Foto: J. Patarčić/Danas
Atmosfera je teška. Mučna. Nastavnici razgovaraju sa decom, ali… Posledice ćemo tek videti, rekli su niški sindikalci tokom simbolične jednodnevne obustave rada u školama u Srbiji, isprovocirane tragedijom u beogradskoj osnovnoj školi „Vladislav Ribnikar“, 3. maja ujutru, kada je osumnjičeni učenik (13) iz vatrenog oružja ubio osam đaka i jednog radnika obezbeđenja, a ranio njih sedmoro.
Nepuna dva dana kasnije mladić U. B. (21) je u okolini Mladenovca, kako se sumnja, ubio osmoro ljudi, među kojima i jednog policajca, a ranio njih 13-oro. Državni zvaničnici su tu pucnjavu proglasili “terorističkim aktom”.
Obojica osumnjičenih su uhapšeni, a Vlada je usvojila deset mera koje je Aleksandar Vučić predložio kako se zločini “ne bi ponavljali”, među kojima i “razoružavanje Srbije”, oštriju kaznenu politiku, kontrolu izveštavanja medija i ograničavanje sadržaja na internetu za decu. Uz jednoglasni zaključak državnih zvaničnika da sistem “nije zakazao”, proglašena je trodnevna nacionalna žalost.
Po trgovima i ulicama Srbije od tada se mogu videti scene mimohod i paljenja sveća. Nude se besplatna psiholoških savetovališta svakome ko smatra da mu je to potrebno. Hiljade ljudi se okuplja u Novom Sadu, Nišu, Kragujevcu, Gornjem Milanovcu, Čačku, Zrenjaninu, Negotinu i drugim gradovima, kako bi odala pošta žrtvama. Predlozi za hitno sazivanje sednice Skupštine Srbije, hitan prekid školske godine, ostavke od predsednice Saveta REM do predsednika Srbije… stižu sa raznih strana.
Istovremeno, po sistemu famoznog efekta kopiranja (“copycat”), samo dan nakon tragedije u “Ribnikaru”, zabeleženo je 25 intervencija policije “zbog neodgovornog ponašanja omladine”, koja je imitirala ili podržala zločine. Mediji su zabeležili da su podrška masovnog ubistva ili pretnje da će ih sami počiniti stizali, uglavnom preko društvenih mreža, i uglavnom od mladih, iz Beograda, Novog Sada, Niša, Sremske Mitrovice, Rume, mesta kod Lebana, Novog Pazara, okoline Čačka…
Na ovaj način su svi oni, i ne hoteći, direktno ili indirektno, poručili bezgrešnom predsedniku i saradnicima da su im džaba tvrdnje da ni na koji način nisu odgovorni za nedužne ljude u kovčezima i eskalaciju nasilja u društvu.
I vrapci znaju da su institucije u Srbiji urušene, a da divljaštvo ove vrste datira od ratnih 90-tih, kada su bezmalo isti ljudi vladali Srbijom, pa do danas, kada se nasilništvo, bahatost i primitivizam promovišu od Narodne skupštine do provladinih taboida, a predsednik na “svojim” medijima satima drobi kako su pripadnici Belivukove grupe od ljudi pravili ćevape.
I šta je posle svega trebalo očekivati? Srbiju kao zelenu livadu punu cveća?
Više vesti iz ovog grada čitajte na posebnom linku.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
