Agonija srpskog pravosuđa

Sa političke tačke gledišta rezultati u implementaciji su prepoznati i priznati od strane Evropske komisije.

Nesporno je da su za ovo uloženi ogromni napori i ogromna materijalna sredstva.

Kao stalnom učesniku u procesima kod sudova nemam dilemu da iskažem ogromno nezadovoljstvo ukupnim stanjem u pravosuđu Republike Srbije posebno u oblasti građanskog prava u praksi, ne toliko u zakonima.

Prava reč za stanje u pravosuđu Republike Srbije je agonija, jer kod sudova u kojima se krećem bukvalno ništa ne funkcioniše.

Imamo evropske zakone u pravosuđu ali imamo inferiorno pravosuđe. Za ovu inferiornost u pravosuđu Republike Srbije nije kriva EU nego inferiorna politika u društvu.

Inferiornost pojedinca i politike u pravosuđu je jedan od uzroka zašto ovo društvo ne ide napred nego u stranputicu.

U velikoj želji da se reformiše pravosuđe u Republici Srbiji, nalik državama u Evropskoj uniji, od 2004. godine sve do današnjih dana brzopleto su menjani svi zakoni u pravosuđu, donošena ishitrena rešenja kod organizacije sudova do promene procesnih zakona sa zastrašujućim negativnim posledicama. Ni prošla a ni sadašnja vlast u državi, koje streme članstvu u EU, ne znaju da reše ovaj problem.

Kada se govori o pravosuđu u Republici Srbiji samo usaglašavanje zakona u pravosuđu Republike Srbije sa zakonima EU nije dovoljno već ova reforma mora zaživeti u praksi a što do danas nije učinjeno.

Upravo je ovde problem na praktičnom planu jer naša država ne zna razmere katastrofalnog stanja u pravosuđu u oblasti građanskog prava a još to manje zna EU.

Nedostatak informacija za stvarno stanje u pravosuđu čini štetu državi jer je država u zabludi o stanju u pravosuđu a isto to onemogućava državu da otkloni probleme. Politika ne vidi stvarnost i kao da ne želi da čuje ljude iz prakse pa na kraju propadaju i politika i praksa, društvo uopšte, građani i država.

Autor je advokat iz Zemuna

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.