Ima li nešto trulo u SANU?

U tekstu se navodi namera rukovodstva SANU da „pomogne“ jačanju Odeljenja društvenih nauka, na taj način što će tom odeljenju „pridružiti“ po pet članova iz drugih odeljenja, pre svega iz odeljenja prirodnih i tehničkih nauka.

Odmah mi se nameće pitanje: zar se može „planirati“ broj akademika po odeljenjima, u najvišoj srpskoj naučnoj i umetničkoj instituciji? Valjda bi jedini i pravi kriterijum, pre svega izbora članova akademije, bio rezultat njihovih naučnih i umetničkih dostignuća, u svim oblastima ljudskog stvaralaštva?

Zar ne bi bila normalna procedura da se prilikom sledećih izbora za nove akademike SANU poveća broj primljenih kandidata iz oblasti društvenih nauka i time ispravi navodna neravnoteža u pogledu broja akademika iz društvenih i onih iz oblasti prirodnih i tehničkih nauka. I, gle, čudne li situacije u sadašnjoj strukturi članstva SANU: ovi poslednji čine oko dve trećine ukupnog broja akademika SANU, dok broj njihovih objavljenih naučnih radova čini samo jednu trećinu svih takvih radova u SANU. Kada još čujem da su i u našoj SANU akademici počeli da se dele kao „prijatelji i neprijatelji“, to me neodoljivo podseća na našu aktuelnu opštu političku i društvenu situaciju. Najzad, ne mogu ni da zamislim da bi se ovako nešto moglo da dešava u , na primer, Francuskoj akademiji nauka i umetnosti.