Sociološkinja Lela Vujošević Foto: Privatna arhivaU većini srpskih gradova su, i pored zabrane okupljanja i drugih preventivnih mera koje se na globalnom nivou sprovode u cilju sprečavanja širenja koronavirusa, a možda baš uprkos njima, organizovani javni dočeci Nove godine na trgovima, uz najpopularnije muzičke zvezde.
Ako izuzmemo Novi Sad koji je organizovao nesvakidašnji novogodišnji program obeleživši status nove Evropske prestonice kulture, za doček 2022. ne bih bila nigde drugde radije nego u Kragujevcu.
Sem što je Kragujevac, za razliku od nekih drugih gradova, bio pristojno i s merom okićen novogodišnjim ukrasima, na javnim mestima su se mogli čuti samo zvuci pop-rok muzike, i to vrhunski. Time je Kragujevac potvrdio identitet grada sa bogatom i interesantnom tradicijom rokenrola.
Međutim, izgleda da tu tradiciju bolje prepoznaju drugi, nego sami Kragujevčani. U studiji „Gradovi u potrazi za identitetom“ (2017), Kragujevčani su identitet svog grada prvenstveno referisali u odnosu na istorijski period prve polovine 19. veka kada je bio prestonica moderne Srbije, a potom kao grad automobila i Spomen parka Šumarice.
Delatni potencijal rokenrola koji je dobio novi zamajac od sredine 2011. pokretanjem rok festivala „Arsenal fest“, na prostoru Stare livnice i velikog dimnjaka koji pruža vizuelnu platformu, čak ni sredovečni ispitanici, kao najverniji poklonici rokenrola, nisu prepoznali.
Od ranih šezdesetih godina prošlog veka Kragujevac se razvijao kao grad rok gitare. Generacije mladih stasavale su uz zvuke bluza i roka u Domu omladine ili Velikom parku. Duh generacije „dece cveća“ obeležen je mjuziklom „Vrt“ koji je 1970. postavljen u Domu omladine, po uzoru na mjuzikl „Kosa“, samo godinu dana ranije premijerno izvedenom u Ateljeu 212.
Sedamdesetih nastaje legendarna grupa SMAK, čije su pesme i dalje nezaobilazne u mejnstrim kulturnom miljeu grada. U vreme kada su na subkulturnoj omladinskoj sceni još uvek dominirali hipici i hevi metalci, u januaru 1982. nastao je bend KBO, kao prva pank grupa u gradu i jedna od prvih u bivšoj Jugoslaviji, pa Saši Vujić Vuji, pevaču i gitaristi, čestitam jubilej grupe.
Devedesetih godina, kada u Srbiji nastupa proces marginalizacije rokenrola i ekspanzije turbofolka, u Kragujevcu se osnivaju rok grupe: Agata, Istok iza, Debela Nensi, Propaganda 117…
Ako zanemarimo rasprave oko toga da li je Miloševićev režim sistematski uništavao rokenrol kulturu ili se ona spontano gasila odsustvom kulturne politike i komercijalnim prelaskom roka na hibridne forme koketovanja sa etno muzikom i narodnjacima, ostaje činjenica da rokenrol među mladima odavno nije popularan. Istini za volju i na globalnom nivou se njegov potencijal umnogome istrošio.
U svakom slučaju, odličan novogodišnji koncert Kerbera na Đačkom trgu, kao i atmosfera u publici, govori da rokenrol ne gubi relevantnost. Kao ni duh Kragujevca kao grada rok gitare. Uostalom, i Gale iz Kerbera je na stejdžu izjavio da je od mnogih poziva za novogodišnji koncert izabrao Kragujevac, „na prvu“, upravo zbog tradicije rokenrola.
Rok muziku svira i sluša i prvi čovek grada, pa se možemo nadati da će ona naći mesto u kulturnoj politici grada i lokalnim narativima. Prošlo je vreme kada se rokenrol doživljavao kao prevratnički pokret, a možda i nije.
Autorka je sociološkinja iz Kragujevca
Više vesti iz ovog grada čitajte na posebnom linku.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
