uprkos tome što je nelegalan i uprkos odsustvu sluha gradske vlasti da se on očuva i unapredi. Da se da na korišćenje onima kojima je potreban i koji su ga sačuvali od propadanja.

Taj primer je kulturni centar Magacin u Kraljevića Marka 4-8. Ovaj prostor, nekadašnji magacin izdavačke kuće Nolit, još je 2007. godine na konkursu dat na korišćenje organizacijama koje se bave kulturom. Pre potpisivanja ugovora, tadašnja gradska vlast obećala je njegovu rekonstrukciju. KC Magacin proslavlja 10 godina postojanja od petka do nedelje, a da do dana današnjeg niti je ura|ena rekonstrukcija, niti su organizacije potpisale ugovor i tako je on sve ovo vreme ostao u sivoj zoni delovanja. Svako malo grad i formalni korisnik objekta, Dom omladine, sete se da ovaj prostor postoji i da bi mogao da bude iskorišćen u isplativije komercijalne svrhe, pa su tako u dva navrata pokušali da isele organizacije iz njega, ali su oba puta uspešnom akcijom javnosti sprečeni.

A za to vreme ovaj prostor je mesto za preko 60 organizacija iz polja kulture koje u njemu stvaraju i koje ga koriste za pripremu programa, izložbe, tribine, predstave, probe, projekcije filmova, sastanke, za rad i život jedne cele umetničke scene. Samo prošle godine ovde je održano skoro 1.000 dešavanja.

U proseku tri dnevno. A programi su uglavnom u polju savremenog umetničkog stvaralaštva, mada se tu okupljaju i biciklisti, komšije i studenti kada nemaju gde da održe svoje programe. Prostor funkcioniše po principu otvorenog  kalendara u koji se upisuju termini i otvoren je svima uz neka osnovna pravila ponašanja. To je mesto slobode, kritike, eksperimenta i pre svega kreiranje novih odnosa u kojima je moguće umetničko i društveno stvaranje u duhu solidarnosti, zajedničkog rada, tolerancije, otvorenosti i deljenja resursa.

Po svom konceptu ovaj kulturni centar liči na Pogon Jedinstvo iz Zagreba, a senzibilitetom podseća na Rojc iz Pule, Pekarnu iz Maribora, Metelkovu iz Ljubljane, Mediku iz Zagreba. Dok mu nad glavom visi zatvaranje, Magacin je jedan pozitivan incident na kulturnoj mapi Beograda u kome su najveći muzeji zatvoreni, u kome su bioskopi devastirani, umetnici poniženi, a izdavanja za kulturu koja su na nivou statističke greške manipulisana i korumpirana.

KC Magacin slavi svoj deseti ro|endan, a da li će nastaviti da radi zavisi i u ovom slučaju od nas gra|ana i otpora koji smo spremni da pružimo stalnim pritiscima za dalju privatizaciju i komercijalizaciju javnih dobara, od obala, zelenih površina i javnih prostora, pa i do kulturnih centara.

Vidimo se u Magacinu!