Kakvi su odgovori nadležnih na zahteve studentskih blokada i protesta posle pogibije 15 nevinih ljudi usled pada nadstrešnice Železničke stanice u Novom Sadu?
Izjavu predsednika Republike Aleksandra Vučića od 11. novembra da su ti zahtevi ispunjeni, već sutra su hitro i jednoglasno demantovali plenumi svih blokiranih beogradskih fakulteta. Predsednik je prećutao da su studenti u Novom Sadu od samog početka tražili i odgovornost/ostavke gradonačelnika Đurića i premijere Vučevića.
Vučić je na konferenciji za medije ponudio studentima na uvid osam registratora dokumentacije, a premijer Vučević naknadno izjavio da su to svi dokumenti u vezi sa ŽS u Novom Sadu. Dodao je da tužilaštvo „nije bilo fer“ jer je na zahtev trebalo da kaže da „ona mora da bude u fokusu istrage, a ne zabavljanje širokih narodnih masa.“
Da li mi kao suvereni ove zemlje – građani i pripadnici određenih profesija – ovakav odnos predsednika Republike i njegovih najbližih saradnika iz vrha vlasti prema studentima i njihovim zahtevima treba da prihvatimo i tolerišemo? Ne, nikako. Zašto?
Prvo, studenti su potpuno u pravu kada kažu da predsednik Republike nije nadležan i nema pravo da u fazi istrage raspolaže prikupljenom dokumentacijom, a još manje da o njoj informiše javnost, što je isključivo u nadležnosti postupajućeg javnog tužilaštva. Izjave predsednika i premijera su priznanje kršenja Ustava i zakona, jer se predstavnici izvršne vlasti ponašaju kao da su stariji od svih institucija. NJima se komanduje, uz punu poslušnost, iz neformalnog stranačkog vrha.
Drugo, objavljena dokumentacija Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture na sajtu Vlade nije kompletna. Ona, kako je na početku i napisano, obuhvata samo ona dokumenta „koja im stoje na raspolaganju, a tiču se mogućeg izvršenja krivičnog dela“. Ona, dakle, ne obuhvata ni sva njihova dokumenta, a dokumentacija drugih pravnih lica i izjave pojedinaca o ovom slučaju se ni ne pominju.
Brojni upućeni pojedinci, poput javnih tužilaca, sudija i profesora prava, inženjera Đajića, ali i eksperata za korupciju iz NVO, su javno ukazali i argumentovali da je pravna kvalifikacija krivičnih dela za koja se vodi istraga – teško delo protiv opšte sigurnost u vezi sa nepropisnim i nepravilnim izvođenjem radova, koja podrazumeva nehat, za ovaj slučaj – preuska i nepotpuna.
Svi oni ističu da bi se morali ispitati tokovi novca i angažovanje podizvođača od strane glavnog kineskog izvođača radova, a koji je sproveden bez tendera. Samo tako možemo dobiti celoviti odgovor na pitanje sa kojim je povezan zahtev studenata: kako su i zašto ovi radovi, koji su od strane CIP-a 2020/21. procenjivani na oko tri miliona evra, u međuvremenu porasli za oko pet puta i iznose oko 16 miliona evra? O svemu ovome što pre treba da se javno izjasne nadležni najviši javnotužilački organi, a to se odnosi i na procesuiranje svih napadača na studente/profesore i preispitivanje svih optužbi i hapšenja povodom protesta.
Iako se u jednom trenutku tako učinilo, za javnost se javno tužilaštvo (svaka čast pojedincima) kao u košmaru zatečena mlada pred venčanje, nije probudilo, osvestilo i dalo informacije da u ovom predmetu zaista produbljeno, nepristrasno i efikasno radi, i da o tome blagovremeno izveštava javnost. Oni i dalje nemaju snage ni za jednu konferenciju za medije, čak ni Vrhovno JT (!?).
A razloga imaju napretek. Između ostalog, mediji su izvestili da je osumnjičena v.d. direktorka „Infrastruktura Železnica Srbije“ Tanasković izjavila na saslušanju da joj je ministar Vesić više puta rekao da je uslov za njeno postavljenje da on vodi ceo projekat Glavne železničke stanice u Novom Sadu i da se o tome dogovorio sa Vučićem. Ova izjava potkrepljuje sumnju da su odgovorni za nesporne građevinske, a verovatno i finansijske malverzacije, koje su dovele do pada nastrešnice posle dva renoviranja zgrade, i po koruptivnoj osnovi i da nisu svi pod istragom.
Zabrinjava to što je tužiteljka Jasmine Paunović, koja je govorila u javnosti o tome da bi Tužilaštvo za organizovani kriminal trebalo da vodi ovu istragu jer su u izgledu i krivična dela zloupotreba službenog položaja i zloupotreba u postupku javnih nabavki, izložena disciplinskoj prijavi po službenoj dužnosti od strane disciplinskog tužioca Visokog saveta tužilaštva.
Ohrabruje što Udruženje tužilaca i CEPRIS zahtevaju obustavu ovog postupka.
Takođe, iz Vlade nema odgovarajućih reakcija na brojna ukazivanja struke i međunarodnih organizacija da pojedini pripadnici BIA i MUP-a krše zakon kroz prekoračenja i zloupotrebe ovlašćenja službenih lica. Sektor unutrašnje kontrole MUP-a je blokiran, a kontroliše ga ministar. Novinari i aktivisti se prisluškuju bez sudskih rešenja. U pogledu pravosuđa, optuženja i mere pritvora, ne samo u slučaju Vesić, nego i u brojnim drugim slučajevima se određuju i ukidaju nakon što to najave visoki politički zvaničnici. Te pojave su nedopustivo kršenje nezavisnosti sudske grane vlasti i ljudskih prava, nezabeležene od ukidanja jednopartijskog sistema.
Studenti su u pravu kada su prozreli i odbacili Vučićev zaključak da su njihovi zahtevi ispunjeni. Odbili su i njegove optužbe da su stranački i strani plaćenici, posle čega im je licemerno ponudio navodno privilegovano učešće kod dobijanja kredita za prvi stan. Što se tiče iznosa od 20% za finansiranje troškova fakulteta, mnogi kažu da je to znatno manje od onoga što im se za te potrebe od ranije duguje. Dakle, studenti i njihovi profesori, imaju odgovor i argumente na svako pitanje.
Ukoliko delima podržimo studente u blokadi, a uz njih su i velika većina njihovih profesora, prosvetni radnici i srednjoškolci, zatim poljoprivrednici, advokatske komore i mnogi drugi, dolazimo do toga da će zbog pretnje sveopštom građanskom neposlušnošću, Aleksandar Vučić i njegove dosadašnje manipulativne metode vladanja morati da ustuknu, jer taj režim – uvezan u sistemsko i neformalno klupko međuzavisnosti i korupcije, uz kult ličnosti – ne želi i ne može da sprovede zahteve studenata.
Tek tada ćemo moći kazati da je počelo oslobađanje države, da se institucijama vraćaju nadležnosti i dostojanstvo koja im je – protivustavno – godinama uzurpirano. Ako sam dobro razumeo studente, oni zahtevaju takvo zdravo i normalno društvo. Smatraju da na to imaju pravo po Ustavu. Iz njega ne bi za stalno odlazili u inostranstvo. Za njega bi se borili i u budućnosti mu posvećeno doprinosili. Ovome se nema šta dodati. Sve je nesporno. Hvala sudbini što mladi, studenti i njihovi profesori, zahtevaju i prihvataju tu odgovornost i što im od nje nije bitniji privilegovani lični ili stranački interes.
Autor je sudija Apelacionog suda u Novom Sadu u penziji
Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.