Ko sme, a ko ne sme da koristi žrtve rata za svoje delovanje?

Ostavite komentar Odustani od odgovora

1. @jelica zupanc

   Da pokušamo i vidimo kako moralno ispravan život funkcioniše.

   1. Žrtve bilo čega – posebno ratne – ne smeju se zloupotrebljavati. Kada se ide na njihova večna prebivališta, ili se to radi najčistijeg srca i pamteći lekcije koje je njihovo stradanje svima podelilo, ili se ne ide uopšte. Kada smo neiskreni prema sopstvenoj motivaciji za korak koji smo napravili, arogantno odemo na groblja prerano popunjena nedužnima i tamo nas sa pravom uoče i gađaju papirima i kamičcima; sa porukom: kako te nije sramota. Istina je tu jača od svih telohranitelja.
   2. Dozvolimo da nas greške i zavedenost iz prošlosti nečemu nauče, neprekidno budimo otvoreni za lekcije mudrih i miroljubivih ljudi. Jedini način za to je korektno razumevanje njihovih reči, iskustava i opomena. Takvi ljudi su veoma retki. Stoga, kada kažu, ne čine to jer im je dosadno. Odgovorno biraju vreme, mesto, način i svaku rečenicu. Potrebno je tako, na Balkanu i svuda. Način kako se nešto kaže podrazumeva da se o temi razgovora razmišljalo veoma dugo. Sagovornici nisu apologete nikakvog režima i političara. Oni imaju moralni autoritet i kredibilitet da podsete i upozore. Zlu ne trebalo.
   3. I opet ta prošlost. Ako smo već učestvovali/e u protestima, mitinzima, pisanju peticija itd, odlično za nas. Tu aktivnost moramo – jer težimo moralu i ljudskosti? – da održavamo. Da se uvek preispitujemo o mnogo toga, i da ne dozvolimo – danas, ovde, u ovim okolnostima – da prevrćemo ćurak oko stvari koje su bile i ostale ispravne. Na primer, da ćemo samostalno da mislimo; nećemo sada zaljubljeno braniti nešto što je oduvek bilo i ostalo odvratno – (ne)svesna podrška strašnom režimu koji nikako da se upokoji. Nećemo prebacivati neistomišljenicima badminton zbog Ćosića, jer to nije nikakva razonoda već (opet) podsećanje na ne baš savršene reputacije i pomenutog pisca i njegovih memorandumista, zbog kojih je premnogo nedužnih gadno završilo.
   4. Moralno ispravan život, najzad, znači i da ne treba da čitamo milione knjige koje će papagajisati da je zlo ‘banalno’; već poneku relevantnu knjigu o međusobnoj uslovljenosti građanske nezainteresovanosti za bilo šta osim ličnog komotiteta i – posledično – režima koji se hrani tom nezainteresovanošću da ugnjetava i iskorišćava narod(e).
   5.Uvek je i „simpatično“ i detinjasto (koliko god da je čovek star) tumačiti stavove drugačije od naših time što neistomišljenici veruju (?!) da su bolji od nas. Oni naprosto rezonuju drugačije. To je život u slobodi i toleranciji.

   Sa poštovanjem.

   1. @Vesna Mitić-Nedeljković. Kad neka logoreicna zamlata na jednostavno i direktno pitanje daje kilometarski opfuskatorski odgovo taj samo pokazuje da moral sa njim nema nista.

      1. @moral
         Zahvaljujem Vam na komentaru, i drago mi je da ste saglasni sa mojom procenom da protesti Jelice Zupanc zaista ničim nisu provocirani. Što je ne sprečava da svejedno pokuša da dokaže da je crno belo a belo crno. Srećom, pa su gospoda Puhovski i David svojim promišljenim prisustvom odavno cementirali poziciju mudrih ljudi.
         A ne, čekajte! Vi ste u stvari mislili da sam JA logoreična zamlata?! Moj tekst nije nimalo duži od teksta g-đe Zupanc, a svakako je smireniji i argumentovaniji. I dalje Vam zahvaljujem. Koje to beše pitanje? Nije ga bilo u protestnom pismu upućenom Danasovim sagovornicima…

      2. (prvi odgovor nije objavljen, pa evo drugog)
         Zahvaljujem Moralu na podršci i ohrabrenju. Još da je imao hrabrosti da napiše bar svoje ime… A da! Blesava ja! Pa poenta uvrede-u-pokušaju i jeste u anonimnoj hrabrosti… Moja pisana reakcija na tekst g-đe Zupanc nije duža od njenog teksta, a svakako je staloženija i argumentovanija.
         Moralu uvek želim da bude jači svakog dana. Osobi koja se predstavila kao Moral želim lep vikend na svežem vazduhu.