Male duše leče komplekse velikim spomenicima

Šta bi se drugo moglo i reći na vest da će ogroman spomenik Stefanu Nemanji, visok 28 metara, delo poznatog ruskog vajara, biti postavljen na Savskom trgu, nasuprot stare železničke stanice, koja je, kao i Savamala, žrtvovana radi izgradnje Beograda na vodi.

I to samo da bi se udovoljilo megalomanskim idejama Aleksandra Vučića. Čiju samovolju će naša deca decenijama otplaćivati.

Ne ulazeći u procenu koliko je spomenik kao umetničko delo vredan, smatram da mu na Savskom trgu nije mesto.

Ko će poželeti da dođe na Savski trg samo zato da bi video džinovsku skulpturu?

Stara železnička stanica je zauvek zatvorila vrata.

Umesto nekada najprometnijeg trga, ostaće praznina sa Stefanom Nemanjom, zgroženim zbog ovoga što su Aleksandar Vučić i Goran Vesić napravili od Srbije, koju je on osnovao.

I sve to će ličiti na napuštene kulise  posle snimanja nekog filma.

Zar nije mnogo primereniji spomenik našem prvom zakonodavcu, caru Dušanu Silnom, koji je postavljen tamo gde mu je i mesto – ispred Palate pravde, da bi opominjao one koji žele da krše zakon.

Ne verujem da će strani turisti, na koje Vesić računa, imati želju da se strmoglavo spuste niz Nemanjinu ulicu, da bi se uverili da je jedan spomenik postavljen tamo gde mu nije mesto.

Sem ako im Goran Vesić (koji je srećan što je u prilici da realizuje ideju predsednika Vučića) ne obezbedi gondolu od muzičke fontane na Slaviji do Savskog trga!