Sedam je godina kako se Aleksandar Vučić iživljava nad institucijama države Srbije, kao Malčanski Berberin nad svojim žrtvama.
Za to vreme institucije srpske advokature uglavnom ćute, uzvišene u svojoj gadljivosti od politike. Isto kao što su ćutale pre deset godina kada su Vučićevi prethodnici, a ljuti protivnici nasumice rešetali pravosuđe.
Razlog toga ćutanja nije otklon naših komora od dnevne politike već najobičniji kukavičluk naših rukovodilaca. Za strah ljudi od pomahnitale, otuđene i nekontrolisane državne sile, udružene sa organizovanim kriminalom, a koncentrisane u jednom čoveku, može se, donekle, imati razumevanja.
Ali, ovde je reč o jednoj posebnoj vrsti straha. Rukovodioci Advokatske komore Srbije se boje za svoje funkcije i poslove, pa se zato ne usuđuju da se usprotive razaranju države i društva. Oni ćute da bi ostali i opstali na časničkim funkcijama u našem esnafu, koje im je darivala upravo ova i ovakva državna vlast.
Surova je istina da već 70 godina rukovodstva naših advokatskih komora ustoličava državna vlast, uprkos njihovoj proklamovanoj nezavisnosti i samostalnosti. Upravo zato, to je lažna nezavisnost i samostalnost.
Ali, da bi se održao privid proklamovane nezavisnosti i samostalnosti advokatske profesije, ponekad je potrebno izreći po koju kritiku, ali da znači sve, i ništa, da bude kritika bez kritike.
Takođe, treba biti uz sadašnje, a ne zameriti se budućima.
I tako, naši „komornici“ ostaju i opstaju, a advokatura odumire.
Da se podsetimo, u Advokatskoj komori Beograda su 2017. godine u dva meseca izabrana dva rukovodstva. Na „vlast“ je došlo ono rukovodstvo kome je država dala da raspolaže novcem Komore.
Presudna u odlučivanju kome će se rukovodstvu dati „vlast“ u Advokatskoj komori Beograda bila je, dabome, reč vladajuće partije, Srpske napredne stranke, a u njoj Aleksandra Vučića.
A čija bi drugo reč mogla biti presudna u Srbiji?!
Tako je obezbeđena finansijska potpora da se i u Advokatskoj komori Srbije ustoliči rukovodstvo koje je u većini proizašlo iz onog beogradskog, jer je rukovodstvo beogradske komore odmah skoro polovinu zatečenog novca prebacilo na račun Advokatske komore Srbije.
Dakle, današnja rukovodstva u Advokatskoj komori Beograda i Srbije došla su na „vlast“ uz pomoć vladajuće partije u državi i njenog lidera, tako što su im oni (a neposredni izvršioci su bili dvoje visokih funkcionera vladajuće partije, jedan na mestu ministra policije, a drugi na mestu guvernera Narodne banke Srbije) predali na upravu i korišćenje oko 1,2 miliona evra novca na računima Advokatske komore Beograda.
Usledilo je javno-privatno partnerstvo Advokatske komore Srbije i Ministarstva pravde.
U vreme tog partnerstva, donose se štetni zakoni za advokaturu, Advokatska komora Srbije i većina komora u njenom sastavu pristaju na trule kompromise sa državom na štetu advokature, advokata je sve više, a posla za advokate sve manje, pa ogromna većina advokata diljem Srbije s teškom mukom obezbeđuje svoju elementarnu poslovnu i ličnu, odnosno porodičnu egzistenciju.
Naravno, postoji i jedna manjina naših kolega koji, u isto vreme, ostvaruju enormne zarade, uglavnom zahvaljujući svojoj bliskosti centrima političke moći, uz osnove za sumnju u legalnost tih zarada.
No, kako je izvesno da svakog Malčanskog Berberina pre ili kasnije sustigne potera, a kako ni u političkom i pravnom nasilju nad institucijama nije izvesno kada će se to dogoditi, rukovodstvo Advokatske komore Srbije je odlučilo da, ipak, reaguje na poslednje bludničenje Aleksandra Vučića nad sudskom vlašću i tužilačkom organizacijom.
Dakle, prvo, njegovo ime nisu smeli niti da pomenu. To je izraz najobičnijeg kukavičluka i politikanstva, a ne apolitičnosti, jer je očigledno da je upravo Aleksandar Vučić de facto suspendovao Ustav, poništio podelu vlasti, i prigrabio u svoje ruke svu moć (legalnu i kriminalnu) u državi i društvu.
Više je nego jasno da upravo on davi sudsku vlast i tužilaštvo, kao „zmija žabu“. Uprkos tome, rukovodstvo Advokatske komore Srbije ga u svome „saopšteniju“ prikriva uz nekakve druge predstavnike državnih institucija, da njegovu ličnu, političku i pravnu, odgovornost relativizuje.
Drugo, umesto da ga pozovu na odgovornost za suspendovanje ustavnog poretka, oni ga pozivaju na uzdržanost i odmerenost. I to ne njega lično, nego sve vršioce vlasti, kao da on ne vrši vlast sam.
I treće, Upravni odbor Advokatske komore Srbije bestidno poziva sudije i tužioce da se sami izbore za nezavisnost sudske vlasti i samostalnost tužilaca, kao da je to njihovo privatno pravo, a ne sine quo non vladavine prava, pa dakle i obaveza čitavog društva, i države da im obezbede takve, odnosno elementarne uslove za vršenje nadležnosti.
Ono što uništava srpsku advokaturu već sedam decenija jeste što sve politike nastoje, i uspevaju da joj nametnu rukovodstva koja radi sopstvenog opstanka u časničkim foteljama advokatskih komora pristaju na to uništavanje, a u poslednjoj deceniji i na uništavanje institucija (sudska grana vlasti i pravosuđe) bez kojih advokatura nije moguća, jer nema smisla.
Ali, kako je izvesno da će i ovog Malčanskog Berberina srpske politike, Aleksandra Vučića, sustići neka potera, svrha ovog saopštenja aktuelnog rukovodstva Advokatske komore Srbije je priključenje na neku novu političku vlast u državi koja će sa tom poterom doći.
Ne treba da se iznenadimo ako tako i bude.
Ako srpska advokatura preživi ovu vlast, neka sledeća će je uništiti, ako joj i sledeće vlasti u državi budu nametale rukovodstva u komorama.
Konačno uništenje advokature znači da će advokatura definitivno postati najobičnija „kurirska služba“ u korupciji. A, kriminal i korupcija uništavaju društvo.
Stvari su, dakle, povezane.
Advokati se moraju izboriti da im država ne postavlja rukovodstva, a građani da se državna vlast vrši kako je propisano Ustavom, odnosno za vladavinu prava u društvu. Jedno bez drugog ne biva.
Teško, preteško. Ali, ne i nemoguće.
Autor je advokat
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
