A da li znate kad su rođendani Tome Nikolića, Borisa Tadića ili Slobodana Miloševića?

Ako neko kojim slučajem do sada nije znao da je 5. mart rođendan predsednika Srbije, od proteklog vikenda je saznao, hteo to ili ne.

Provladini i nezavisni mediji kao da su se utrkivali ko će da sakupi više klikova ili veću gledanost na rođendanu Aleksandra Vučića.

Dok su ga jedni hvalili i veličali kao najvećeg i najboljeg sina svih SNS narodnosti, drugi su nesvesno njegovom rođendanu davali na značaju time što su temu obrađivali fenomenološki, analizirajući poltronske naprednjačke postove po društvenim mrežama.

Isti je slučaj i sa 53 zapaljene baklje za 53. rođendan, za šta je sa dežurnim navijačima bio zadužen sin Danila Vučića kod spomenika „Večna vatra“ (to je onaj spomenik žrtvama NATO bombardovanja na kojem su uklesani stihovi koje je odabrala Mirjana Marković, supruga Slobodana Miloševića).

Do sada su svetske institucije način upravljanja Srbijom nazivale hibridnim režimom – kombinacijom autoritarne vladavine i demokratije, u prenesenom značenju vid nekakve poludemokratije sa prividinim, ali ipak ne potpunim slobodama.

Možda se ova formulacija promeni sada kada svi znamo kada je velikom vođi rođendan, što je privilegija samo diktatora i autokrata, od Josipa Broza Tita, Fidela Kastra, pa do ovih današnjih: Vladimira Putina, Kim Džong Una, Si Đinpinga… Ko zna kad je rođendan Džou Bajednu, Olafu Šolcu, Rišiju Sunaku, Emanuelu Makronu?

Da li vam nešto znače datumi: 15. februar, 15. januar, 19. decembar, 20. avgust… Možda bi trebalo da vam znače, to su rođendani Tomislava Nikolića, Borisa Tadića, Milana Milutinovića, Slobodana Miloševića…

Poslednji Dan mladosti održan je 25. maja 1987. godine kada je Štafetu mladosti na stadion „JNA“ (danas samo stadion Partizana) simbolično donela Rajmonda Borošaj, učenica iz Gnjilana.

Pošto je predsednik Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije već počivao u Kući cveća, štafetu je u njegovo ime primio predsednik Saveza socijalističke omladine Jugoslavije Hašim Redžepi.

Zanimljivo je i da se Štafeta mladosti od 1945. prvobitno obeležavala kao Titov rođendan, pa je na zahtev doživotnog predsednika Jugoslavije praznik 1957. promenjen u Dan mladosti. Možda je red i da onaj koji voli da se smatra naslednikom Tita (mada još nije ni do kolena po gradnji infrastrukture) smisli šta bi umesto rođendana mogli da proslavljamo 5. marta.

Možda bi taj dan mogli da proglasimo Danom odricanja od demokratskih ideja 5. oktobra, Danom pokušaja povratka u jednopartijski sistem, Danom srpske autokratije, Danom srpskog poltronstva i ulizištva… Ideja ima mnogo, čak i previše za jedan rođendan.

Autor je urednik u Danasu.

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.