Aca Srbin i radikalski zmijarnik

Na mesto gradonačelnika Beograda postavljen je čovek za koga niko nije glasao ali mu je samodržac mnogo pre izbora, obećao mesto prvog čoveka glavnog grada, ako svoju „kombi“ stranku utopi u njegovo udruženje zvano SNS.

Profesor Vladeta Janković kandidat tzv. opozicije za gradonačelnika, za koga je glasao najveći broj Beograđana izašlih na Izbore, nije bio na konstitutivnoj skupštini, ali je izneo neoborive podatke da su izbori pokradeni. U znak protesta podneo je ostavku na odborničko mesto.

Drugih protesta zbog utvrđene krađe nije bilo, ako se ne računa govor književnika Dejana Atanackovića koji je novu vlast nazvao okupatorskom, zbog čega mu je predsedavajući isključio mikrofon i oštro ga ukorio.

Bio je to još jedan eklatantan primer i dokaz da je najbolji učenik ratnog zločinca Hulje Šešelja, „Aca Srbin“ pretvorio Beograd i Srbiju u jedan veliki radikalski zmijarnik. U njemu se pljačka, ubija, diluje droga i tajno prodaju javna i državna imovina, dok se država u bukvalnom smislu raspada a lobotomirano pocepano i depolitizovano društvo sve to u očaju samo komentariše ili kritikuje na društvenim mrežama. Vlast je kriminalizovana do te mere da samodržac sve teže uspeva da kontroliše sve te kriminalne gangove koje je sam stvorio.

On nije predsednik države, on je šef podzemlja koje vlada Srbijom. Na to je ukazao i nekadašnji načelnik policije Dejan Milenković, kada je za kriminalce i ubice Saleta Mutavog i Velju Nevolju, u svom službenom bloku napisao: „Državni projekat“.

Sve češće, do grla uvaljen u to gangstersko ludilo, „Aca Srbin“ lupeta čiste gluposti. NJegova je odluka da Srbija glasa za osudu ruske agresije na Ukrajinu u Ujedinjenim nacijama ali i da ne uvodi sankcije Rusiji.

Živeli bismo deset puta bolje kad bi uveli sankcije, kaže samodržac, ali to nije u našem nacionalnom interesu. Naravno da nikakve to veze nema sa srpskim već isključivo sa njegovim interesom. Da je klupko kriminala u samom vrhu vlasti i da su koreni zločina i kazni koje Srbija živi evo već tri decenije, u direktnoj vezi sa ratnom i nasilničkom politikom svojih vlastodržaca, dokazuje ovih dana Vučićeva obožavateljka iz policije Srbije Dijana Hrkalović.

Optužila je u jednim novinama bivšeg ministra policije i aktuelnog ministra vojnog, inače Vučićevog kuma Nebojšu Stefanovića, da je zajedno sa Veljom Nevoljom izmislio aferu Jovanjica samo da bi okaljao braću Vučić. Stefanović me je toliko maltretirao da sam jedva preživela posle sedam operacija izazvanih stresom.

Sve je dakle manipulacija ili što bi Krleža rekao, sve je laž. Evo zašto? Optuženica je iz stranke SNS i ministar koga napada je iz stranke SNS. NJen advokat je, kao predsednik Odbora za pravosuđe Skupštine Srbije, iz stranke SNS i na kraju da ne zaboravimo, radi se o Vučiću predsedniku stranke SNS.

Da je to velika igra „Ace Srbina“, kojom skreće pažnju građanima sa svakodnevnih muka izazvanih galopirajućom inflacijom, dokaz je ova njegova izjava: „Prisluškivan sam 1800 puta. Verujem državi. Uradiće svoje.“

Na koju to on državu misli kad je u Srbiji uništio svaki atribut državnosti i sve institucije su pod njegovom direktnom kontrolom. Za njega je parlament ona rusko-srpska čerga, ono ruglo koje mesecima stoji ispred ulaza u Dom narodne skupštine pod nazivom „Privremena skupština naroda dostojnog Srbije“, ma šta to značilo.

A za to vreme zgrada Skupštine je zaključana i otvorena je samo jedanput da bi on predsedničku zakletvu položio pred davno raspuštenim sazivom Skupštine, i tako nastavio svoje samovlašće.

Dozvolio je da Vlada u tehničkom mandatu donese diskriminatorsku uredbu prema svima nama građanima Srbije, tako što je donela odluku da subvencioniše sve poslodavce koji zapošljavaju novonastanjena lica, čitaj izbeglice, uz uslov da neto plata bude najmanje 212.000 dinara ili oko 1800 evra, naših para iz budžeta Srbije.

Eto dakle šta radi vlast čoveka kome se klicalo „Aco Srbine“ a koga sada zovu i Aleksandar Raskoljnikov po tome što je novinarima hteo da pokaže koliko poznaje rusku književnost pa je Natašu Rostovu iz Tolstojevog „Rata i mira“ nazvao Natašom Raskoljnikovom koja kod Tolstoja ne postoji. Postoji Dunja Raskoljnikova u „Zločinu i kazni“ od Dostojevskog.

Aleksandar Vučić na vlasti je naš zločin i naša kazna prema svim budućim generacijama ne računajući naravno decu tih novonastanjenih lica kojima nepostojeća vlada daje naš novac iz budžeta. Nažalost, matica njegovog kriminogenog samovlašća, ta nabujala reka verbalnog, fizičkog, pravnog, političkog i svakog drugog nasilja, ruši sve pred sobom, uništavajući same korene srpskog naciona i srpske državnosti.

Autor je novinar