Ukusi, pa i muzički, jesu različiti, ali su kriterijumi valjda uvek isti, pa u tom kontekstu Karleuša ostaje Karleuša. I dok njen, od strane organizatora, lokalne vlasti (ne)najavljeni novogodišnji koncert u Kragujevcu već nedelju dana potpaljuje duhove sa svih strana, potežu se brojna pitanja, nekako se od drveća ne vidi šuma.
Sam izbor umetnice, podržavateljke i miljenice vlasti ide njima na dušu ali, da se ne lažemo, nisu ni ranije u Kragujevcu o novim godinama i drugim praznicima, feštama i panađurama baš nastupali neki žešći opozicionari i disidenti. I, ne samo u Kragujevcu.
Pitanje je da li u ovom trenutku uopšte treba nešto slaviti, a ne ko je „izvođač” praznično-estradnih radova. Što, je l bi bilo bolje i lakše pa i da je sam AC/DC? Kragujevačka vlast ima pravo da se ne solidariše sa žrtvama tragedije u Novom Sadu i njihovim porodicama. To, možda nije ljudski i lepo, ali nije ni nezakonito. Po tom pitanju su se već isticali rasvetom i vatrometom. Tu je i floskula „da život ide dalje” i nezvanična nacionalna himna „jači smo od sudbine” argument čvrst poput onog „da pravda uvek pobedi silu”.
Ratuje se tastarurama. Rok muzičari se bune, potpisuje se peticija, J. K. im u svom stilu odgovara. To je njeno pravo.
Nije ni najbitnije da li se ovaj hepenig plaća iz budžeta ili ne, ili će se odvijati na trgu „kod Krsta”, kod „Putnka”, kod „tri prsta”… već što je u pitanju izvođačica koja se bavi „prebrojavanjem krvnih zrnaca”, nacionalnom (ne)pobodobnošću i ne libi se da te svoje estetsko-etičke svetonazore javno podeli. Ma, kakvi.
A, šta je loše biti Rumun? Ako to sagledavamo čisto nacionalno njima je zapao Ežen Jonesku, a nama se zalomila Jelena Karleuša. Pa vidite ko je kako prošao. Ali, da li takva osoba treba da Kragujevčanima uveliča novo leto. Ne mislim na Joneskua.
Nekako su organizatori smeli s uma da je pre samo nekoliko decenija u Šumaricama streljan čitav naš grad samo zato što su „organizatori” tog dešavanja procenili da nemamo dovoljno, po njima, „ispravnih krvnih zrnaca”. Moglo im se. Takvo je vreme bilo. Te jeseni 1941. godine Kragujevčani nisu mogli da biraju da li hoće ili neće da budu izvedeni na stratiše. Danas bi lokalne vlasti mogle malo da proberu i porazmisle. Ili to više nije ni važno u nekadašnjem „gradu stradalniku”.
Ako nastupi u Kragujevcu 31. decembra Karleuša nas neće uvesti samo u novu godinu već i u jedno novo doba. Ono, u kome smo, na žalost već bili.
Kada je istorija u pitanju uvek ističemo kako nikada od svih komšija jedino nismo ratovali sa Rumunima. Možda je vreme da i tu „nešto preuzmemo” i „promenimo”. Povodom društveno-političkog angažmana Jelene Karleuše reagovale se manjine, rumunski ambasador pa i sama viša instanca vlasti. Ministar za ljudska i manjinska prava Tomislav Žigmanov javno je osudio Karleušinu izjavu. A, on baš i nije neka opozcija.
Svi su se oglasili sem kragujevačke vlasti. Oni mudro ćute, ili se prave glupi. Mada, možda i ne moraju mnogo da se „prave” po tom pitanju. A, možda ljudi jednostavno prezauzeti organizovanjem takvog spektakla nemaju vremena za ta „sitna crevca”.
Možda baš sad merkaju mestašce za drage pobratime iz bratskog grada Piteštija u Rumuniji. Da bolje vide koncert. Ako i ne dođu, mogu neki drugi put, umesto u Šumarice da ih odvedu na poklonjenje i hodočašće na mesto Karleušinog koncerta. Pobratimstvo nije ptica…
Pred veličinom Karleušinog nastupa zaboravilo se nekako na sva ona neraskidiva prijateljstva još od 1971. godine, pomoći u najtežim godinama, gde su deca letovala tokom sankcija, podrške tokom NATO bombardovanja… Umetnost je uvek izad politike.
A, pobratimi iz Piteštija, ako ikada više i svrnu ovde, mogli bi samo da duboko uvuku šlajmaricu i „ispale” na zgradu Gradske uprave onaj prepoznatljivi parlamentarni brend poslanika Milenka Jovanova. I, ko bi im nomalan zamerio.
Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.
Više vesti iz ovog grada čitajte na posebnom linku.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.