Država ima pravo da ne odobri kopanje litijuma

Vaša ministarka Mihajlović krivicu za postojeći Zakon o rudarstvu i geološkim istraživanjima, inače usvojen pod tim nazivom prvi put 2011, a zatim prilagođen interesima rudarskih kompanija 2015, „svaljuje“ na Borisa Tadića lično, verovatno po inerciji da se u državi samo jedan čovek pita za sve. Dakle, sledeći njen primer, i ja vas molim u ime najvećeg dela korpusa srpskih geologa da se geologiji kao struci i nauci vrati Zakon o geološkim istraživanjima koji je duže od pola veka regulisao pitanja istraživanja geoloških resursa, a da se posebnim zakonom reguliše oblast rudarstva i korišćenja mineralnih sirovina u skladu sa najvišim ekološkim standardima koji važe u zemljama Evropske Unije (EU). To će lako rešiti i problem „Rio Tinta“ i svih budućih sličnih pokušaja preskakanja propisa i procedura.

Izvinjavam se na malo podužem obrazloženju koje sledi, na korišćenim prisvojnim zamenicama „vaš“ uz prezimena članova Vlade (što je ipak realna činjenica), kao i što ćete ovo pročitati u „mediju Šolaka i Đilasa“ kome sam se obratio za objavljivanje pisma (sumnjajući da bi to drugi prihvatili).

Obrazloženje: Poslednji, važeći Zakon o geološkim istraživanjima Srbije donet je 1995. godine. U periodu 2006-2010 vođena je široka diskusija i pripremane su izmene i dopune ovog zakona, da bi se još više prilagodio praksi i propisima zemalja EU. Preciziranje pojmova i uslova za izvođenje istraživanja u skladu sa principima održivog razvoja trebalo je dodatno da poprave inače „dobar“ zakon sa stanovišta ekologije. U njemu je jasno stajalo (član 2.) da se geološkim istraživanjima – pored upoznavanja razvoja, sastava i građe zemljine kore; pronalaženja i utvrđivanja količina i kvaliteta mineralnih sirovina; utvrđivanja geoloških osobina tla za izgradnju objekta; planiranja prostora – izvode i istraživanja radi zaštite životne sredine. U istom članu pod zaštitom životne sredine precizirano je da se radi o „zaštiti i prezentaciji prirodnih vrednosti (geološki i geomorfološki fenomeni i odlike istorijskog razvoja zemljine kore i reprezentativni pojavni oblici); zaštiti od štetnih prirodnih procesa (zemljotresi, klizišta, erozija, bujica i poplava) i od tehnogenih narušavanja (zagađivanje tla pri istraživanju i eksploataciji, zagađivanje podzemnih voda, veštačko narušavanje stabilnosti tla, zagađivanje vazduha radovima u tlu i ugrožavanje zaštićenih prirodnih dobara)“. A onda iznebuha u prvoj polovini 2011. stigao je predlog zakona koji je geološku delatnost uveo u službu rudarstva, odnosno eksploatacije mineralnih sirovina, iako je njeno polje daleko šire. Na ovaj predlog reagovao je Geološki odsek Rudarsko-geološkog fakulteta jednoglasno usvojenim „Stavom o potrebi hitnog donošenja Zakona o geološkim istraživanjima kao posebnog zakona kako je i u dosadašnjoj nacionalnoj legislativi bio slučaj“ (br. 1460 od 28.06.2011), uz punu podršku ovom stavu od strane krovnih strukovnih organizacija geologa Srbije – Srpskog geološkog društva i Društva geoloških inženjera i tehničara Srbije.

Oblasti koje geologija proučava daleko su šire od istraživanja i eksploatacije neobnovljivih mineralnih resursa, oblasti u kojoj se direktno sreću interesi geološke i rudarske struke i u kojoj postoji potreba za saradnju. Osim rudara, geološki stručnjaci usko sarađuju i sa stručnjacima drugih disciplina, posebno u oblasti građevinarstva, poljoprivrede, šumarstva, vodoprivrede, ekologije, geografije, biologije, hemije. Geološka istraživanja posebno su značajna u domenu zaštite životne sredine i projekti preventivne zaštite ili remedijacije zemljišta, stena, podzemnih voda, ne mogu se uspešno realizovati bez podloga formiranih geološkim istraživanjima. Da nije istraživanja geologa ne bi bio poznat stepen degradacije voda i zemljišta u okolini rudnih tela ili napuštenih rudnika. A kako bi znali šta i koliko imamo, šta pijemo, šta i kako da štitimo, šta da planiramo, ako ne istražujemo?

Jasno definisane razlike dve struke, rudarstva i geologije oduvek su bile uvažavane i na Rudarsko-geološkom fakultetu koji sa dva odseka i nezavisnim načinom njihove organizacije i sadržajem studija, funkcioniše kao praktično jedina visokoškolska organizacija u sastavu Beogradskog Univerziteta sa dva fakulteta pod jednim krovom. O multidisplinarnosti geologije jasno svedoči i činjenica da su njene uže naučne oblasti podeljene na oblast prirodnih nauka (fundamentalne, tradicionalne discipline) i oblast tehničkih nauka (primenjene discipline).

Od devedesetih godina prošlog veka naša država nažalost nije bila u stanju, ili nije želela, da ulaže potrebna sredstva u istraživanja svojih rudnih bogatstava, već je to prepustila inostranim kompanijama. I u njima su opet angažovani naši inženjeri koji su i definisali i okonturili nova rudna tela i u Jadru, i u okolini Bora, kao i na više drugih lokaliteta.

Što se tiče zakona koji treba ubuduće da reguliše oblast rudarstva u našoj zemlji biće neophodne određene promene i preciziranje uslova pod kojim se može obavljati „ekološko“ rudarstvo. Slično i sa „ekološkim“ geološkim istraživanjima. Da je to zahtevno i da može donekle umanjiti interes investitora zbog smanjenog profita svedoči i sadašnje stanje eksploatacije mineralnih sirovina u zemljama EU. Od nekadašnjih proizvođača prešli su uglavnom u kategoriju uvoznika u mineralnom sektoru, jer je u odnosu na profit prednost data zaštiti životne sredine. Međutim, limita za rudarstvo nema ako se budu poštovali novi propisi koji treba da uključe preciziranje sadržaja i zahteva studija uticaja na životnu sredinu pri rudarenju, visinu rudne rente u skladu sa iskustvima i praksom EU, kao i garancije u pogledu remedijacije terena nakon završetka eksploatacije. Takođe, propisi treba da uključe i obaveze rudarske inspekcije u monitoringu eksploatacije svih vrsta mineralnih sirovina.

Geolozi su neka vrste kolateralne štete koju je načinio „Rio Tinto“, ali je dobro što će se na ovom slučaju rasplesti i zamršeno klupko istraživanje (geologija) – eksploatacija (rudarstvo), koje je dodatno zakukuljeno nepotrebnim integrisanjem ova dva procesa u zakonskoj regulativi.

U čemu je greška kompanije „Rio Tinto“?

Dok je za istraživanja dobijena i potom obnavljana odgovarajuća dozvola, tzv. istražno pravo, ono ne daje pravo i na eksploataciju i nije se smelo pristupiti otkupu zemljišta i pripremi za rudarenje bez obezbeđenih dozvola.

Da li istražno pravo treba da podrazumeva automatizam u dobijanju prava na eksploataciju rude?

Nikako ne. Uslov mora biti zadovoljenje ekoloških i drugih zakonskom regulativom predviđenih zahteva.

Da li je onda država dužna da plati nadoknadu „Rio Tintu“ za izvedena istraživanja?

Ako ne odobri potrebne studije, a pre svega onu o uticaju na životnu sredinu, država ima pravo, kao i dužnost prema svojim građanima da se eksploatacija ne odobri. A da je teško, praktično i nemoguće da se takva dozvola u slučaju područja Jadra odobri svedoče dve činjenice: 1. U svetu nije razvijena i nigde uspešno primenjena tehnologija izdvajanja litijuma, kao i borata iz rudnog ležišta jadarita. Opiti na pilot postrojenju vršeni u Australiji u sedištu kompanije, teško mogu biti garancija očuvanja životne sredine u zoni iskopa rude kao i jalovišta formiranog za planirani volumen ekstrakcije stenske mase. 2. Zona rudnika je u slivu Drine, direktno naslonjena i u hidrauličkoj vezi sa podzemnim vodama Mačve, koje predstavljaju „izvorište regionalnog značaja“, što je prepoznao i postojeći, kao i nacrt budućeg republičkog Prostornog Plana. I više od toga, podzemne vode Mačve su naše prirodno blago za buduće snabdevanje vodom ne samo ovog regiona, već i Posavine i Beograda. A da je područje Mačve posebno osetljivo, dovoljno je da se pogleda Karta ugroženosti podzemnih voda Srbije koju su za potrebe Ministarstva zaštite životne sredine i prostornog planiranja, kao i republičke Direkcije za vode izradili upravo geolozi još 2010. godine. Cela Mačva sa Jadrom označena je kao zona veoma visokog stepena ranjivosti na zagađenje zbog velike poroznosti kako površinskog, tako i dubljeg visoko produktivnog vodonosnog sloja. Zagađena voda, sprana sa površine rudnog tela i jalovišta svakako bi lako prodirala u podzemlje. Dakle, ne prejudicira se odbijanje studije koju koordinira zainteresovana kompanija, ali je nju praktično nemoguće napraviti zadovoljavajućom u sadašnjim uslovima. Naravno osim ako u revizionu komisiju ne budu birani, i o studiji odlučivali ljudi „koji bi trebalo nešto drugo da rade“.

Šta da radimo sa milijardom evra koja će nam preostati? Ili bar 600 miliona evra što je suplus ako budemo ipak morali da kompenziramo kompaniju ako eventualnom arbitražom dokaže svoja ulaganja?

Uložimo u filtere na našim termoelektranama, toplanama i industrijskim postrojenjima, da ovaj narod malo prodiše svežiji zrak, uložimo u remedijaciju kontaminiranih zemljišta i šteta koje su već načinjene a jačanjem inspekcijskog nadzora sprečimo nove slučajeve, uložimo u tretman otpadnih voda i prevenciju zaštite naših izvorišta pijaćih voda i nova istraživanja, uložimo u znanje da nam se ne kopa i sagoreva blato umesto uglja.

Dakle gospodine predsedniče, nadam se da ćete ovu molbu uslišiti i ispraviti greške prethodnih administracija ko god u njima činodejstvovao. Za početak geolozima vratite nazad njihov zakon, a rudarima dajte njihov, nov. Verujem da se ovo može odraziti povoljno i na vaš rejting u delu javnosti.

Autor je profesor Rudarsko-geološkog fakulteta u penziji i predsednik Srpskog geološkog društva 2012-2016