Advokat koji je branio evropsku i prozapadnu Srbiju

Joksimović je u više mandata bio poslanik u Skupštini Kraljevine Jugoslavije, a kao predstavnik demokratske opozicije u Privremenoj Skupštini Jugoslavije 1945. godine predložio je usvajanje Zakona o slobodi od straha i Zakona o pravima građana kod vojnih sudova.

Komunisti su se plašili i mrtvog Dragića Joksimovića. Kad je umro, u sremskomitrovačkom zatvoru nisu dozvolili njegovoj supruzi da preuzme telo, s obrazloženjem „da još nije izdržao trogodišnju kaznu zatvora“. Ubijen je posle provedenih 775 dana na robiji, u času kad mu je ostalo još 290 dana kazne koju je mrtav do kraja morao da „odsluži“ na groblju u zatvorskom krugu. O strahu Brozove vlasti govori i to da nisu dozvolili nikome da prisustvuje sahrani ovog izuzetnog pravnika. Dvojica rođaka koji su se, ipak, ohrabrili da dođu na poslednji oproštaj takođe su završili iza rešetaka.

Advokat Joksimović je zastupao generala Mihailovića, ali je istovremeno branio i pravdu, principe, ljudska prava i demokratske vrednosti. Branio je srpski narod, Srbiju i Jugoslaviju od jednoumlja i diktature. Njegova odbrana bila je namenjena budućnosti i pokolenjima koja tek dolaze.

Nije se na takozvanom Beogradskog procesu sudilo samo generalu Mihailoviću, nego se sudilo demokratskoj, prozapadnoj i evropskoj Srbiji i Jugoslaviji.

Dragić Joksimović je svojom završnom rečju koja se izučava na pravnim fakultetima u Srbiji i svetu ogolio organizatore procesa i pokazao da sud može biti pretvoren u farsu, ali da farsa nikada ne može da postane sud.

Branio je Joksimović Mihailovića uspešnije nego što je to činio sam general, slomljen zbog propasti svoje vojske, izdaje najbližih, kao i dejstva droge meskalin. Ostao je ovaj hrabri i uporni advokat uz generala i kada su ga izdali Saveznici, kralj, neki komandanti, ostali advokati, pa i njegovo dvoje dece.

„Generale, neće vas pustiti. Sada će ubiti i mene i vas. Šta god da uradite, ubiće vas. Možete samo časno da umrete, da odbranite svoju vojničku zakletvu i reč“, rekao je Joksimović Draži negde na polovini suđenja. Od tog trenutka Draža je počeo svoju odbranu.

Generala Mihailovića njegov advokat branio je istinom, činjenicama, dokumentima i argumentima. Joksimović je ostao uporan u zahtevima da se na suđenje dovedu američki piloti koje je Mihailović spasao, a tužilaštvo je tvrdilo da su ih četnici ubili. Tako je jedan od svedoka govorio kako su četnici ubili narednika Dejvida O’ Konela, a on, ne samo da je bio živ, već je bio sekretar Udruženja spasenih američkih avijatičara koji su, zahvaljujući jedinicama JVuO, preko improvizovanog aerodroma u Pranjanima bezbedno vraćeni u svoje baze.

Za branioca optuženog Mihailovića Joksimović je po službenoj dužnosti određen samo četiri dana uoči početka suđenja. Tužilac, sudije, kao i odabrana komunistička publika koja je glumila narod, bili su šokirani onim što im je u lice sasuo Joksimović:

„Akcija Mihailovića bila je uperena na kršenje i lomljenje jedne protivničke organizacije čiji su ciljevi, prema njegovom mišljenju, bili ne samo štetni, nego i opasni za postojeće društveno stanje koje je on želeo održati. Osim toga, treba da se zna i da ovde ostane zabeleženo: glavni cilj generala Mihailovića je bio sačuvati Srbiju. Neustrašivi borac i čovečni zaštitnik – to je pravi lik njegov za sve vreme. Bilo to kome krivo danas ili ne, general Mihailović je suvereno gospodario selima, dolinama i planinama Srbije i zaista je bio gorski car srpskog naroda! Jugoslovenska vojska u otadžbini, kojom je Mihailović do kraja rata komandovao, bila je legalna vojska jugoslovenske vlade, a sa pravne tačke gledišta partizanska organizacija imala se smatrati kao – ilegalna organizacija.“

Kad je prihvatio da brani Dražu Mihailovića, tog časa je odvažni advokat, rođen u Bačini, kod Varvarina, presudio sebi. Komunističke vlasti uhapsile su ga 16. juna 1949. godine, formalno – zbog „slušanja Radio Londona, pribavljanja materijala za opozicione političke razgovore i vica o Josipu Brozu“.

Osuđen je i ekspresno je upućen na težak prinudni rad u sremskomitrovačku kaznionicu. Upućen je zapravo u smrt.

Autor je narodni poslanik SPO