„Poručuju nam sa vrha vlasti da ne možemo biti ravnopravni“: Govor Agate Milana Đurića na Prajdu

Zaista je lepota videti šarenolikost svih vas koji ste ovde. Martin Luter King, lider pokreta za oslobođenje i prava crnaca i crnkinja u Americi, je da davno govorio – da ljudi rođeni u slobodama i privilegijama, koje se za njih podrazumevaju, teško mogu razumeti živote nas, koji ne pripadamo većini, i ta prava i slobode nemamo, i moramo krvavo i mučno da se njih borimo.

Mi smo postojali, za sve neinformisane političare i političarke, u svim kulturama, društvima, tradicijama tokom čitave istorije ali je naše postojanje brutalno gušeno kroz razne oblike torture, nasilja, ubijanja, patologizacije, a nažalost i dan danas u mnogim delovima sveta. Šal koji nosim je iz Maroka, u znak solidarnosti sa ljudima ove zemlje (s obzirom na tragediju koja ih je zadesila), gde postoji smrtna kazna u trajanju od deset godina za LGBTIQ osobe i molim vas za solidarnost za svu našu braću i sestre, i kako god se bilo ko identifikuje, za našu rainbow porodicu širom sveta.

U Srbiji se decenijama borimo zapravo na život bez nasilja, ravnopravan sa svim ostalim građankama i građanima, ali nam se poručuje sa vrha vlasti, koju svi preskupo plaćamo, da na to nemamo pravo.

Kada jedan čovek, koji o svemu odlučuje u ovoj državi, i njegova grupa ljudi proglašava drugu grupu građanki i građana manje, niže vrednom, te kako su trans osobe, kako nas je nazvao, „woke izmišljotina“ i neće da prihvati zakone o rodnom identitetu i istopolnim zajednicama, za koje se toliko dugo borimo, koji garantuju osnovna ljudska prava koje svako ljudsko biće zaslužuje – to se zove fašizam!

Kada se ukidaju/povlače udžbenici u kojima se deca informišu da postoje ljudi različitih boja kože, kultura, nacija, etniciteta, veroispovesti, pa i rodnih identiteta i seksualne orijentacije – to se zove klerofašizam.

Kada samo jedna klika u društvu poseduje svu ekonomsku moć, a većina građana/ki živi u ekonomskom nasilju, siromaštvu, koje se posebno prelama i pogađa najranjivije grupe poput trans i celokupnog LGBTIQ spektra, i to predstavlja oblik fašizma, tako da su LGBTIQ prava klasno pitanje i pitanje klasne borbe.

Državni sekretar u Ministarstvu za ljudska i manjinska prava, koga takođe preskupo plaćamo, daje odvratne, transfobične izjave dok mnoge trans, LGBTIQ osobe usled sveukupnog nasilja, pogotovo u manjim mestima u Srbiji, zavšavaju kao beskućnici bez ikakve socijalne zaštite.

Ne postoji trans, LGBTIQ ideologija, kojom se manipuliše od strane vlasti, političara, crkve, već samo jedna bazična potreba jedne izmučene, ugrožene manjine za osnovnim ljudskim pravima ravnopravnim svim ostalim građanima i građankama i ovoj državi i širom sveta i iako je reč empatija ovih dana često u opticaju očigledno da ljudima na vlasti nedostaje osnovna ljudskost, empatija, razumevanje – da smo svi različiti ali da zaslužujemo jednaka prava kao ljudska bića.

I svi političari koji se „pitaju šta to nama fali“ – neka se autuju, proglase trans ili gej osobom i neka pokušaju kao trans ili gej osoba da provedu nekoliko dana kao trans ili gej osoba u Bujanovcu, Jagodini, Novom Pazaru, te će uvideti šta to sve nama nedostaje, i neka se upoznaju sa životom trans žene Romkinje koja ne sme da izađe iz kuće usled nasilja, nema od čega da živi, skuplja kišnicu da bi imala vodu, i dobila je jednokratnu socijalnu pomoć od četiri hiljade dinara (dok se grade stadioni, najavljuju auomobili bez vozača itd).

Gotovo svaka osoba LGBTIQ osoba sa kojom razgovaram a LGBTIQ SOS telefonu želi da napusti ovu zemlju.

Svaki LGBTIQ život, svaka individua i svaki Prajd je čudesan i revolucija jer živimo u svetu koju nam poručuje da takvi kakvi smo ne treba da postojimo, a to je najrazornija poruka koju jedno ljudsko biće može primiti i internalizovati.

I završiću sa rečima Martina Lutera Kinga, iako smo čuli izjave predsednika Vučića i njegove klike na vlasti, mi možemo prihvatiti trenutno razočarenje ali nikada ne smemo izgubiti trajnu nadu i veru u promene.

Za sve razorne emocije straha, stida, srama, i sav užas koje su nam naneli najveći lek zaista jeste ljubav. Volite sebe, volimo, empatišimo, saosećajmo jedni sa drugima, pomažimo jedni drugima, jer jedino tako možemo doći do boljeg društva za sve nas.

Autorka je aktivistkinja za ljudska prava, direktorka organizacije Geten i LGBTIQ SOS telefona

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.