Ajd, u zdravlje…

I kaže ona, dnevno dobijem desetak poruka od drugova i drugarica sa fakulteta „Daj, pomozi nam, da i mi dođemo tamo…“. Većina od njih, kaže, nema ni dana staža od završetka fakulteta.

Primer drugi – moj prijatelj, lekar, četrdesetak godina. I žali mi se on „Nema šanse da dobijem specijalizaciju, a kolege mi kažu – ma ćuti, barem radiš!“. Ali, on neće u Nemačku. Hoće u Sloveniju – da radi za hiljadu i kusur eura.

Dobro je poznato da je Srbija izvoznik stručnjaka svih vrsta. I ne odlaze u EU samo lekari, već i medicinske sestre, stomatolozi, farmaceuti. Iako se hvalimo da su IT stručnjaci deficitarni, mnogi koje znam ili rade za strane kompanije iz Srbije, ili takođe planiraju preseljenje u EU. Ili još dalje.

Ono što mora da se shvati je da ne leči ultrazvuk, skener ili laparoskop. Leče ljudi. A ti ljudi nisu samo razočarani u male plate i loše uslove rada, već i na opšte stanje u društvu, i način na koji se (ne)ceni njihova profesija. Za IT je još lakše – isti posao možete da radite na laptopu u Nišu, na laptopu u parku u Beču, ili na laptopu na plaži u Majamiju.

Iako se stanje u našem zdravstvu (veoma) polako popravlja, većini mladih lekara, umesto dugogodišnjeg čekanja na posao i specijalizaciju, ostaje da spakuju kofere i kažu „Ajd, u zdravlje…“