A „mens sana“?

Sećate li se replike iz filma Tito i ja kada mali Zoki opisuje reakciju svog teče na rupe nastale u zidu koje je taj mali napravio jedući malter i kaže: „Na njega inače čudne i neobjašnjive poruke ostavljaju jak utisak.“ Takav je i naš narod. Izbor za pesmu za Evroviziju to i pokazuje. Pesma ima nešto, ali to je samo zato što siguran sam, iako nisam gledao tu manifestaciju, ostale nemaju ništa, ili imaju i previše onog već mnogo puta čutog.

Realno, da nije za Evroviziju, prošla bi ispod radara i onih koji se inače „lože“ na takve forme…. nečega što ne znam kako da nazovem. Ovakve tvorevine u svakoj umetnosti bile su uvek pribežište za ljude bez stvarnog umetničkog dara, ali s velikom željom da budu umetnici.

Ako je naša predstavnica htela da bude politički angažovana – nije!

Ako ste pomislili da se narod promenio, sačekajte 3. april! Realno to, a ne neka Beovizija (Ko to gleda? Ja, recimo, gledao Kesića…) biće pokazatelj kako stvari u našem društvu stoje.

Ako mislite da je originalna, videćete da nije. Biće na Evroviziji ove godine ovakvih performansa mnogo. I naša Konstrakta će biti brzo zaboravljena (bar s ovom pesmom, dok ne prevari publiku nečim sličnim).

To što nema mnogo smisla je dobro – pravi predstavnik naše zemlje; ili loše – naši glasaju za ono što nema smisla?

I znate šta je Zoki hteo da kaže za svog teču onim rečima? E, pa razmislite….

P. S. sve je ovo počelo kad je „Novi talas“ prošao kao nešto vredno… Sad, izvolte!

Autor je profesor srpskog jezika i književnosti