Ovaj 5. oktobar – dan avionskih karata u jednom pravcu

Tada se dogodilo nešto nikada ranije viđeno u srpskoj istoriji. Suština tog događaja i svih demonstracija koje su mu prethodile i jeste bio da se nikada ne ponove.

Da od toga dana nezadovoljni narod može smeniti vlast, a da ne izađe u milionskom broju na ulicu i ono još važnije: da se na izlazak na ulicu radi iskazivanja nezadovoljstva ne gleda kao na protivpravno i protivustavno delovanje na koje se ima odgovoriti represijom i sankcijama.

Međutim, 5. oktobra 2024. godine, Srbija se sa nostalgijom priseća 5. oktobra 2000. godine, kao slavnog dana za koji je upitno da li se može ponoviti. Nakon 24 godine, aktuelna vlast najavljuje izmene Krivičnog zakona, gde između ostalog, priprema uvođenje krivičnog dela kojim će kriminalizovati pozivanje na javno okupljanje, čime izričito iskazuje gnušanje prema slavnom 5. oktobru i svim vrednostima koje on simbolizuje.

Pisao sam ranije, ali ću ponoviti. Godine 2018. Maja Gojković, tada predsedavajuća Narodne skupštine Republike Srbije, je pokrenula neku vrstu inicijative za utvrđivanje i vraćanje umetničkih dela i nameštaja (fotelja) nestalih iz Narodne skupštine prilikom ulaska demonstranata, 5. oktobra 2000. godine.

Gospođa Gojković, jedan od istaknutih predstavnika ovog, ali i „onog“ režima, slikoviti je primer kako i današnju vlast zanima jedino šta je 5. oktobar odneo, dok preziru i zanemaruju sve ono što je on doneo.

Peti oktobar je možda odneo nešto beznačajne imovine, ali je doneo nadu sa dna Pandorine kutije u bolje sutra, ovom narodu koji nije previše navikao na nadu. Odneo je kojekakve zadnjice navikle baš na te fotelje koje je narod odneo iz, pazi sad, Narodne skupštine, a doneo je premijera kakvom bi (i) danas pozavideo svet.

Doneo je premijera koji je morao biti likvidiran, jer bi u suprotnom ova zemlja postala zemlja nepodobna za one koji tlače i potčinjavaju, koji su večito iznad zakona i kojih se zakon previše ne dotiče.

Koji vole fotelje i koje duboko boli svaka bol naneta njihovim foteljama. Glavna opasnost za sve njih bio je „NJinjinj“, moja prva izgovorena reč, jer je svako malo odzvanjalo na televizoru „Đinđić, Demokratska“.

Peti oktobar 2000. doneo je osmeh i zagrljaj, neko jesenje sunce, kakvo nije zasijalo niti jedne jeseni pre, a ni posle u Beogradu.

Doneo je veru da je došlo vreme da na najvišim pozicijama budu oni najbolji i najpošteniji među nama. Doneo je veru u obrazovanje i spas koji će Srbiji doneti njena obrazovana deca.

Ovaj 5. oktobar nosi za sobom dane nasilja nad profesorima i učenicima u školama, dane u kojima su glasniji glasovi bahatih roditelja od glasa profesora.

Ovaj 5. oktobar je dan avionskih karata u jednom pravcu.

Dan kada će, kao i prethodnog i narednog dana, Srbija izgubiti svoje najpametnije.

Dan kada gubi svoja rečna korita, svoj čist vazduh, svoje šume i svoja sela. Onaj 5. oktobar je bio dan kome je stalo do svega onoga što Srbija ovog 5. oktobra gubi. Taj davni 5. oktobar nije mario za fotelje i slike koje je, uostalom, razdelio sam narod, jer je tom davnom 5. oktobru stalo baš do tog naroda.

Ovaj 5. oktobar jedino želi da povrati skupštinske fotelje koje mu je odneo 5. oktobar 2000. godine, jer ovaj 5. oktobar je dan u kojem fotelja vredi više od života, od omladine, od države.

Eto, ako još neko pita, zato se prisećamo nostalgično tog 5. oktobra 2000. godine.

Nikada neće biti važno šta je bilo posle njega. Da li je uspeo ili nije. Uspeo je.

Prošao je i završio se. Okončao se pobedom građana i otišao na počinak. Nije mogao 5. oktobar trajati nedeljama, godinama. Šta je došlo posle njega i ko je za to kriv, teško je utvrditi, ali je jedno sigurno: jedini on nije kriv.

Bio je to čestiti sudija koji je presudio moćnicima u korist naroda i pokazao da je uvek spreman da to ponovi, skupimo li dovoljno hrabrosti i smelosti da mu se obratimo.

Zato ga se tako nostalgično prisećamo, nemoćni i polumoćni danas.

Zato što je to bio poslednji put kada je ovaj narod verovao u vrednosti koje nadmašuju sve fotelje koje su toga dana nestale. I verovao je da nikada neće doći dan kao što je 5. oktobar 2024. godine, dan kada iz Srbije sve što vredi nestaje, a o(p)staju fotelje.

Autor je advokat

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.