Afera „otetih beba“ je zločin

Ostavite komentar Odustani od odgovora

1. Ma ta prica se u medjuvremdnu pretvorila za istrumen UCENE. Prvo su varani nesrecni roditelji, kiji su se uvatilu na bucku iz krajnje ljudskih pobuda, a zatim i ostali u lancu. Javna je tajna da grupa koja trguje bebama malo malo pa oduzme dete nekoj porodici koja ga je usvojila. Kad umru ti roditelji onda nastavljaju da ucenjunu decu. Ako ni deca vise nemaju toliko para, ganjaju se nizi cinovi u toj mafiji i tako unedogled po onoj Hobsovoj- čovek je čoveku vuk.

2. Kad jednog dana uzmemo listi da glasamo na slobodnim izborima treba se setiti ovog teksta. Ne treba da nas cudi koga imamo na vlasti kada smo kao narod spremni da ucestvujemo u ovakvim nedelima.

3. Svaka vam cast profesore na ovom tekstu. Maksimalna moguca kazna svakom kome se dokaze krivica trgovine bebama. Bez uvažavanja bilo kakvog vađenja tipa morao/morala sam, naterao me šef, nisam znao/znala. Nema većeg zlocina od lišavanja dece i roditelja porodične sreće i ljubavi.

4. Cekajte malo… pa to bi bilo 160000 beba? Otprilike 4000 godisnje za 40 godina? Da li ste dosli do te cifre zbog kolicine sumnjivih dokaza za smrt, neregularnost u procedurama, itd. ili samo zbog cinjenice da je cifra pala od 80 do 10 od 2001e? Da li postoji drugi razlozi zasto je moglo doci do takve promene? Kako se stopa od 80 na 1000 poredi s drugim istocnoevropskih zamlja u tom periodu? I kako je uoste moguce da se 70 beba na 1000 (to e 7% svih rodjenih) sakrije u svakoj boljnici srbije i to 40 godina? To podrazumeva generacijski poduhvat, kao da prenesete zanat od oca i majke do sina i cerke? Cak i da sam sklon da bi komunisti imali takvu moc, tesko je naci toliko ucesnika koji bi nekome oteli i prodali dete.. priroda ne radja takve bas tako cesto. Sto bi ti lekari, te sestre ucestvovali u tome? Samo radi novca? Pojasnite malo detalje kako dolazite do tih zakljucaka.

   1. Koliko mi čini, čitajući i druge njegove tekstove on kaže da je najgora godina bila 1961. kada je smrtnost dostigla 80 na 1000. A onda je varirala na nekoliko desetina do 2001., kada je pala na 10 i ispod. Po njegovom mišljenju to pobuđuje sumnju, jer sa promenom vlasti došlo je i do nagle promene u statistici. U svakom slučaju, ovaj podatak zavređuje dalje istraživanje.

5. Da li Nole-Bogoljub…zna nesto o vasem stavu…???

6. „Nema nikakvog zastarevanja ovog krivičnog dela i nije tačno da to kriminalno delo ne postoji u Krivičnom zakoniku Republike Srbije“

   Krivično delo postoji, ali postoji i zastarelost.
   Međutim, i to se može prevazići – tretirati ovo kao „prisilni nestanak“ (Forced disappearance) što predstavlja zločin protiv čovečnosti koji ne zastareva, a može biti izvršen i za vreme mira (za razliku od ratnih zločina)
   Evo šta zakon kaže:
   „Ko kršeći pravila međunarodnog prava, u okviru šireg ili sistematskog napada uperenog protiv civilnog stanovništva, NAREDI…prisilni nestanak; zatvaranje ili otmicu lica… ili ko IZVRŠI neko od navedenih dela, kazniće se zatvorom najmanje pet godina ili doživotnim zatvorom.“

   Dakle, sve se može kad se hoće. Ali ovde nije problem što ne može, već što se neće…

7. Konfuzan tekst. NPR. ..nepotrebno davanje sedativa…pitanje za sudsko medicinskog vestaka. Bez namere da negiram ili umanjim znacaj ove..afere… primecujem da pojedini iskazi…roditelja…imaju kvalitet koji bi mogao odgovarati psihoticnom.

8. Tuzite ih pod hitno medjunarodnim sudovima . ne racunajte da ce ovde hobotnica dopustiti bilo kakav pristup cinjenicama niti sudjenje bilo kom akteru.

9. Sva podrška profesoru u daljem angazovanju i molim se da dodjete do istine,
   Ovo je tako teška tema i baca takvu crnu senku na Srbiju da je to frapirajuće. Vidim da neki komentatori ne prate ni minimalno ispovesti ojađenih roditelja i činjenice koje isti iznose, pa sebi dozvoljavaju previše lakomislene komentare. Molim vas ne stajte na žulj ovim napaćenim dušama. Naravno da je osnovni zadatak tim bezdušnicima da pored otmice naprave takvu atmosferu da se roditelji eventualno proglase ludima i da se njihove sumnje i pokušaji istrage i saznavanje činjenica u startu zaustave. Iskoristiti stanje šoka roditelja ,naturiti im osećaj krivice i sramote i nadati se da će ceo slučaj zauvek ostati ad akta. Lično mogu posvedočiti da je pokušaja otmice bilo i 2007g. ali smo ,sa nevericom, sve kockice sklopili malo kasnije a sada kada sam video identične ispovesti samo sa nažalost lošijim ishodom u potpunosti sam siguran da smo izbegli tragediju „za dlaku“. Ovo je ogroman ispit za naše društvo .