Aerozagađenje između „budalaština“ i činjenica

Mi ćemo ipak poslušati savete i preporuke eksperata o tome kolika je opasnost od aerozagađenja, pogotovo za najosetljivije kategorije stanovništva.

Na konferenciji koju su 20. decembra 2022.godine organizovali Nacionalna ekološka asocijacija (NEA) i Centar za održivi razvoj Srbije (CORS) pod nazivom „Javno čitanje izveštaja o kvalitetu vazduha u Republici Srbiji: Rečeno i prećutano“, konstatovano je da je Beograd najzagađeniji milionski grad u Evropi.

Milenko Jovanović ispred Nacionalne ekološke asocijacije (NEA) izjavio je, između ostalog, da je dobro što je Vlada konačno usvojila Program zaštite kvaliteta vazduha od 2022. do 2030, ali da se postavlja pitanje da li će biti novca za sprovođenje ovog plana tokom naredne godine.

U mnogim mestima nije ni bilo zvaničnog merenja kvaliteta vazduha ili zbog neispravnosti postojećih stanica ili zato što njih uopšte nema.

Dejan Lekić iz NEA je objasnio da dosadašnji podaci pokazuju da je vazduh 2022. godine bio lošijeg kvaliteta nego 2021. godine. U Programu zaštite kvaliteta vazduha, analize su pokazale da se u Srbiji oko 11.000 prevremenih smrti dogodi upravo zbog zagađenja.

Ekspertkinja za uticaje životne i radne sredine na zdravlje, doktorka Elizabet Paunović, objasnila je da i drugi izvori potvrđuju ozbiljan uticaj aerozagađenja na zdravlje građana.

Podaci Instituta za zdravstvenu metriku pokazuju da je 2019. godine u Srbiji bilo 12.700 prevremenih smrti zbog aerozagađenja, da je zagađen vazduh sedmi faktor rizika za smrtnost u Srbiji i da je Srbija visoko iznad svetskog i evropskog proseka po smrtnosti usled aerozagađenja.

Profesorka Dragana Jovanović je izjavila da je nedavno otkriven način na koji PM čestice deluju na ljudski organizam i da je dokazana direktna uzročna povezanost PM2.5 čestica sa sedam tipova karcinoma.

Aerozagađenje se predstavlja AQI skalom (Air Quality Index) i služi kako bi se komplikovan sistem merenja preveo u lako razumljive parametre iz kojih bi građani dobijali direktne savete i uputstva.

Agencija za zaštitu životne sredine Srbije ima skalu od pet boja, dok Evropska agencija za životnu sredinu ima šestobojnu skalu. Ljubičasta boja na obe skale označava najviše nivoe zagađenja.

Koji god indeks da se koristi, u slučajevima kada je vazduh zagađen, građani mogu da osete zdravstvene tegobe. Od količine zagađujućih čestica zavisi i to kakav će uticaj imati na zdravlje.

Kvalitet vazduha može biti: odličan, dobar, prihvatljiv, zagađen i jako zagađen i označava se zelenom, žutom, narandžastom, crvenom i ljubičastom bojom.

• AQI 0-50 – zelena boja – označava zadovoljavajući kvalitet vazduha
• AQI 50-100 – žuta boja- označava nizak nivo zagađenosti
• AQI 101-150 – narandžasta boja – predstavlja srednje zagađen nivo vazduha i označava da je potreban oprez kod dece, trudnica starijih osoba i onih koji imaju zdravstvene tegobe, posebno respiratorne (astma, HOBP). Njima se ne preporučuju veće fizičke aktivnosti na otvorenom.
• AQI 151-200 – crvena boja označava visok nivo zagađenosti koji može biti opasan posebno za osetljive kategorije, ali i za sve kategorije stanovništva. Kod svih građana mogu da se jave štetne posledice po zdravlje, a oni koji pripadaju osetljivim grupama mogu imati i ozbiljne zdravstvene tegobe. Aktivna deca i odrasli, osobe sa srčanim i respiratornim oboljenjima poput astme treba da izbegavaju svaki boravak na otvorenom. Svi ostali, posebno deca, treba da ograniče boravak na otvorenom i izbegavaju sve aktivnosti koje podrazumevaju ubrzano i duboko disanje.
• AQI 201-300 – svetloljubičasta boja – označava vrlo opasan nivo zagađenosti i tada se izdaje zdravstveno upozorenje na vanredne uslove za sve građane, što znači da svi mogu da osete zdravstvene tegobe. I deca i odrasli, osobe sa hroničnim bolestima, treba da izbegavaju svaki boravak na otvorenom i da sve aktivnosti preusmere na zatvoren prostor. Potrebno je maksimalno smanjiti ili potpuno izbegavati naporne aktivnosti na otvorenom koje su praćene ubrzanim i dubokim disanjem.
• AQI >300 – tamnoljubičasta boja – bordo boja – označava opasno zagađenje i tada se proglašava zdravstveni alarm. Svi mogu da osete ozbiljne posledice po zdravlje i svi treba da maksimalno izbegavaju boravak na otvorenom tj. da bez preke potrebe ne izlaze napolje i da sve aktivnosti preusmere na zatvoren prostor.

– Uticaj aerozagađenja na decu i bebe

Deca spadaju u deo populacije koji je najranjiviji i sa najviše posledica od aerozagađenja. Razlozi za to su mnogostruki. Prvo, deca svojim nižim rastom, kao i bebe u kolicima se nalaze u nivou gde je vazduh najzagađeniji.

Zatim, njihov imunološki sistem, njihova pluća kao i ostali organi nisu dovoljno razvijeni i najosetljiviji su na dejstvo štetnih agenasa iz životne sredine.

Takođe, deca imaju i veći broj respiracija u minutu pa i samim tim unose veću količinu zagađenog vazduha. Sve se to pojačava pri fizičkom naporu, tako da se, u uslovima kada aplikacije pokazuju crvenu boju, nikako ne preporučuju fizičke aktivnosti napolju, a boravak na otvorenom samo ukoliko je neophodno.

Takođe je važno za sve osetljive grupe, za decu posebno, da što duže borave u prirodi i što dalje od velikih zagađivača. Znači treba izbegavati prometne ulice sa puno saobraćaja, kao i delove dana kada je aerozagađenost najizraženija.

Kod dece su češće respiratorne i druge infekcije, a svaka četvrta astma kod njih je izazvana aerozagađenjem.

Zagađen vazduh se okrivljuje i za urođene deformacije, malformacije i hromozomske aberacije i mnoge druge bolesti. Ono što zvuči najstrašnije, a naučno je dokazano mnogobrojnim analizama i studijama je podatak da aerozagađenje menja gen deteta u smislu povećane mogućnosti za razvoj astme, pojavu autizma itd.

Taj deo genetike se zove epigenetika i bavi se regulacijom ekspresije gena (povećana ili umanjena) a stoji i pod uticajem spoljne sredine. Zagađena sredina ima veliki uticaj na zdravlje dece, od samog začeća, naročito do navršene druge godine života.

– Uticaj aerozagađenja na trudnice

Trudnice, naročito u prvom trimestru trudnoće su takođe veoma osetljiva kategorija. Aerozagađenje utiče na njihovo zdravlje, a posebno na razvoj ploda gde su moguća mnoga štetna dejstva, kao što su: prerani porođaj, beba manje težine od očekivane, ali i epigenetski uticaj na plod od perioda začeća pa nadalje.

Trudnice koje su živele u mestima sa visokim stepenom aerozagađenja rađale su decu koja su kasnije imala češće plućne bolesti. Preporuke za boravak napolju i fizičku aktivnost su iste kao za decu i za pacijente sa respiratornim bolestima.

Aerozagađenje dovodi i do poremećaja reproduktivnih organa i kod muškaraca i kod žena izazivajući sterilitet.

– Uticaj aerozagađenja na osobe sa respiratornim problemima

Osobe koje boluju od bronhijalne astme ili hronične obstruktivne bolesti (HOBP) pluća su veoma ugrožene aerozagađenjem i uvek prve reaguju i javljaju se lekaru zbog pojačanih tegoba: iritacije grla, kašlja, otežanog disanja, „sviranja“ i osećaja teskobe u grudima.

Ovi pacijenti treba da redovno uzimaju svoju terapiju i da je pojačaju po potrebi u tom periodu. Pored pogoršanja već postojećih bolesti, aerozagađenje je krivac za pojavu novoobolelih pacijenata od astme i od HOBP.

U zagađenom vazduhu mnoge čestice su i dokazano kancerogene; arsen, olovo, kadmijum itd, tako da one mogu uticati na pojavu sedam vrsta karcinoma: karcinoma usana, usne duplje, laringsa, pluća, karcinom tankog i debelog creva.

Aerozagađenje se nalazi na trećem mestu kao uzročnik karcinoma pluća, posle pušenja i genetske predispozicije.

Poznato je da osobe koje su izložene aerozagađenju spadaju u rizične grupe i za bakterijske i za virusne infekcije jer se narušava veoma bitan lokalni imunitet. Pluća osobe izložene aerozagađenju imaju mnogo veće šanse da obole od kovid 19 infekcije, kao i od gripa i svih drugih respiratornih virusnih i bakterijskih infekcija.

Osobe koje imaju respiratorne probleme ili bolesti treba da sve svoje fizičke aktivnosti napolju usklade sa stepenom aerozagađenja, a po mogućstvu, najbolje je da ne izlaze iz kuće u ranim jutarnjim i večernjim satima kada je vazduh najviše zagađen.

I za njih važe iste preporuke izbegavanja jako zagađenih i prometnih ulica, a preporuka za šetnje po parkovima i čistijim delovima grada koliko je to moguće. Pored pluća, najugroženiji su srčani mišić i mozak.

Najsitnije čestice iz zagađenog vazduha koje se udišu, dolaze do respiratornih bronhiola i alveola i oštećuju strukturu epitela i funkciju u tim delovima pluća. Ove štetne materije prolaze kroz alveokapilarnu membranu u krvotok.

Tu se talože i oštećuju endotel krvnih sudova stvarajući mikro trombove. Oni zatim putem krvotoka stižu do vitalnih organa, srca i mozga, dovodeći do njihovih trajnih oštećenja.

– Uticaj aerozagađenja na starije osobe i osobe sa hroničnim bolestima

Osobe starije od 60 godina, posebno one sa komorbiditetima kao što su: respiratorna, kardiovaskularna oboljenja, dijabetes, neurološke, maligne bolesti, imunodeficijentni pacijenti itd, u posebno su visokom riziku od posledica aerozagađenja. Njihov imunitet je jako kompromitovan i zato je potrebno da budu posebno oprezni i pažljivi.

Aerozagađenost dovodi do mnogobrojnih akutnih zdravstvenih problema, ali mnogo veću zabrinutost izaziva dugotrajno i ponavljano zagađenje čak iako je slabijeg intenziteta.

U danima velike aerozagađenosti učestaliji su infarkti miokarda i cerebrovaskularni insulti-šlog (CVI), zatim druge kardiovaskularne bolesti: hipertenzija, poremećaj srčanog ritma itd, kao i razna oštećenja centralnog nervnog sistema (CNS).

Otrovne supstance dospevaju do mozga, oštećuju nervne ćelije i izazivaju različita neurološka oboljenja, među kojima i preranu demenciju i Alchajmerovu bolest. Pored pluća, najugroženiji su srčani mišić i mozak.

Tako da su najčešći uzroci smrti od aerozagađenja infarkt miokarda i cerebrovaskularni insult ili šlog.

Od metaboličkih bolesti, kao posledica aerozagađenja, najčešći je diabetes melitus, a oko 20 odsto smrtnih ishoda kod ovih pacijenata su posledica upravo aerozagađenosti.

Visoka aerozagađenost, u crvenoj i ljubičastoj zoni, štetno utiče i na zdrave ljude koji se rekreiraju ili sportiste koji treniraju na otvorenom.

Oni svakako lakše tolerišu akutne simptome nego osetljive kategorije stanovništva, ali takođe udišu zagađen vazduh, koji neminovno, u dužem periodu i ponavljano, izaziva štetne posledice. Zato se i njima ne preporučuje vežbanje i treninzi napolju onda kada je vazduh najzagađeniji.

Svakako je nemoguće zaštititi se u potpunosti od aerozagađenja, jer se upijanje štetnih materija vrši i preko kože. Obične hirurške maske su slaba zaštita, maske N95 pružaju dosta bolju zaštitu.

U kućama i stanovima samo donekle mogu da pomognu prečišćivači vazduha sa kvalitetnim hepo filterima koji se menjaju, ali su oni izuzetno skupi i većini građana su nedostupni.

Autorka je specijalistkinja za plućne bolesti

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.