A „sensum communem“?

Nije pobednica pobedila taj vašar. Samo nam je ponudila svoju varijantu istog. Znate, ako se uhvatite u kolo, ne možete u njemu igrati tango. Morate se prilagoditi ritmu koji je dominantan. To uključuje i da istrpite tužbe poznatog folkera, arhetipa vremena u kojem živimo. Šta radite u takvom društvu? I dalje mislim da čudne i neobjašmjive stvari na neke naše ljude ostavljaju jak utisak. Mnogi, kojima se pobednička kompozicija ne dopada, ćute! Verovatno misle: „ima tu nešto, ja ne razumem, neću da ispadnem glup“.

Ima tu nešto… Ali najviše uzajamne podrške poznanika i prijatelja koji glasno, bez ustručavanja, agresivno nameću maglu kao zdrav vazduh. Već viđeno. Tako su i
školski drugari vedeta novog talasa, kad su došli u posed medija, počeli svoje vršnjake da veličaju u legende.

Nego, primedbe upućene na moj prošlonedeljni tekst se sastoje u sledećem: zar profesor srpskog ne razume poentu pesme?! Najpre, redakcijsko pravilo je da se u rubrici „dijalog“ autori potpisuju i zanimanjem (budući da su u pitanju uglavnom anonimni ljudi). Međutim, nije moje zvanje jedino što mi dozvoljava da iznesem svoje mišljenje, niti je glavni argument. Ako se, pak, već prozivam za stručnost, onda, moram reći sledeće: Razumem ja poentu pesme! A, vi? Ne, poenta pesme nije da umetnik mora biti zdrav i da je strašno to što nema zdravstenu knjižicu! Bar se nadam da nije! Davno je veliki pesnik ironično rekao da prihvata „veliku“ misao budućih poeta kako jedan nesrtećan čovek ne može biti pesnik. Ova, zvanična poenta naše predstavnice, bila bi još banalnija i besmislenija, nego „velika misao“ koja je ubrzo po lansiranju pala u vodu.

Poenta… Znate, svaka STR ima natpis: „radno vreme (npr.) 8 – 20 č. Ovo je jaka poenta. Znači da, ukoliko dođete u 20.15 nećete biti usluženi. Ali to nije poezija, zar ne? Pogotovo je čudno ako, kako mnogi vole da naglase, višeslojna pesma, ima jednu poentu… Ili nije? Lični osećaj (e, sad se pozivam na zvanje i znanje, pa i iskustvo) mi govori da je dve trećine teksta napisano iz zezanja…što i nije tako loše. Provokacija kao poenta? Lepo, ali već viđeno. Kao i performans koji podseća na onaj M. Abramovič s češljnjem kose i uzvikom. „umetnica mora biti lepa“! Originalno za Beoviziju, ali….Beoviziju! Ne bih dalje o tome.

Poenta pre mogu biti poslednji stihovi izrečeni na latinskom, koje mnogi ne razumeju… Ali, pustimo to- i tekst, i performans. i muziku…Sve je to u redu, mada može bolje, Setimo se reči Ramba Amadeusa: „Ne filozofiraj, Rambo, no napravi hit“. Na ovo su mnogi umetnici zaboravili- napravi nešto što će da pogodi (hitne) posmatrača bez ubeđivanja i agresije kao predostrožnosti. I Rambo je bio na Evroviziji, s konceptom (više nego pesmom), samo što je njegov koncept bio jači.

I da se vratim na reakcije…. Napao sam- napadnut sam. Nema tu ljutnje! Bar sam birao reči… Čak i od jednog poznatog radio voditelja…. Začudio me, o.k. je tip, ali dešava se i najboljima…valjda.

Autor je profesor srpskog jezika i književnosti