Duboko poniranje u tajne muzičke umetnosti

… u utorak 8. oktobra u Velikoj dvorani Kolarčeve zadužbine, obeležava 40 godina svog izuzetnog umetničkog rada, posvećenog vrhunskom koncertiranju, ali i pedagogiji, dirigovanju i neumornom angažmanu u radu sa mladima.

NJegovi gosti na ovom koncertu biće ugledne internacionalne zvezde flaute – Jubin Kim iz Južne Koreje, prvi flautista berlinskog Koncerthausa i najmlađi pobednik Takmičenja u Ženevi, kao i Guoliang Han iz Kine, prvi flautista Kineskog nacionalnog simfonijskog orkestra i profesor flaute na pekinškom Centralnom muzičkom konzervatorijumu.

Mladi pak kineski pijanista Niu Niu, pravim imenom Žang Šengliang, rođen je 1997. takođe u porodici muzičara. Klavir je počeo da uči sa svojim ocem i već u šestoj godini održao prvi koncert. Sa osam godina upisuje se na Konzervatorijum za muziku u Šangaju, kao najmlađi učenik u istoriji ove škole.

Do svoje jedanaeste godine, postao je najmlađi pijanista koji je održao resitale u dvorani Santori hol u Tokiju i Nacionalnom centru za izvođačke umetnosti u Pekingu. Od svoje desete godine učio je u klasi Hung-Kuan Čena, najpre na Konzervatorijumu u Šangaju, a potom i na Muzičkom konzervatorijumu Nove Engleske u Bostonu, gde se preselio sa porodicom. Godine 2014. primljen je na DŽulijard školu sa punom stipendijom, gde je diplomirao 2018.

Ovog pijanistu poznajemo već sa njegovog nastupa sa Beogradskom filharmonijom 2014, tada pod upravom maestra Muhaja Tanga u Bramsovom Koncertu za klavir i orkestar br. 1. Ovom prilikom, Niu Niu na Bemus dolazi sa distingviranim pijanističkim repertoarom, koji će 15. oktobra, takođe na Kolarcu, svakako privući pažnju svih iskrenih ljubitelja klavira

LJubiša Jovanović i Niu Niu, predstavnici dve sjajne muzičke generacije na 51. Bemusu, podelili su sa nama neka svoja muzička razmišljanja i uspomene, specijalno za čitaoce Danasa.

* Vaša prva muzička uspomena iz detinjstva koje se sećate?

LJubiša Jovanović: Moj otac koji radi sa malim violinistima Jovanom Kolundžijom, Vesnom Stefanović…

Niu Niu: Jedno od mojih najranijih muzičkih sećanja iz detinjstva jeste ono kad sam se kao trogodišnjak popeo na klavirsku stolicu, otvorio neku knjigu za početnike i odsvirao je od početka do kraja. Moj otac, koji je bio profesor klavira, godinama kasnije rekao mi je da zapravo nisam ni imao pijanističku obuku pre te prilike, ali da sam uspeo da sve odsviram bez primetnih grešaka – što možda dolazi otuda što sam slušao časove koje je on držao drugim učenicima. Mislim da je nakon ovog događaja moj otac poverovao kako imam talenat za klavir i strast prema muzici, te je počeo da me i sam malo podučava ubrzo nakon toga.

* Šta smatrate ključnim događajem u životu koji vas je opredelio za karijeru profesionalnog muzičara?

LJJ: Bemus 1972, Berlinska filharmonija, Karajan. Jedna subota uveče na Kolarcu, Betoven V i VI simfonija i uvertira Koriolan, a zatim u nedelju u 11 pre podne Vagner. Nezaboravno, zbog tih koncerata se bavim muzikom! Flautu je svirao DŽejms Golvej!

NN: Rekao bih da je moj prvi samostalni resital koji sam održao kao šestogodišnjak, upravo taj presudni događaj koji mi je ulio veliku ambiciju da postanem profesionalni muzičar. Još uvek se sećam kako sam na tom koncertu svirao sonate Betovena i Mocarta, kao i različite komade Šopena i drugih kompozitora, a koncertna dvorana bila je prepuna, sa više od hiljadu gledalaca, koji su svi bili puni oduševljenja i nagrađivali me strastvenim aplauzima. Dok sam stajao na pozornici, osetio sam uzbuđenje i sreću kakvu nikad ranije nisam iskusio, a ta egzaltiranost i emocije koje sam uspeo da donesem svojim prstima, kao i velika količina energije koju sam uzvratno primao na bini, učinili su da definitivno odlučim kako ću biti koncertni pijanista celog života.

* Vaš najomiljeniji profesor i najomiljeniji kolega? I zašto?

LJJ: Imao sam sreću da godinama radim sa Orelom Nikoleom, jednim od najvećih muzičara 20. veka. Bili su to uvek dani totalne umetnosti koja prožima svaku poru bića i koja vas obuzima i nosi u najveće dubine ljudskog duha i humanosti. Uz njega su još i Kristijan Larde i Miodrag Azanjac oni pedagozi koji su mi dali duboki pečat u vladanju instrumentom i poimanju muzike.

Najbliži kolega sa kojim sarađujem je Guoliang Han iz Kine. Spaja nas višedecenijsko prijateljstvo i razumevanje na polju umetnosti, flautizma, ali i sasvim elementarnih stvari vezanih za jednostavnu svakodnevicu.

NN: Od najranijeg uzrasta učio sam kod mnogo različitih profesora, pa je zapravo teško govoriti samo o jednom od njih kao najdražem. Ali, ako već moram da to učinim, verovatno bih kao najomiljenijeg odabrao Hung-Kuan Čena, kod koga sam studirao više od 10 godina i koji je takođe bio moj nastavnik na DŽulijardu. On ima zapanjujuće veliku količinu znanja i uvek mi savetuje da isprobam različite mogućnosti u sviranju klavira, ali mi istovremeno daje i ogromnu količinu slobode u pogledu muzičke interpretacije, stalno me podstičući da otkrivam i potpuno razvijem svoje lične osobenosti. NJegove poduke mi pomažu da dublje razmišljam o muzici i uvek predano kopam unutar svakog repertoara, kao i da budem mnogo ozbiljniji i maštovitiji muzičar.

* Šta vas lično najviše zanima u muzici – određen kompozitor, žanr, neko neprolazno konkretno delo?

LJJ: Sve ono što omogućava duboko poniranje u tajne muzičke umetnosti. Sa godinama sve su mi bliži Bah i Šubert, njihovu muziku bih mogao da sviram i slušam svakodnevno. Bahove flautske sonate i Brandenburški koncerti, kao i Pasija po Mateju, Umetnost fuge i Muzička žrtva, predstavljaju za mene esenciju uzvišene muzike koja natkriljuje civilizaciju u kojoj živimo.

NN: Imam ličnu naklonost prema repertoaru ranog romantizma, naročito prema muzici Frederika Šopena, koji je jedan od mojih najdražih kompozitora, a čija sam dela i svirao i snimao od najranijeg doba – na primer, snimio sam i izvodio kompletne Šopenove Etide kad mi je bilo otprilike 12 godina. Osećam da on koristi relativno jednostavan muzički jezik da bi izrazio mnogo snažnije i složenije emocije. U stvari, za svoj nastup na Bemusu izabrao sam nekoliko Šopenovih kompozicija – nadam se da će i publika moći da oseti tu moju neizmernu ljubav prema muzici iz romantičarskog perioda.

* U kom pravcu se kreće muzika danas, po vašem mišljenju? Da li smatrate da je dobro što se klasična muzika sve češće u sadašnjici ukršta sa popularnom kulturom – kroz „crossovere“, imidž, životni i profesionalni stil?

LJJ: Za mene lično muzika se okreće sve više zabavi, brojni talentovani umetnici se lažno osmehuju, glumataju na sceni, a uz to često je i jedini cilj da se svira što brže i jače. Ako tome dodamo uzdisanja, provokativna oblačenja i ostale trikove, lako je razumeti nestajanje dubine umetničke misli. Razumem potrebu i pokušaj da se na taj način klasična muzika približi masama, ali me to ni na koji način ne dodiruje, jer jednostavno ne slušam takve stvari, dosadno mi je. Naravno, postoje i izazovni projekti koji uspešno sintetizuju klasičnu i popularnu muziku, ali mnogo ređe nego što se to prikazuje.

NN: Lično sam otvoren za sve načine koji bi mogli da pomognu promociji klasične muzike i zapravo sam već bio deo nekih crossover saradnji u svojoj karijeri. Na primer, učestvovao sam u poznatom projektu TV animacije u Japanu od početka 2017 – izbor muzike u ovoj animaciji u potpunosti je zasnovan na klasičnoj muzici, posebno onoj Šopenovoj, jer se priča i dešava oko Šopenovog takmičenja. Snimao sam kao jedan od glavnih likova i osećao da ovakva platforma i uzajamna veza muzike sa drugim vidom umetnosti može privući više publike da se zaljubi u klasičnu muziku, a meni olakšati da podelim svoju ljubav prema njoj sa još više ljudi.

* Da li vam je profesionalna karijera umetnika koji je stalno na putu ikada otežala privatni život, bila u nekom trenutku izvor kolebanja između vaše muzičke i privatne persone?

LJJ: Tajna života je pronaći partnera koji vam odgovara i koji je u stanju da skladno proživljava sa vama svet umetnosti. To svakako nije lako, ali je moguće. Imao sam retku sreću da pronađem takvu osobu. Zato nisam nikada imao nikakvu dilemu. Moj život čine svi aspekti umetnosti, muzike ali i moje porodice. Sinteza je potpuna i nepokolebljiva.

NN: Činjenica da sam umetnik koji je stalno na putu mogla bi da moj privatni život učini poprilično različitim od onog neke tzv. obične osobe. Međutim, nikad nisam osetio da me to umara ili da teško podnosim sve te stvari, jer zaista uživam da putujem ka onoj sledećoj destinaciji i neizmerno se uvek radujem što ću se sresti i nastupiti pred nekom publikom tamo, koja me je možda već čula ili do sad još uvek nije. U stvari, moj privatni život nije previše pogođen tim mojim putujućim stilom, jer i dalje mogu da uživam u hobijima – na primer da slušam pop ili EDM muziku na putu, bavim se sportom i gledam neke filmove.

* Šta biste nam konačno mogli reći o svom koncertnom repertoaru koji predstavljate na ovogodišnjem 51. Bemusu?

LJJ: Obuhvatio sam svoja omiljena dela, Koncert u de-molu K. F. E. Baha i Brandenburški koncert br. 4 i Umetnost fuge J. S. Baha, zatim saradnike koje izuzetno cenim – fantastičnu novu zvezdu flaute Jubina Kima, prijatelja poput Guolianga Hana i sjajnog violinistu i dirigenta Igora Grupmana, ali i svoje bivše i sadašnje studente – njih oko 80 – koji će se u okviru ansambla Flautino Lola klasik pojaviti sa svima nama na podijumu da zaokruže ovaj koncert! Biće i nekih iznenađenja, ali to ostavljam posetiocima koncerta da otkriju. Ponosim se svojim studentima koji žive i rade širom sveta i koji će doputovati ovom prilikom iz Norveške, Švajcarske, Francuske, Slovenije, Hrvatske i Crne Gore, da se nađu sa svima nama na podijumu Kolarca, našeg muzičkog svetilišta, hrama muzike! Ja sam bez sumnje veoma srećan čovek!

NN: Pored već ranije spomenutih Šopenovih kompozicija, na repertoar za ovaj koncert stavio sam i Betovenovu Mesečevu sonatu, i to u sam centar svog programa. Odabravši da je izvedem, nadam se da ću odati dostojnu počast 250. godišnjici Betovena, a zapravo će ova sonata biti uvrštena i na moj sledeći album, koji bi trebalo da bude objavljen početkom sledeće godine. Sve u svemu, dela koja sam ovom prilikom izabrao sva potiču sa liste mojih omiljenih kompozicija – želim da se moja strast i ljubav prema muzici prenesu preko njih čitavoj beogradskoj publici!