foto (BETAPHOTO/SAŠA ĐORĐEVIĆ/DS)Otrcanost izreke da su mostovi tu da spajaju, a ne da razdvajaju najbolje se oslikava u Kosovskoj Mitrovici. Poslednjih decenija most na Ibru bio je poprište različitih sukoba, i Srbi i Albanci pamte incidente na ovoj de facto granici Južne i Severne Mitrovice.
Simbolika ovog mosta je snažna i za jednu i za drugu etničku zajednicu – nije on samo de fakto granica ova dva dela Kosovske Mitrovice, već i granica kosovskog suvereniteta. Otvaranje mosta zato za Albance predstavlja simboličko razbijanje otpora Srba potpunoj suverenizaciji severa Kosova.
Kosovski premijer Aljbin Kurti i više je nego svestan toga, pa na ovoj temi potencira baš u predizborno vreme, obraćajući se pre svega dijaspori, onima koji ne osećaju ekonomsku situaciju izazvanu Kurtijevom politikom.
Most se pak ne može otvoriti bez saglasnosti međunarodne zajednice, s obzirom da se na njemu nalaze pripadnici KFOR-a koji, sudeći po izjavama i saopštenjima iz Brisela i Vašingtona u kojima se insistira na tome da se ovo pitanje reši u briselskom dijalogu nemaju nameru da se odatle sklanjaju.
Kurti od svoje namere, makar tako govori, ne odustaje, a otvaranje mosta mimo zelenog svetla Zapada značio bi teško zamislivi sukob kosovskih snaga bezbednosti sa KFOR-ovim vojnicima.
Tvrdoglavost bi Prištinu skupo koštala, ali bi cenu ove jednostrane odluke pre svega platili već obespravljeni Srbi Kosovci.
Ranije jednostrane odluke Kurtijeve vlade, koja potpuno ignoriše briselski dijalog, ponašajući se kao da ne postoje nikakvi problemi koji se posredstvom Brisela trebaju rešiti, potpuno su zagorčale život Srba.
Usled ukidanja platnog prometa dinara i zatvaranja Pošti, Srbima je gotovo potpuno onemogućeno bilo kakvo poslovanje, pa je tako i kafić nadomak mosta koji je bio mesto okupljanja „čuvara mosta” dok su oni bili aktuelni, dobio albanskog vlasnika.
Dodajmo tome nameru Prištine da oduzme domove 150 srpskih porodica, bivših radnika Trepče, sa severa i dodeljivanje njih Albancima, prodaju kuće ubijenog Olivera Ivanovića, nedavno prefarbavanje srpskih nacionalnih simbola kod Trga braće Milić, i slične odluke Prištine, jasno je da na delu nije želja za integracijom Srba sa severa, već proces albanizacije severnog dela Kosova i Metohije, kao i sklanjanje simbola Srba i Srbije.
„Kurti nas izmešta u svakom smislu na teritoriju Srbije. Ako hoćemo lekove, moramo u Srbiju. Ako hoćemo svoj novac, moramo u Srbiju“, rekla je ovih dana analitičarka iz Mitrovice Milica Andrić Rakić.
Opravdana je bojazan da bi otvaranje glavnog mosta na Ibru, uz sve svoje posledice, dovelo do još većeg iseljavanja Srba sa Kosova i Metohije, te je ključna odlučnija reakcija međunarodne zajednice, jer manevarski prostor zvaničnog Beograda za zaštitu prava Srba Kosovaca gotovo da ne postoji.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
