„Aca Srbin“ i nemačko-francuski sporazum

Međutim, zastupnici takve teze previđaju činjenicu da je „Aca Srbin“ primarna opasnost za liberalno-demokratsko usmerenje Srbije. Ili još bolje, oni ne shvataju da poziv za prihvatanje pomenutog papira, u suštini, ojačava poziciju Aleksandra Vučića, koji je oličenje ekstremnog antizapadnjaštva.

Ovo poslednje nije jasno samo onima koji ili nemaju elementarni uvid u samu bit liberalno-demokratskog sistema ili pate od slepila političke naivnosti. Njegova dugogodišnja vladavina je eklatantan primer razaranja svakog vida proceduralne demokratije u ime uspostavljanja bezobzirne suverene diktature u kojoj su suveren i diktator objedinjeni u istoj ličnosti.

Jednostavno, on je u bukvalnom smislu zgazio podelu vlasti kao temeljni uslov postojanja pravne države prigrabivši sve tri grane vlasti u svoje ruke. Nužne posledice toga su medijski mrak kao najtmastiji u modernoj istoriji Srbije, uključujući tu i period komunističkog kvazisamoupravljanja; stvaranje mafijaško-kompradorskog kartela koji je opljačkao građane Srbije čiji ogroman deo živi u dubokom siromaštvu; raspad obrazovnog sistema i unošenje podaničkog duha u najviše obrazovne institucije, uključivši i SANU posredstvom razmaha korupcije; uspostavljanje sveopšte pravne nesigurnosti, uključivši arbitrarna hapšenja; i napokon totalni krah njegovih tajnih pregovora u vezi sa sudbinom Kosova.

Ako se sve ove nesporne činjenice imaju u vidu, može se reći da je on svojim teatralnim kvazipatriotizmom utilitarnog tipa ponizio Srbiju kao nijedan dosadašnji državnik u njenoj novijoj istoriji. Pod njegovim vođstvom nenormalno je postalo normalno. On je u najvećoj meri ogadio parlamentarni sistem građanima Srbije.

Iz dosad navedenog izvesno je da samo njegov pad sa vlasti može otvoriti nadu u liberalno-demokratski razvojni put Srbije. Ne može se istovremeno biti za Autokratu i za liberalno-demokratski uređenu Srbiju. Na čelu sa Vučićem Srbija, sa Kosovom ili bez njega, ne može biti ni u kom slučaju demokratski uređeno društvo. Velika je iluzija da se njegov autokratski duh, vođen razobručenom voljom za moć, može promeniti.

Stoga oni koji se zalažu za potpisivanje nemačko-francuskog sporazuma (u koji niko nema iole precizniji uvid) podržavaju, svesno ili nesvesno, antizapadni sistem. Vučić želi da obezbedi što širu podršku pomenutom tajnom sporazumu jer samo samo tako može opstati na vlasti, i to unedogled. Uostalom, postojeća vlast će – to je sasvim sigurno – potpisati taj papir jer će u protivnom pasti. Čemu onda želja navodno liberalno nastrojenih snaga da joj se pridruže, pogotovo što će ona to opravdavati tragikomičnim objašnjenjima, u želji da prikrije svoje prave motive.

Da ne bi bilo nesporazuma, ja Zapad ne tretiram kao geografski pojam već kao sinonim za liberalno-demokratski sistem. Isto tako, odlučno odbacujem eventualni ulazak Srbije u Putinovu evroazijsku uniju, jer bi tako naša zemlja bila nezavisna u meri u kojoj je to Belorusija. Kao što sam se kritički odnosio prema svim tzv. humanitarnim vojnim intervencijama NATO snaga, tako se kritički odnosim i prema ruskoj vojnoj intervenciji protiv Ukrajine, jer nijedna od tih intervencija nema nikakvo uporište u međunarodnom pravu.

Uz to, smatram da ne treba trpati u isti „koš“ etnonacionaliste i pobornike očuvanja teritorijalnog integriteta države. I na kraju bih naveo duhovitu opasku glavnog urednika Danasa: J***š Kosovo, sačuvaj Vučića.

Autor je filozof

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.