Ekološke posledice kineskih investicija

U najzagađenijim delovima Azije životni vek je skraćen za šest godina (Kina) i osam godina (Indija) sa kojima je Srbija po zagađenosti u istom rangu.1

Od posledica zagađenog vazduha godišnje nam umire 10-15.000 građana dok troškovi lečenja bolesti od posledica zagađenog vazduha iznose jednu milijardu evra.

Rešavanje problema zagađenja državu bi koštalo 2,4 milijarde evra. Ako se ništa ne promeni, tokom sledećih deset godina očekuje se da 150.865 građana Srbije (grad veličine Kragujevca) izgubi život usled zagađenja vazduha. Od ovog broja 75.261 građana se odnosi na Beograd.2

Postavlja se pitanje kada će Srbija biti spremna da postane član EU kada se zna da ova vlast proteklih devet godina nije uradila ništa da reši ekološke probleme? Srbija mora da ispuni sve ekološke norme iz Poglavlja 27 „Životna sredina i klimatske promene“ koje će nas koštati 15 milijardi evra (procena Evropske komisije).

Svakodnevne žalbe i upozorenja građana državi da nam najveći zagađivači poput termoelektrana u Obrenovcu, Lazarevcu i Kostolcu, petrohemijski industrijski kompleksi u Pančevu i Novom Sadu, kineskog basena Ziđin u Boru, kineske Hestil železare u Smederevu, hemijskog postrojenja u Sevojnu, fabrika cementa u Popovcu, Kosjeriću i Beočinu i drugi truju građane državu nikada nije ni interesovalo.

Podatak da 16 zastarelih elektrana na ugalj na Zapadnom Balkanu zagađuje isto kao 250 elektrana u EU takođe nije previše uzbudila državne institucije.

Zaposleni u najvećim zagađivačima ne shvataju da će im se životni vek skratiti za šest do osam godina ako nastave da rade okruženi zvanično najzagađenijim vazduhom na svetu!

U proteklih devet godina ništa nije urađeno u rešavanju ekoloških problema koji su se u međuvremenu dosta pogoršali, pa se Odbor za ekologiju i životnu sredinu u saradnji sa internacionalnim sekretarima SSP obratio institucijama EU koje su uputile pismo, potpisano od strane 26 poslanika Evropskog parlamenta, komesaru Oliveru Verheljiju u kojem traže da se obrati posebna pažnja na ekološke posledice koje su ostale iza kineskih investicija.

U svetu ovo predstavlja neviđeni skandal da EU više štiti interese građana Srbije od Vlade Republike Srbije čiji je to zadatak!

Rešenje je jednostavno. Kada bi inspekcije radile svoj posao, bez pritisaka vlasti, svaka kompanija bi poštovala ekološke propise ili bi morala da plati astronomske kazne i da prestane sa radom. Srbija je od ekoloških taksi u 2019. godini zaradila 85 miliona evra. Građani treba da odluče da li žele da im neko i dalje ugrožava živote njihovih najmilijih ili će da se pobune?

Autor je predsednik Odbora za ekologiju i životnu sredinu Stranke slobode i pravde