Igra čekanja

Zakopana ispod događaja koji su usledili jedva da se i nazire priča o tome da je policija sastavila službenu belešku u kojoj se navodi da je generalni sekretar Vlade posredovao za račun ozloglašenog vođe navijača, pritom izvršivši uticaj na oštećenog da izmeni svoj iskaz u policiji. Fokus javnosti se nedopustivo kratko zadržao na ovoj priči, otišavši dalje za osuđivanim silovateljem, izborima u BiH ili pomeranjem fronta u Ukrajini…

Predstavnici vlasti su se u ovom slučaju upravo i oslonili na kratak životni vek istraživačkih priča i nemogućnost javnosti da razdvoji bitno od nebitnog. Iz tog razloga se niko od najviših predstavnika vlasti nije o slučaju Nedić ni izjašnjavao. Čekali su da prođe, znajući da je ovu priču jako teško zaspinovati u željenom pravcu.

Nemoguće ju je diskreditovati, pošto se temelji na službenoj belešci policije u kojoj se prenosi razgovor policijskih službenika sa oštećenim vlasnikom kluba Komitet. A pošto je stvar krajnje pipava, jer se tiče veza između predstavnika vlasti i kriminalne grupe okrviljene za najteža krivična dela ignorisanje je najoptimalnija taktika. Tim pre jer vlast, što direktno, što indirektno kontoilše lavovski deo medijske scene.

Činjenica da će ova priča da prođe, a da niko za njom neće ni da se osvrne, zapravo je najporaznija. To što je oštećeni rekao da ga je zvao generalni sekretar vlade, rekao mu da promeni iskaz i organizvoao sastanak sa nekim ko se sumnjiči da niz teških ubistava je strašno. To što nikoga za to nije briga – to je neoprostivo.

To praktično znači da više ne postoji priča koja je sposobna da ostavi bilo kakvo ulubljenje u javnom mnjenju, ništa što bi uzdrmalo medije, pravosuđe, opoziciju i građane…Nakon deset godina, vlast je uspela da zatvori sve pukotine. Poput crne rupe, njihovoj gravitacionoj sili ništa ne može da umakne. Pojedinčani incidenti poput objavljivanja ovog teksta će biti dozvoljeni, pošto suštinski ne dovode u pitanje funkcionisanje sistema.

Jer, ako napišeš priču o vezama predstavnika vlasti i kriminalaca, a niko je ne pročita – da li si je uopšte i napisao?