A sad redigujete tekst?

A i agencije su objavile da će Fijatovi pogoni u Italiji, zbog smanjenih porudžbina, obustaviti montažu vozila na dve sedmice, počev od 22. februara. Dakle, već sam se ovde mučila s tim ugovorom Vlade Srbije sa Fijatom, pa se stalno spremam da proverim da li se poštuje taj ugovor, u kome na mestima kad je najlepše, stoji zagrada, a u zagradi: nastaviće se posle reklama. Tako sam barem ja protumačila tako često korišćenu zagradu, a u njoj – redakcija teksta, umesto brojke koja nas baš zanima. Samo me malo manje nerviraju formulacije obaveza, obavezno onih partnerovih, koje počinju sa – čim bude izvodljivo – što je čini mi se jednoj pravnoj formi kakav je ugovor skroz neprimereno. Kako javljaju mediji Fijat, možda, kašljuca u Italiji, a kod nas, po principu ima se može se, cveta. Ali, ugovor do dana današnjeg nije redigovan, sve je još dosta rastegljivo i podložno daljoj redakciji. Prema podacima Agencije za privredne registre, Republika Srbija je u zajedničko preduzeće Fijat automobili Srbija uložila 49 miliona evra nenovčanog i 726 miliona evra novčanog kapitala, a Fijat nešto malo manje od 100 miliona evra novčanog kapitala. O svemu računa vodi Upravni odbor koji čine pet Italijana, a od naših državu predstavlja Biserka Jeftimijević-Drinjaković, naravno, a Mlađu Dinkića, Luka Andrić. Kad Nebojša Ćirić ne može da stigne. Poštuje li se 29. septembra 2008. godine potpisani ugovor između Vlade Srbije i Fijata? Pravo da vam kažem: (radakcija teksta)

GAZELA: Da je ovo neka druga zemlja, za Milutina Mrkonjića bi bilo bolje da je pala Gazela nego što je šopio novinara. Ali da je ovo neka druga zemlja, Milutin Mrkonjić, ni lud, ne bi živeo ovde. Samo bi mu to falilo. Ovako, svi su tačno tamo gde im je mesto: i Mrkonjić i Gazela i novinari. Uostalom, čim je Mrkonjić napravio taj incident koji njemu liči na milovanje, a milovanom na šamaranje, javnost je zaboravila oko čega su se u stvari podžaveljali. A možda nikoga i ne zanima šta je bilo u sred srede. Beograđani su mrtvi hladni reagovali na objavu da je Gazela napukla, i na još skandaloznije objašnjenje da će sve to, koliko već juče, biti zalečeno jednim šrafčićem, samo neka oni nastave preko Gazele, hrabro, polako i bez brige. A da su bili pametni da blokiraju sve beogradske mostove dok im neko stručan i nezavisan ne objavi da li im je glava svakoga dana u tobri ili im je torba u glavi, pa ih, kad god im konkurentska partija makne, stvarno ili samo politički, profitabilan poslić, političari najstrašnije zastrašuju i lože na konkurenciju. Sad se po Beogradu priča, da Gazelu ne drma samo međustranački dvoboj za infrastrukturni primat, niti samo konkurencija koalicionih stranaka, nego i konkurencija beogradskih mostova. Gazela je Mrkonjićev resor, most na Adi – Đilasov. Mada je sve to nekako povezano, zamršeno i skandalozno podjednako. A najslandaloznija je naša poniznost pred Evropskom bankom o obnovu i rekonstrukciju, koja nam propisuje koje cveće treba da mirišemo izvečeri, ako smo radi da nam oni pozajme koji miliončić. Ima ih koji misle da je to u redu. Ja ne mislim. Tim pre, što su Dinkić i drugovi za tuđih više od milijardu evra (od Mobtela) svojevremeno kupili svoju vlast, a mi se sad ponižavamo za desetak miliona i šipčimo preko mostova glavnog grada pod punom ronilačkom opremom, zlu ne trebalo. Od onih tuđih para, nešto preko milijarde evra, za infrastrukturu je potrošeno koliko i za rezerviste. Koju nacionalnu, a koju ekonomsku politiku vodi ova vlada? Ja ću da vam kaže: (redakcija teksta).