Svi su čuli za Hipokratovu zakletvu. Po njoj se ravnaju i prepoznaju je oni pravi, požrtvovani časni lekari koji zaslužuju duboko poštovanje i zahvalnost.
Ali hajde da se prisetimo razlike između HIPOKRATOVE i HIPOKRITOVE zakletve. Ovu drugu priznaje samo jedna endemska vrsta – Podmitljivi lekar (Primarius mitus).
HIPOKRATOVA ZAKLETVA
(ono što Podmitljivi Lekar izgovara)
1. U času kada stupam među članove lekarske profesije, svečano obećavam da ću svoj život staviti u službu humanosti.
2. Prema svojim učiteljima sačuvaću dužnu zahvalnost i poštovanje.
3. Svoj poziv ću obavljati savesno i dostojanstveno.
4. Najveća briga će mi biti zdravlje mog bolesnika.
5. Poštovaću tajne onoga ko mi se poveri.
6. Održavaću svim svojim silama čast i plemenite tradicije lekarskog zvanja.
7. Moje kolege će biti braća.
8. U vršenju dužnosti prema bolesniku neće na mene uticati nikakvi obziri, vera, nacionalnost, rasa, politička ili klasna pripadnost.
9. Apsolutno ću poštovati ljudski život od samog početka.
10. I pod pretnjom neću popustiti da se iskoriste moja medicinska znanja, suprotna zakonima humanosti.
11. Ovo obećavam svečano, slobodno, pozivajući se na svoju čast.
HIPOKRITOVA ZAKLETVA
(ono što Podmitljivi Lekar misli)
1. U času kada me baš nešto zabole za moju drndavu profesiju, obećavam da ću biti human prema sebi i sve stavljati u službu svog lagodnog života.
2. Čim ova gerijatrija sa klinike pomre ili ode u penziju, ja postajem gazda!
3. Naplaćivaću, vala, i svoj telefonski poziv!
4. Najveća briga će mi biti zdravlje onih koji mi još nisu platili.
5. Što se tiče profesionalne tajne, postoji tarifa i za to.
6. Održavaću svim svojim silama sve svoje veze, oplemenjene tradicionalnim čašćavanjem.
7. Moje kolege će postati oni koji jedni druge zovu “brate” ili “tebra”.
8. U vršenju moje dužnosti neće na mene uticati nikakvi obziri, vera, nacionalnost, rasa, politička ili klasna pripadnost, već ISKLJUČIVO količina para.
9. Od početka treba da je jasno da ljudi moraju da me APSOLUTNO ispoštuju da bih im sačuvao život.
10. Nema ŠANSE da radim za džabe, osim pod pretnjom oružja.
11. Sve ovo obećavam cereći se i pozivajući se na ono: Može odma’ da se recne, al’ prvo da zvecne!
Odlomak iz knjige Dragoljuba Mićka Ljubičića u izdanju Kreativnog centra (2007) objavljujemo uz dozvolu autora
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.